Вести
12. 02. 2024.
Због чега су све новинари протестовали претходних година: Због Ћурувије, увреда, претњи, притисака на професионално извештавање
Протести у Србији одавно нису "ванредна ствар". Протестује се стално.
Смењују се захтеви, групе које протестују, само се не мења оно на шта су протести углавном усмерени - институције које делују под плаштом Српске напредне стране и њеног творца Александра Вучића.
Поред протеста грађана незадовољних изборним резултатима, пољопривредника, просветара, радника Поште, еколошких удружења и осталих, неретко су у претходној деценији протестовали и новинари.
Због притисака, претњи, али и увреда које су трпели. Њихов излазак на улицу имао је и подршку грађана.
Један од њих одржан је недавно, 5. фебруара, и то због ослобађајућа пресуде у случају убиства новинара Славка Ћурувије.
Апелациони суд у Београду објавио је крајем прошле недеље пресуду донету пре скоро десет месеци по којој су окривљени за убиство Славка Ћурувије - Радомир Марковић, Милан Радоњић, Мирослав Курак и Ратко Ромић ослобођени кривице.
Под слоганом: 25 минута тишине за 25 година чекања (не) правдеЗбог такве одлуке протест "За Славка, за нас којима су избили дах" одржан је испред Апелационог суда.
Представници медијских удружења и цивилног сектора изразили су незадовољство због овакве одлуке.
Разочарење пресудом изразила је и министарка правде Маја Поповић оценивши да правосуђе није испунило основни задатак јер је реч о неправди.
Није непознато ни да је Александар Вучић 2013. године као потпредседник Владе изјавио да ће поднети оставку ако не буде разрешено убиство новинара Славка Ћурувије.
Председник Независног удружења новинара Србије Жељко Бодрожић сматра да је све била лаж када је речено да ће се сви ресурси упрегнути у решавање случаја убиства Ћурувије и да је опструкције било све време.
"Наша идеја је да јавним окупљањем покажемо да се не миримо са оваквом одлуком. (…) У овом тренутку цела новинарска заједница је окупљена око овог случаја и желимо испред Апелационог суда да покажемо да смо још увек ту упркос свему и да се нећемо помирити са оваком одлуком", истакао је Бодрожић.
Испред улаза у суд постављени су издања Дневног телеграфа које је Ћурувија уређивао. Развијен је и бео транспарент који представља симболичну поруку Апелационом суду да се правосуђе предало.
Ивана Стевановић из Славко Ћурувија фондације навела је да су занемели што је одлука суда скривана од јавности десет месеци.
Окупљени су 25 минута провели у тишини за 25 година колико су чекали правду за убиство новинара, али је на крају - нису дочекали. Извадили су и огледала како би Апелационом суду показали њихов одраз.
Новинарка Н1 Даница Вученић оценила је да живимо у држави вишедеценијског континуитета којом управља с једне стране политичка власт, а са друге стране невидљива рука дубоке државе којој нико не може да стане на пут.
Насловна страна листа Данас у знак протеста редакције због ослобађајуће пресуде била је бела са натписом "Славко Ћурувија 1949 - 1999 - 2024".
Сајт Цензоловке изгледао је потпуно црно са истим натписом као на насловници Данаса.
Овај протест није једини када су новинари постајали вест.
"Новинарке не клече"
Некадашњи министар одбране Братислав Гашић, садашњи министар МУП-а, 2016. године изнео је неумесан и сексистички коментар на рачун новинарке у Трстенику, која је чучнула како би се склонила из кадра сниматеља.
Видевши потез дописнице Б92, Гашић је рекао: "Волим ове новинарке које овако лако клекну".
Тадашњи премијер Србије Александар Вучић рекао је да је тим поступком шокиран.
"Шокиран сам тиме што је данас урадио министар Гашић", рекао је тада Вучић.
Да је овакав потез јавног функционера сраман и скандалозан, признао је и сам Гашић јавно се извињавајући новинарки, замоливши је да "верује да се због изјаве искрено каје".
Међутим, многи новинари и новинарке у та покајања нису поверовали. Организовани су протести "Новинарке не клече".
Иницијатива "Новинари/ке не клече" око које су били окупљени новинари позвали су тада грађане широм Србије да им се придруже у протестима како би одбранили право на информисање у јавном интересу и отпору према сексизму и родној дискриминацији у изјавама државних функционера.
Захтев протеста била је смена министра одбране Братислава Гашића, а протести су се одржавали у неколико градова - Београду, Суботици, Крагујевцу, Бору, Чачку, Лазаревцу, Младеновцу, Кикинди, Шапцу, Новом Саду…
"Новинари против фантома"
У октобру 2019. године одржавао се протест "Новинари против фантома" који је имао за циљ да укаже да су новинари и други медијски радници свакодневно изложени увредама, притисцима, омаловажавању, претњама и застрашивању.
Протест је одржан након што су у двориште Н1 маскиране особе убациле летке, а на којима је писало да нисмо добродошли у Србији.
То је био повод да се новинари окупе пред зградом Владе Србије, да би изразили протест због ескалације вербалних и физичких напада на медијске раднике.
Поручили су: "Државо, заустави насиље над новинарима".
Група за слободу медија саопштила је тада да новинари живе и раде у непријатељском окружењу.
"Немамо подршку ни полиције, ни правосуђа, а понајмање власти. Напротив, одавно је постало јасно да у Србији нема сигурности за новинаре и друге медијске раднике који часно раде свој посао", навели су.
Како је тада навела Група, намере власти су јасне - да угасе све медије који своју уређивачку политику не подређују политичкој промоцији и пропаганди за потребе Српске напредне странке.
Новинарка Тамара Спаић затражила је тада од надлежних да одговоре ко су "фантоми који нападају Н1 и бацају летке по граду и у зграде Н1".
"Нико није у Луксембургу, већ у Србији и Н1 треба подржати зато што ради посао јавног сервиса уместо РТС-а", казала је тада.
Леци против Н1 су инспирисани оним што је говорио Александар Вучић, истакла је тада Спаић.
Протести испред тужилаштва и СкупштинеКонстантне претње и напади на новинаре на друштвеним мрежама биле су повод да недељник Време испред Тужилаштва за високотехнолошки криминал у априлу 2019. године у Београду организује протест.
Под слоганом "Зауставите насиље над новинарима" окупљени су од Тужилаштва затражили заштиту новинара и новинарки који су били изложени претњама.
У марту 2021. године новинари Коалиције новинарских и медијских удружења организовали су протест испред Скупштине Србије захтевајући од власти и режимских медија да престану са повезивањем КРИК-а са криминалном групом Вељка Беливука.
"Да се види Н1"
Након што је кабловски оператор у већинском власништву државе прекинуо емитовање канала Н1, група грађана организовала је протест.
"Овде смо да не дозволимо да нам ускрате гледање и слушање Н1", рекао је тада професор ФПН Чедомир Чупић.
Подсетимо, до тога је дошло у јануару 2020. када је Супернова, кабловски оператер који је део Телекомове групе у већинском власништву државе, прекинуо да емитује канале "Јунајтед медије".
Након тога, грађани реагују на мрежама и покренута је кампања "Да се види Н1" са захтевима да се програм телевизије Н1 види у свим кабловским системима, укључујући и Телекомове.
Окупљени на протестима су носили транспаренте и балоне #DaSeVidiN1.
Истовремено, на друштвеним мрежама бројни грађани и јавне личности дале су своју подршку, објашњавајући под овим хештегом зашто ТВ Н1 треба да се види.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.