УНС вести
04. 04. 2023.
Савет за штампу: Блиц, Југмедија и Решетка јесу, Ало није прекршио Кодекс
Комисија за жалбе Савета за штампу одлучила је да портали Блиц, Југмедија и Решетка јесу, а да портал Ало није прекршио Кодекс новинара Србије.
Појединци који су сматрали да су оштећени медијским садржајем нису се жалили директно, већ су то у њихово име чинили адвокати или невладине организације.
Адвокат Немање Шаровића жалио се због текста „Ко су Срби који желе насиље због Косова, ко су Руси који их хушкају и дају им паре за то“, који је објављен у штампаном и онлајн издању дневног листа Блиц.
У жалби се наводи да је Шаровић без икаквих доказа приказан као екстремиста и сателит политике Кремља, као и да је оптужен да прима новац из Москве да би правио хаос у Србији. У тексту пише и да је Шаровић председник опскурног покрета који је неонацистички, за шта, истиче се у жалби, такође не постоје докази.
Блиц није одговорио на ову жалбу.
Комисија за жалбе је једногласно одлучила да су у овом тексту прекршене прва, друга и пета тачка поглавља истинитост извештавања.
У тексту, апострофира Шаровићев авокат, није наведен ниједан извор информација. У жалби се овај медијски садржај оцењује као текст са политичком позадином. Деманти који је послат редакцији Блица објављен је испод оригиналног текста у онлајн издању у виду две реченице, наводи Шаровићев адвокат.
„Овде нису у питању информације већ чисте квалификације. Каква год да је идеологија у питању, морамо се држати Кодекса и искључиво тога да ли медији раде у складу са њим“, рекла је представница Удружења новинара Србије (УНС) у Комисији за жалбе Оливера Милошевић.
Адвокат локалног повереника за Српску напредну странку у Лебану и председника локалне привредне коморе Горана Јовића жалио се на три текста који су објављени на порталу Југмедија, као и на два текста објављена на порталу „Решетка“.
У оба случаја су, како је одлучила Комисија за жалбе, прекршене тачке два и пет поглавља истинитост извештавања. Ипак, одлука ни у једном случају није донета једногласно.
Док је осам чланова Комисије за жалбе гласало да је портал Југмедија прекршио Кодекс, троје је гласало против ове одлуке. Када је у питању текст објављен на порталу Решетке, гласање је било неизвесније, па је седам чланова Комисије за жалбе гласало за, а четворо против одлуке да је Кодекс прекршен.
У првом тексту објављеном на порталу Југмедија наводи се да је Јовић претучен због расправе око паркинг места, у другом да је човек који га је напао притворен и да се поступа по кривичној пријави, а у трећем се преноси прича човека који је осумњичен да га је напао.
Адвокат Јовића је указао на то да циљ новинара није био да информишу јавност већ да дискредитују Јовића и чланове његове породице. Истиче да није било јавног интереса у објављивању нетачних, као ни информација које нису могле да буду проверене. Нико га, истакао је, није контактирао за изјаву.
У одговору на жалбу уредница портала Југмедија Милица Ивановић навела је да Јовића јесте питала за изјаву преко поруке, али је Јовић навео да њену поруку није добио. Ивановић је истакла да је у потпуности следила професионалне и етичке стандарде да би се о инциденту информисали грађани. Контактирала је, каже, полицијску управу у Лесковцу од које није добила информацију.
Навела је да сматра да он има анимозитет према њој још од кад је као дописница Бете писала о томе да злоупотребљава службени положај. Истакла је да би као и сваког претходног пута објавила деманти, да су га послали.
Владо Мареш је рекао да није прекршен Кодекс јер је писање о овој теми у јавном интересу. Додао је да ову жалбу види као покушај да се ућуткају новинари у локалним медијима који раде у тешким условима.
Представница УНС-а у Комисији за жалбе Јелена Петковић рекла је да је када је читала текстове била истог мишљења као Мареш, али да ју је текст о истој теми, објављен на локалном порталу Југпрес, уверио да ипак гласа да је Кодекс новинара у текстовима Југмедије прекршен.
Да Кодекс ипак јесте прекршен рекла је представница јавности у Комисији за жалбе Снежана Андрејевић јер, како је навела, информације објављене у текстовима нису проверене .
„Потпуно сам сагласна да је расправа у јавном интересу и да је Јовић јавни функционер који мора да покаже виши степен толеранције на изражену критику, али овде се не ради о томе већ о непрофесионално написаним текстовима“, рекла је.
Са Андрејевић је била сагласна и Вида Петровић Шкеро, која је истакла да је провера чињеница била неопходна.
„Све је ово могло да се објави на другачији начин, са оценом чињеница, изражавањем сумњи, са још података и са провером (…) Сматрам да је морало на другачији начин да се пише и да из тих разлога постоје повреде које су наведене и тичу се онога што представља етику и начин писања сваког новинара“, додала је Петровић Шкеро.
Да текстови нису прецизни јер информацију нису дале надлежне институције рекла је представница Асоцијације медија у Комисији за жалбе Јелка Јовановић.
Адвокат Јовића жалио се и на два текста о овом догађају који су објављени на порталу Решетке – први је текст о самом догађају, док се другим преноси одговор начелнице Општинске управе Тање Богдановић, уз коментарисање. Комисија није разматрала жалбу на други текст јер би на њега могла да се у овом случају жали само Богдановић.
Ипак, Јовић је потврдио да су га новинари Решетке позвали за изјаву. Он је, како се наводи, одбио да било шта каже, из страха да би га могли непотпуно и нетачно цитирати.
Уредник Решетке је, попут уреднице портала Југмедија, навео да се ради о јавној личности чије је право на приватност сужено. Истакао је да се нису бавили тиме ко је изазвао инцидент већ да су желели само да информишу јавност о догађају, као и да за овакве случајеве не морају да наводе изворе.
Златко Чобовић је оценио да су новинари Решетке поступили професионално, јер су питали Јовића за изјаву, као и да су учинили све што је у том тренутку било у њиховој моћи. Он је гласао против кршења Кодекса. Ипак, већина је одлучила да Кодекс у овом случају јесте прекршен.
Жалбу је поднела и Мрежа за извештавање о различитости „Да се зна“ због текста „Трендови са запада прете породичним вредностима у Србији: Хоће да истребе маме и тате“ , који је објављен на порталу „Ало“. Из ове организације навели су да у тексту није направљена разлика између чињеница и личних уверења, као и да нису сви саговорници наведени именом и презименом.
„Нејасно је због чега се крије идентитет ових извора“, наводе из организације „Да се зна“.
Овим текстом се, по њиховом мишљењу дискриминише цела ЛГБТ+ заједница јер се њени припадници представљају као претња породичним вредностима у Србији.
У одговору на жалбу уредник листа Ало Виктор Петровић навео је да текст говори о тренду укидања речи „мама“ и „тата“, што се не односи само на породице са мамом и татом већ и на породице са две маме или двојицом тата. Овде је, каже, кључна терминологија, за коју се у тексту наводи да долази као „тренд са Запада“.
Чланови Комисије за жалбе су били сагласни у констатацији да је текст на ивици, али и да са те ивице ипак није склизнуо. Зато су једногласно одлучили да портал Ало није прекршио Кодекс.
Снимак целе седнице Комисије за жалбе
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.