УНС вести
06. 12. 2021.
Економска несигурност главна препрека раду новинара, следе претње и притисци
На рад новинара у Србији убедљиво највише утиче економска несигурност, показали су резултати анкете Удружења новинара Србије (УНС) спроведене међу новинарима и медијским радницима, а чак 91 одсто испитаника изјаснило се да су у центру њихових професионалних проблема финансије.
На питање шта највише утиче на њихов рад испитаници су могли да дају неколико одговора, па су поред економске несигурности као главне препреке у раду новинара истакнути претње и притисци, у 39 одсто случајева, односно нерегулисане радне обавезе, код 35 одсто испитаника.
Трећина испитаника, односно 34,3 одсто навела је да су новинарке и новинари у Србији цензурисани у великој мери, а још 30 одсто њих да су колеге повремено цензурисане, док се тек нешто мање од петине, односно 23,5 одсто изјаснило да није приметило цензуру.
Изјашњавајући се о личним искуствима са цензуром трећина испитаника тврди да никада није било изложено цензури, 38,6 одсто тврди да се са цензуром сусреће повремено, а готово петина, односно 19,8 одсто новинарки и новинара лично је, према сопственом признању, константно цензурисано.
Некој другој врсти притиска у вези са обављањем новинарског посла изложено је 57 одсто новинарки и новинара, док 43 одсто испитаника тврди да није било изложено притисцима, а исти однос одговора добијен је и на питање да ли су новинари лично претрпели претњу, вербални или физички напад.
Од оних који су доживели неку врсту притиска само нешто више од четвртине, односно 26,8 одсто пријавило је притисак или напад, а на питање да ли се осећају безбедно радећи свој посао 44,6 одсто је одговорило потврдно, 17,8 одсто одрично, док се 37,6 делимично осећа безбедно.
Новинарским удружењима или синдикатима се због напада и притисака за помоћ обраћала само петина испитаника, одсносно 19,6 одсто, а 21, 6 одсто сматра да новинарска удружења и синдикати и не могу да пруже адекватну помоћ, док супротно мисли 12,7 одсто, док остатак, односно две трећине испитаника мисли да у случају напада и притисака новинарска удружења и синдикати могу само делимично да помогну.
На питање да ли су задовољни активностима Удружења новинара Србије (УНС) у области заштите новинара 36,7 одсто испитаника одговорило је позитивно, а 45 одсто њих да је делимично задовољно активностима УНС.
Највећи притисак на медије потиче од центара политичке моћи, и то је потврдило две трећине испитаника, који су одговарјући на питање на које је било могуће дати вишеструке одговоре навело да притисци потичу и од политичких странака (45 одсто) и од државе (43 одсто), док скоро четвртина (24 одсто) испитаника тврди да притисак потиче од власника медија и менаџмента.
Да власник медија у великој мери утиче на уређивачку политику сматра 52 одсто испитаника, 11 одсто њих сматра да власници медија уопште не утичу на уређивање, док 19 одсто сматра да власник делимично утиче на уређивачку политику, а 17 одсто није сигурно.
Да медији могу да се одупру притисцима сматра 27,3 одсто испитаних, 24,2 одсто сматра супротно, а 48,5 одсто мисли да медији само делимично могу да одговоре на притиске.
Нешто више од петине испитаника, 22,8 одсто, сматра да у Србији постоје објективни медији, док 30 одсто њих сматра да такви медији не постоје.
Чак три четвртине испитаника сматра да постоје новинари који могу бити узор млађим колегама.
У анонимној онлајн анкети учествовала су 103 медијска радника, од којих је 41 одсто жена и 59 одсто мушкараца, а половина испитаника су старости између 30 и 50 година, док су друга половина људи млађи од 30 и старији од 50 година.
Међу испитаницима је 26,5 одсто факултетски образованих новинара, а 43 одсто испитаника завршило је неки факултет за друштвене и хуманистичке науке.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Текст је настао у оквиру пројекта "Под притиском: Истраживање и регионална конференција о медијским слободама, притисцима и нападима на новинаре и медије" који је суфинансиран из Буџета Републике Србије - Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.