Хроника напада Јунајтед групе на УНС
29. 10. 2020.
Дискредитација новинарске етике
Нагазна мина у сукобу Удружења новинара Србија и „Јунајтед групе” била је УНС-ова тврдња да суд у Цириху и власници Н1 крију пресуду по којој су Пинк, Студио Б и „Информер” криви што су, како је то раније објавио Н1, водили медијску кампању објављујући неистине о сувласнику „Јунајтед групе” Драгану Шолаку.
У окршају који је уследио, портал „Нова.рс” тврдио је да УНС штити „режимске таблоиде”, док је УНС оптужио медије „Јунајтед групе” да фалсификују саопштења и прекрајају изјаве које им не иду наруку. Апеловали су на запослене у овој медијског групацији да се одупру притиску власника и престану да крше Кодекс новинара. Редакције Н1 и „Нова.рс” оптужиле су УНС за спиновање и блискост с режимом.
Као и увек када се новинари свађају, прилику користе политичари. Овога пута у еснафски сукоб се први укључио Војин Ракић, председник недавно основаног удружења „Нови 6. октобар”. Саветник председника Демократске странке Зорана Лутовца стао је на страну „Јунајтед групе”, објашњавајући да напади на њих долазе јер „нису ’на линији’ власти”.
Читаоци „Политике” сетиће се Војина Ракића као наводног „шефа Унеско Катедре за биоетику у Европи”. По тој титули га је српска јавност знала до средине августа док „Политика” није обелоданила да Ракић није шеф катедре Унеска, да таква катедра никада није ни постојала и да његови јавни иступи (у којима је центре за социјални рад оптужио за низ кривичних дела, између осталих и за крађу беба) нису имали никакве везе са чувеном међународном организацијом са седиштем у Паризу. Други медији домогли су се после и писма које је на Ракићеву адресу стигло из Париза, а у којем се од њега захтева да престане да се представља као неко ко има везе с Унеском.
У неко друго време овакав скандал био би погубан по репутацију јавне личности, али не и данас, у дубоко политички поларизованој Србији. Војин Ракић је као „шеф катедре Унеска” у многим медијима објављивао жарка антирежимска уверења, а ти медији наставили су да му указују поверење и после дебакла с Унеском. Медији у оквиру „Јунајтед групе”, уосталом, о тој дискредитацији нису ни обавестили своју публику. Ракић је тамо остао присутан као морални судија у важним друштвеним питањима, а Унесково упозорење у ком се Ракићу налаже да престане да користи име и лого те организације, игнорисано је.
Случај Војина Ракић још једном показује колико су и Србија и медијска сцена у њој подељене. У тим паралелним световима, у таблоидима Војин Ракић је називан најгорим именима, а у медијима друге Србије херој којем откривањем лажног идентитета није нарушен углед. Читаоци таблоида на скандалозан и недозвољен начин обавештени су и о детаљима његовог приватног живота који нису смели да постану јавни, док други његов кредибилитет не доводе у питање ни када Унеско својим потписом потврди да он није оно за шта се представља.
Не тако давно, тачније 2012. године, Драгомира Јанковића само један текст је делио од ТВ звезде задужене за економске теме до таме анонимности. Када је у „Новом магазину” објављено да не постоји Европски економски институт Европске комисије у Бриселу, чији је он наводно био извршни директор, никоме више није пало на памет да га сматра пожељним саговорником. До тада готово да није било медија који га није радо угостио како би чуо нешто о односима Београда и Брисела – од војвођанског јавног сервиса, телевизија Б92, Ал Џазире, листа „Глас јавности”, па до „Политике”. Негде је говорио као консултант или се издавао за експерта, а негде у је био у улози извршног директора. Увек одмерен, без прејаких речи, у чему су многи и видели тајну његовог успешног дугогодишњег представљања испред непостојећег института.
Али да је Јанковић само неколико година касније измислио институт и своју директорку позицију, вероватно је да га то не би много коштало. Вероватно би и даље био радо виђен гост у оним медијима који би били на његовој политичкој линији.
Коментари (1)
Остави коментар30.10.
2020.
"Да се Власи не сете"
Непотребном причом о Ракићу и Јанковићу Политика скреће причу о спору између УНС-а и "Јунајтед групе" на споредан колосек. Тако за нас, читаоце, остаје тајна ко, по мишљењу (макар) новинарке В. Аранђеловић, урушава новинарски кодекс, односно "дискредитује новинарску етику". Намерно, или...?
Одговори