УНС вести

27. 12. 2024.

Аутор: К. Ковач Настасић Извор: УНС

Медијска 2024. година – година ослобађајуће пресуде за убиство Славка Ћурувије, напада на новинаре, смањених буџета за медије и забрињавајућих одлука Савета РЕМ-а

Медијску 2024. годину новинари и медијски радници у Србији памтиће по немоћи правосуђа да казни убице новинара, новоосмишљеним злоупотребама закона у пројектном суфинансирању и смањивању локалних буџета за медијске пројекте, незаконитом раду РЕМ-а и престанку мандата Савета овог тела, те притисцима и нападима на новинаре, који су кулминирали приликом извештавања са протеста новембра ове године.

Апелациони суд у Београду коначно, после шест година, пресудио je у априлу ове године извршиоцима и налогодавцу за паљење куће новинара Жиг инфа Милана Јовановића.

Ипак, годину за нама новинари у Србији памтиће најпре по ослобађајућој пресуди Апелационог суда у Београду окривљенима у случају убиства Славка Ћурувије из 1999. године. 

Другостепени суд, пресудом објављеном у фебруару ове године, преиначио је првостепену пресуду којом су припадници Службе државне безбедности Радомир Марковић, Милан Радоњић, Ратко Ромић и Мирослав Курак били осуђени на казне затвора и правоснажно их ослободио.  

Српско правосуђе тако је показало институционалну немоћ да казни убице новинара и њихове налогодавце.

Испред Апелационог суда у Београду, након објављивања пресуде, одржан је протест, а грађани и колеге су великим транспарентом поручили: „Убили сте правду, али истина живи“.

Милан Радоњић, Ратко Ромић и Мирослав Курак тужили су накнадно Славко Ћурувија фондацију „за повреду части и угледа“, због саопштења у ком је изражено неслагање са пресудом Апелационог суда у поступку за убиство власника „Дневног телеграфа“ и „Европљанина“.

"Због 'повреде части и угледа', и Ратко Ромић од Фондације тражи одштету од 500.000 динара. Исте одштете у тужбама због реакције на пресуду траже и Радоњић и Курак", наводи се у саопштењу Фондације.

Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) одбило је да преузме случај убиства новинара „Вечерњих новости“ Милана Пантића, 16 месеци након што је добило списе предмета из јагодинског тужилаштва. ТОК је тако предмет практично вратио на почетак.

У години за нама навршило се и 30 година од нерасветљене смрти новинарке „Дуге“ Радиславе Даде Вујасиновић. После 30 година наступила је апсолутна застарелост гоњења за кривично дело убиства.

Крајем новембра, уреднику портала Србин инфо Дејану Златановићу Виши суд у Београду изрекао је ослобађајућу пресуду од оптужбе да је на скупу против француско-немачког плана, одржаном у фебруару прошле године, позивао на насилну промену уставног поретка.

Претње, притисци и напади на новинаре

У 2024. години УНС је забележио 111 случајева угрожавања новинара и медијских радника, што је за 20 мање у односу на годину пре.

У односу на 2023. годину повећао се број претњи, па су у УНС-овој бази ове године евидентиране 33 претње, док су у 2023. години забележене 32.

Смањио се и број притисака и увреда, па је ове године забележено њих 29, док су лане у бази место нашла 52 оваква случаја.

Иако су у бази евидентирана три физичка напада мање него лане, када их је било 16, забрињава податак да је у последња два месеца забележено више физичких напада него у првих 10 месеци ове године.

Само у новембру, физички је нападнуто, вређано или ометано у раду 15 новинара и медијских радника, односно новинарских екипа, од чега њих осам у току извештавања са протеста у Новом Саду и Београду. Највећи број колегиница и колега нападнуто је на протестима због пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, подаци су које је забележио УНС.

Почетком године припадник обезбеђења Општине Инђија одгурнуо је новинарку портала „Ин медија“ Верицу Маринчић. Она је у зграду Општине ушла како би испратила састанак званичника Инђије и месних заједница Чортановци и Бешка.

Тада ју је, како је рекла УНС-у, у ходнику видео шеф кабинета председника општине који јој је рекао да напусти зграду јер нема акредитацију. Одговорила је да јој акредитација није потребна за ту врсту догађаја и да су друге колеге ненајављено ушле. Припадник обезбеђења ју је тада ухватио за руку и гурао, како би је избацио из зграде.

Новинара недељника „Радар“ Вука Цвијића, у Косовској улици у Београду у мају је најпре вређао, а затим и песницом у главу ударио директор „Српског телеграфа“ Милан Лађевић, рекао је Цвијић УНС-у. Лађевић је демантовао да је напао Цвијића пријављујући полицији да је Цвијић њему претио.

Прво основно јавно тужилаштво у Београду навело је у децембру у одговору за „Инсајдер“ да још увек, иако је прошло више од шест месеци, нису достављени снимци камера видео надзора у случају сукоба новинара 'Радара' Вука Цвијића - који је задобио телесне повреде, и директора 'Српског телеграфа' Милана Лађевића“.

Председник привременог органа Града Београда Александар Шапић започео је у 2024. години праксу одбијања да новинарима телевизија Нова С и Н1 одговара на питања.

Иако су му новинари ових телевизија неколико пута након тога постављали питања, Шапић је сваког пута одбијао да одговори.  У априлу је чак новинарима ове телевизије рекао да су "лажови који су се физички искривили од зла и да ће их зло појести".

УНС је више пута реаговао и позивао Шапића да не крши Закон о јавном информисању и медијима, односно да не дискриминише новинаре.

Новинарима листа „Јединство" наложено је у мају ове године да напусте просторије у северном делу Косовске Митровице, јер су наводно продате. Новинари и сниматељи више редакција на српском језику и руководство УНС-а, због тога су мирно протестовали испред редакције.

На редакцијски имејл агенције Танјуг у октобру стигла је претећа порука.

"Само да знате да пратимо лажи које свакодневно пласирате око државе Косово и Албанца, као што пратимо кретање сваког новинара ваше псеудомедијске агенције на Косову. Будите сигурни да ће неко од њих добити метак у потиљак следећи пут када буде крочио на тло републике Косово", писало је у овом претећем имејлу.

УНС-у је накнадно из Посебног тужилаштва за високотехнолошки криминал (ВТК) речено да је утврђено да је претња послата са подручја Косова. Овај случај, до данас, није добио епилог. О овом случају косовске власти не одговарају на упите УНС-а.

УНС је као изузетно забрињавајућ забележио и случај континуираних претњи и вређања новинарке Курира Јелене С. Спасић, и то у коментарима испод објаве на Инстаграм и Фејсбук профилу „Фитнес револуција“.

„Овакве сподобе спаљивати на ломачи пред целом фамилијом", писало је у једном од коментара.

Припадници МУП-а ухапсили су након тога Д. Р. (1986) и С. М. (1993) због постојања основа сумње да су извршили кривично дело угрожавање сигурности.

Средином децембра организација Амнести Интернешнл саопштио је да је форензичком анализом открио да је БИА, користећи израелску технологију Cellebrite, откључавала телефоне активиста и новинара у Србији које је позивала или приводила на разговоре, а потом на те уређаје убацивала домаћи шпијунски програм NoviSpy.

Међу њима је и новинар портала ФАР из Димитровграда Славиша Миланов на чијем је телефону, по наводима из извештаја, током информативног разговора у полицијској станици у Пироту у фебруару ове године, тајно инсталиран NoviSpy.

Љубомиру Стевановићу уреднику Јутјуб канала Славија инфо, такође је у телефону пронађен софтвер за електронски надзор NoviSpy, за који је Амнести интрнешнл у извештају навео да га је развила БИА. Како је рекао за „Данас“, након што је био на информативном разговору у БИА где му је одузет телефон, вештачење Share фондације показало је да му је на телефону инсталиран NoviSpy.

Представници десет организација цивилног друштва саопштили су крајем децембра да су Тужилаштву за високотехнолошки криминал поднели кривичну пријаву против "Н.Н. лица" у Безбедносно-информативној агенцији (БИА) и Полицији Србије јер су, како су навели, телефони активиста и новинара присилно откључавани и "заражени" шпијунским софтвером.

МУП и БИА ове наводе су демантовали, рекавши да су апсолутно неистинити.

Од 180 земаља, Србија је по Светском индексу слободе медија сврстана на 98. место, што је за седам позиција лошије него прошле године, навели су у извештају за 2024. годину Репортери без граница (РСФ).

Смањени буџети за медије - обесмишљено пројектно суфинансирање

У првој години спровођења процеса пројектног суфинансирања медија по новом Закону о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) сведоци смо недопустиве праксе локалних самоуправа да за ове намене издвајају и до 10 пута мање новца него претходних година и да све више подршку медијима пружају кроз услуге по уговору.

За пројекте производње медијских садржаја из области јавног информисања, ове године, по подацима којима располаже УНС, издвојено је скоро 600 милиона динара мање него лане.

Како је показала анализа УНС-а, Министарство информисања и телекомуникација, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, те локалне самоуправе, укупно су ове године за медије издвојили 1.409.686.500 динара, док је у 2023. години за ове намене било опредељено 562.382.500 динара више, односно 1.972.069.000 динара.

Ово је, од 2015. године када је уведено пројектно суфинансирање, најдрастичније смањење износа намењеног медијским пројектима у односу на годину која је претходила.

Значајно је напоменути и да је ове године већи број општина и градова расписао конкурсе него претходне (149 у односу на 137), а да је упркос томе износ укупно опредељеног новца драстично мањи.

Око половине локалних самоуправа остатак, односно разлику до прошлогодишњег износа „пребациле“ су на „Услуге по уговору“, односно на јавне набавке, које су директно супротне идеји пројектног суфинансирања и фер такмичења за добијање новца за производњу медијског садржаја.

Један од највећих, откривених, примера злоупотребе у овој години је случај сукоба интереса и незаконитог оцењивања које се десило на конкурсу Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање. Како је УНС писао, на овом конкурсу 4.950.000 динара добила је Задруга медијских и културних стваралаца Медијакулт Нови Сад, за пројекат „Видео подкаст: Новосадски разговори“, а медиј који је наведен у Решењу као медиј преко којег ће бити емитован садржај је „Војвођански новинар“.

Издавач „Војвођанског новинара“ је Друштво новинара Војводине (ДНВ), регистровано на истој адреси као и Задруга која је носилац пројекта, а у комисији која је одлучивала о додели новца била је и Биљана Ратковић Његован, изабрана на предлог тог истог Друштва новинара Војводине. Истовремено, Биљана Ратковић Његован је у време оцене пројеката била и опертивни уредник портала „Војвођански новинар“. Након писања УНС-а, она је избрисана из импресума портала.

Такође, након што је УНС утврдио да су поједини чланови комисије пројекат у појединим категоријама оценили већим бојем бодова од максималног који се може доделити, Секретаријат је од чланова комисје затражио да поново оцењују пројекат. На поновљеном бодовању, чланови комисије умањили су број бодова у спорној категорији, али су два од три члана комисије пројекту увећали бодове у другим категоријама, што је довело до тога да овај пројекат буде суфинанисран истим износом новца као и у првој одлуци комисије.

РЕМ – необјављивање Извештаја о надзору емитера за време изборне кампање, кашњење са доделом дозвола за емитовање, престанак мандата Савета

Савет РЕМ-а и ове године показао је да се Закон о електронским медијима може без последица заобилазити.

Ни после годину дана РЕМ није објавио резултате мониторинга о извештавању комерцијалних телевизија за време изборне кампање, иако је овај извештај Савет РЕМ-а усвојио још у јулу ове године.

УНС је средином децембра ове године објавио податке из овог Извештаја, у који је имао увид, а који говори о драстичној несразмери времена посвећеном учесницима изборног процеса на каналима свих комерцијалних националних емитера. Подаци из Извештаја показују да је листа „АВ – Србија не сме да стане“ неприкосновено владала програмом ових телевизија.

Подсетимо, УНС је почетком јануара први објавио вест да РЕМ има, али не објављује податке из овог Извештаја, те да га је Стручна служба РЕМ-а завршила још 20. децембра 2023. године, три дана након одржаних избора. До данас, он није објављен.

Последњег дана јануара УНС је писао и о томе да због кашњења РЕМ-а да до краја спроведе конкурс, више од 10 регионалних телевизија и око 20 радио станица које су испуниле услове конкурса, програм емитује без дозволе. Они због тога нису имали право да учествују на медијским конкурсима за пројектно суфинансирање, нити на тендерима и јавним набавкама.

„Од 17. децембра, кад нам је истекла дозвола емитујемо програм практично нелегално“, рекао је УНС-у један колега 30. јануара ове године. Тек средином фебруара, са два месеца закашњења, Савет  РЕМ-а је донео одлуку о издавању дозвола овим телевизијама и радио станицама.  

Члановима Савета РЕМ-а, у складу са Законом о електронским медијима, 4. новембра ове године престао је мандат. Скупштина Србије није у законском року расписала позив за предлагање нових чланова Савета, па тако данас РЕМ функционише без овог тела. У току је процес избора нових чланова Савета РЕМ-а.

Досадашњи чланови Савета РЕМ-а затражили су 4. јуна оцену уставности одредбе Закона којом им мандат престаје 4. новембра. До данас, Уставни суд није донео одлуку о прихватању ове иницијативе, нити о предлогу Савета РЕМ-а да, до доношења коначне одлуке, обустави извршење одредбе закона по којој им данас престаје мандат.  

Доскорашња председница Савета РЕМ Оливера Зекић изјавила је медијима да је од 2016. године до данас, у континуитету, запослена на месту представника за односе са јавношћу (ПР-а) РЕМ-а. Ипак, Извештај Државне ревизорске институције, као и извештај РЕМ-а упућен накнадно ДРИ, у које је УНС имао увид, то оповргавају.

У овим документима наводи се да је она у периоду од децембра 2020. године до новембра 2023. године била запослена у РЕМ-у на одређено време, ради обављања послова председнице Савета. 

Овај податак једна је од неправилности коју је у Извештају о ревизији правилности пословања РЕМ-а у 2022. години, пронашао ДРИ, објавио је УНС у децембру.

Проблеми медијске заједнице на КиМ све већи

И ове године наставило се онемогућавање новинарског рада колегиници Светлани Вукмировић и колеги Анђелку Утјешановићу којима је, и у години за нама, забрањиван улазак на КиМ.

И после 20 година од Мартовског погрома на Косову и Метохији, били смо сведоци скандалозног извештавања сајта Радио-телевизије Косова (РТК) на српском и албанском језику који и даље кривотвори чињенице и нетачно обавештава јавност о овом догађају.

РТК је поновио на свом сајту лажну вест од пре 20 година да су се тројица албанских дечака утопила у реци Ибар „док су бежали од групе српских младића“ која је била окидач за избијање насиља у ком је убијено 19 људи, уништено 39 цркава и манастира, попаљена села и урбане средине, претучено и малтретирано више од 900, а протерано око 4.000 Срба. 

УНС је са својим огранком на Косову упозорио у јулу на забрињавајуће извештавање Радио-телевизије Косова (РТК) која је у првој половини године у два наврата упутила извињење и изразила жаљење због садржаја који је пласиран на овом јавном сервису.

РТК је, наиме, 22. јула у вестима објавио информације из текста босанскохерцеговачког медија „Слободна Босна“ у којем се поједини косовски медији оптужују да их „контролишу Србија и Вучић“.

Организатори конференција за новинаре и састанака званичника и ове, као и ранијих година, више пута су грађанима на КиМ ускраћивали превод на српски језик.

Новинари на КиМ средином јула суочили су се са још једним проблемом – усвојен је Закон о Независној комисији за медије у Скупштини Косова који, између осталог, предвиђа лиценцирање онлајн медија, праћење њиховог садржаја и казне до 40.000 евра, чиме се брутално ограничава слобода медија.

Поред новинарских удружења на КиМ, међу којима је и УНС-ов огранак - Друштво новинара Косова и Метохије (ДНКиМ), усвајање овог Закона су као штетно оценили и представници међународних организација, амбасадори у Приштини и цивилни сектор.

Измене и допуне Кодекса новинара Србије

У априлу 2024. године Савет за штампу представио је Измене и допуне Кодекса новинара и новинарки Србије, које су накнадно, на својим Скупштинама, усвојили УНС и НУНС.

Ново поглавље Поштовање достојанства, увођење права на заборав, одредби о коришћењу вештачке интелигенције, друштвеним мрежама, ненаношењу штете угледу и достојанству личности, неке су од кључних новина у новом Кодексу новинара Србије.

Годину за нама обележила су и драстична кршења Кодекса новинара Србије, нарочито у случајевима великих трагедија које су задесиле наше друштво као што је случај нестанка и убиства двогодишње девојчице из Бора. 

Недељник НИН напустила цела редакција – прешли у новоосновани „Радар“

Јануара ове године УНС је објавио вест да су чланови колегијума и редакције недељника НИН дали отказ, те да ће посао наставити у новом недељнику. Редакција НИН-а прешла је тако у накнадно основан недељник Јунајтед медије -„Радар“.

Недељник НИН, како су тада навели, напуштају због тога што је нова власница Јелена Дракулић Петровић најавила промене уређивачке концепције, и „није их уверила да ће свој посао моћи да раде како су и досад чинили“.

Лажирани подаци о посетама онлајн медијима у Србији

Компанија Гемиус, која се бави мерењем посета сајтова, у новембру је саопштила да су поједини интернет сајтови из Србије имали лажиране податке о читаности, односно посећености сајта. Међу овим медијима налазе се таблоиди, Ало, Блиц, Новости, Пинк, Објектив, Експрес, Нова…

У првом случају, навели су у саопштењу,  ради се о фиктивном (непостојећем) саобраћају, чији је привид генерисан употребом скрипте која је са сајта „извора“ нашим серверима слала информације о посетама сајтовима „примаоцима“ које се нису догодиле.

„У другом случају је генерисан постојећи саобраћај на сајтовима укљученим у gemiusAudience без намерне акције посетилаца, кроз pop-up и pop-under прозоре приликом посете трећим сајтовима“, навео је Гемиус.

Подаци о посетама портала важни су, пре свега, за продају огласног простора.

Бројни издавачи накнадно су предузели правне акције како би се испитало како је дошло до повећавања (непостојећих) прегледа на сајтовима. Поједини медији поднели су и кривичне пријаве Посебном одељењу за борбу против високотехнолошког криминала против НН лица због постојања основа сумње да је извршено кривично дело рачунарске преваре.

Зграда „Политике“ продата Бобану Рајићу, „Политика АД“ продаје свој удео у „Политици“

НЛБ банка Љубљана продала је зграду "Политике" у центру Београда привредном друштву М29 у власништву Бобана Рајића, чија је фирма Медиа 026 сувласник компаније „Политика новине и магазини”, објавио је лист "Политика" на свом порталу у децембру ове године.

Бобан Рајић је од 2022. власник 50 одсто предузећа „Политика новине и магазини“, док другу половину власништва има „Политика АД“. Рајићева компанија Медиа 026 доо је и власник 98 одсто удела у Вечерњим новостима од 2019. године.

„Политика АД“ у октобру ове године понудило је на продају свој удео од 50 одсто у капиталу привредног друштва „Политика новине и магазини“

У огласу који је објавила „Политика АД“, наводи се да је процењена вредност 100 одсто капитала компаније „Политика новине и магазини“ 2.217.669.000 динара, а процењена вредност удела од 50 одсто 1.108.834.000 динара.

Џулијан Асанж на слободи после 14 година

Крајем јуна ове године новинаре широм света обрадовала је вест о пуштању из затвора оснивача „Викиликса“ Џулијана Асанжа, након што је после 14 година заточеништва постигао договор са америчким министарством правде.

Оснивач „Викиликса“ признао je кривицу по једној тачки оптужбе пред америчким судом у Сајпану у замену за укидање свих других оптужби и слободу. 

Неколико месеци пре тога, у фебруару, и новинари у Србији пружили су подршку оснивачу „Викиликса“  уочи одлуке суда у Лондону о његовом изручењу Сједињеним Америчким Државама (САД).