Вести
03. 08. 2021.
Новаковић: За све медије важи да не смеју да обмањују и крију важне информације
Медијима је дозвољено да навијају за некога, све док то не подразумева да лажете у његову корист, или на штету његовог политичког противника, изјавила је генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић и поручила да за све медије подједнако мора да важи да читаоце не смеју да обмањују, манипулишу или да крију важне информације.
Новаковић је, у серијалу разговора Киоск за ФоНет о домаћој медијској сцени, истакла да се Савет за штампу као независно саморегулаторно тело не бави уређивачком политиком штампаних, онлајн медија и новинских агенција, већ тиме да ли они поштују професионалне и етичке стандарде које прописује Кодекс новинара.
Савет за штампу се недавно огласио саопштењем поводом кршења Кодекса у случају објављивања узнемирујућих фотографија злочина у случају “Беливук”, подсетила је она, одговарајући на питање зашто се огромна већина домаћих медија, пред дилемом “сензација или Кодекс”, одлучила за оно прво.
Новаковић би волела да је јавност чула објашњења уредника тих медија којим су се новинарским разлозима водили када су одлучили да те фотографије објаве на насловним странама, а посебно који је то јавни интерес који су на такав начин хтели да одбране.
“Говорите о дилеми између сензације и поштовања Кодекса, али нисам сигурна да код њих та дилема уопште постоји”, каже Новаковић и наводи да постоје медији и уредници који мисле да је Кодекс превазиђен, да их ограничава и ничему не служи.
Према њеним речима, “понекад фотографија заиста мора да шокира и да провоцира да би постигла ефекат, рецимо фотографије из Вијетнамског рата, које су потпуно преокренуле јавно мњење када су објављене“.
„Дакле, објављивање таквих фотографија није потпуно и увек забрањено, али се оправданост процењује од случаја до случаја и морају да постоје јаки аргументи, ако се уредници за тако нешто одлуче”, образлаже Новаковић.
Указујући да је горуће етичко питање управо то што се етика у нашим медијима доживљава као нешто што је проблем, она је предочила да велики број уредника таблоида мисли да је немогуће правити таблоид и бавити се „тривијаним“ етичким питањима.
“Ако вам је једини критеријум за успех број ‘кликова’ на текст и ако вам није важно да ли ће ваш медиј постојати за две године, онда се и не види какву корист доноси поштовање етичких стандарда”, прецизирала је Новаковић.
Од када постоји Савет за штампу, највећи број жалби односи на прво поглавље Кодекса новинара о истинитости извештавања, напоменула је она и поручила да новинар мора да говори истину, да проверава информације пре објављивања, да не сме да износи клевете, нити да меша спекулације и чињенице.
Нјен је утисак да је протеклих година чињеница у текстовима све мање и има, а да се све већи број медија обраћа читаоцима тако што им своја мишљења и ставове представља као чињенице, уз све мање покушаја да се било шта од онога што објављују провери.
“То је једна прилично поразна статистика”, констатовала је Новаковић, док је на питање о улози Савета за штампу на дубоко поларизованој медијској сцени, подељеној по линији „продржавних“ против „опозиционих“ медија, одговорила да се ради у атмосфери изреке “ко није са нама, тај је против нас”.
“Таблоиди мисле да седимо ту да би им нешто паметовали, да би им сметали и малтетирали их, док опозиционо оријентисани медији, који у највећем делу и раде професионално, али се деси да прекрше Кодекс и дођу под ‘удар’ Савета, мисле да за њих не треба да важе исти критеријуми и да не могу да буду на истој листи са неким таблоидима”, каже Новаковић.
Позицију Савета у таквим околностима описује као доста тешку, јер чланови тог тела стоје при томе да професионални стандарди и принципи морају да важе подједнако за све.
Када је реч о трендовима, примећује да медији све чешће воде кампање против одређених људи што подразумева континуирано објављивање текстова, недељама, па и месецима, а који за искључиви циљ имају дискредитацију те особе, уместо информисања грађана, уз објављивање недоказаних оптужби, спекулација, гласина и чаршијских прича.
“Често су мете кампања особе који нису јавне личности или јавни функционери, већ људи који су имали ту несрећу да се замере власнику медија”, рекла је Новаковић и скренула пажњу да забрињава и тренд „нормализације“ препричавања у медијима онога што се дешава на друштвеним мрежама.
“Читаве генерације младих новинара мисле да је новинарство да преносимо твитове и коментаришемо како је друга страна некоме ‘брутално’ одговорила“, сматра она.
Како је оценила, у медијима генерално све мање има извештаја и информација о догађајима, јер се све више баве тиме шта је неко негде рекао.
Када је реч о финансирању медија, Новаковић се нада да ће комерцијални оглашивачи сами проценити колико им се исплати да се оглашавају у медијима који крше Кодекс новинара.
Што се тиче пројектног суфинансирања новцем из јавних извора, мисли да је потребно заузети став да медиј који серијски крши професионалне и етичке стандарде заправо не ради у јавном интересу, па самим тим не би требало ни да добије јавни новац.
“Да принцип буде да се не може парама грађана финансирати лаж, да се не може финансирати манипулација тим истим грађанима и да се не може финансирати садржај који није у јавном интересу”, закључила је Новаковић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.