УНС вести
03. 04. 2023.
Повереник за језик Младеновић: Жалите се или прекините конференцију када нема превода
„Решавање непоштовања Закона о употреби језика на Косову никада није било приоритет. Политичари морају да схвате да је то законска обавеза која се мора спроводити“, каже за Удружење новинара Србије (УНС) повереник за језик Славиша Младеновић. Младеновић истиче да смо, иако напредак постоји, осуђени на споро решавање овог проблема.
На примену Закона о употреби језика се жале појединци, организације, медији. У последњих месец дана на адресу Канцеларије повереника стигле су три жалбе од стране медија. Закон је прекршила Агенција за родну равноправност Косова, Министарство за заједнице и повратак. Медији су се жалили и на рад Владе Косова.
„Прва инстанца за указивање на овај проблем је институција која је прекршила закон. На проблем треба да укажете руководиоцу мејлом или да покушате да конференцију прекинете и кажете 'побогу, људи, овде не може да се ради, нема превода'.
Затим се можете жалити Канцеларији повереника и омбудсману. На крају, остаје и суд”, каже за УНС повереник за језике Славиша Младеновић.
Уколико проблеми и аргументи српских редакција нису видљиви албанској јавности и ако се на политичаре који крше закон не врши притисак, питање се неће решити.
“Јако је битно да развијете свест о проблему код колега Албанаца. Уколико су они 'слепи' за ваше проблеме и не желе да вам помогну, ситуација је далеко компликованија. Мишљења сам да то ипак није случај”, наводи Младеновић.
Последњи у низу случајева када је изостао превод на српски језик је конференција коју је организовала Агенција за родну равноправност. Повереник за језике каже да је након жалбе, коју је новинарка Медија центра у Чаглавици Сања Ђокић доставила Канцеларији, овој Агенцији упућена препорука.
“До грешке је дошло у позивници јер није било истакнуто да је потребно потврдити учешће. Закон о употреби језика јасно каже да институција мора да обезбеди превод на јавним догађајима, као и када за то постоји захтев. Овде не постоји та врста активне понуде, у смислу 'ми ћемо преводити за случај да се неко појави'. Нажалост, најчешће се дешава да се учешће потврди, а да превода не буде”, каже он.
На питање, да ли би таквом праксом новинари српских редакција могли да остваре своје право на превод Младеновић истиче, да би се тако лакше идентификовали кривци, уколико превод и у том случају не буде обезбеђен.
“Ово је први пут да се неко жалио на ову Агенцију. Уколико се то поново деси, схватате да је у питању намера да се неко дискриминише. Ево и примера. Министарству здравља Косова четири пута слали препоруку у којој смо тражили да се одговорни за прекршај казне и то се није десило“, истиче Младеновић.
Према његовим речима, Канцеларија повереника само издаје препоруке институцијама и организацијама за непоштовање овог Закона.
“У Канцеларију сам дошао након што је законски основ већ био припремљен. У уредби је писало јасно да је у нашој надлежности мера кажњавања, али ми нисмо успели да извршимо ту надлежност никада”, објашњава.
Младеновић каже да Министарство јавне администрације, у чијој је надлежности било спровођење новчаних казни, на основу препоруке које Канцеларија повереника слала, није то чинило.
“Не само да они то нису спроводили, већ су и угашени као Министарство и интегрисани у Министарство унутрашњих послова. Увек када превод изостане, главном административном службенику у организацији која је у питању, шаљемо препоруку да казни дисциплински особе које су одговорне за спровођење тих препорука”, наводи Младеновић.
Напомиње да се жалбе упућене на исту институцију или организацију понављају.
“Институције које су биле најбољи пример поштовања Закона o употреби језика, данас то нису. Најчешће до тога долази након промене руководства јер је професионалност неке институције у ствари његово огледало. У принципу, администрацији не треба налог министра или секретара да би радили по Закону”, указује Младеновић.
Удружење новинара Србије је са својом огранком Друштвом новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) почетком месеца протестовало због тога што на конференцији за новинаре министра за заједнице и повратак у Влади Косова Ненада Рашића није било превода на српски, али и на албански језик. Том приликом, Рашић је говорио о процедурама које треба испунити како би се превод обезбедио.
“Процедуре су компликоване и њихова интерпретација увек иде на штету Закону о употреби језика. Неко Министарство подноси захтев Министарству унутрашњих послова које би требало да спроведе конкурс. Да не причам о томе да министарства остављају упражњена радна места како не би слала захтев Министарству унутрашњих послова јер желе да дискрецију запошљавања задрже за себе. Они (министарства) захтев треба да пошаљу Министарству унутрашњих послова, конкурс се спроводи у Министарству“, наводи Младеновић.
Младеновић каже да када је конкретно реч о Министарству за заједнице и повратак то се није десило, тачније једном је у овом Министарству отворен конкурс, међутим тада није било кандидата и конкурс је био поништен. Након реакције УНС-а, Министарство за заједнице и повратак је успело да ангажује једног преводиоца.
За крај разговора Повереник за језике каже да Канцеларија ради оно што може и мора, али да то није довољно.
“Решење је да створимо потражњу за адекватним кадром који треба школовати. Решење за овај проблем се неће десити преко ноћи”, закључак је повереника за језике на Косову Славише Младеновића.
Удружење новинара Србије (УНС) са својим огранком Друштвом новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) годинама протестује и указује на устаљену праксу кршења Закона о употреби језика са којом се новинари свакодневно суочавају. Не одустају у свом захтеву да се Закон поштује и испуњавају права на равноправну употребу српског језика на Косову и Метохији.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.