Saopštenja

22. 03. 2010.

Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović ne dolazi na skup "o ulozi novinara i medija u ratu na području SFRJ"

Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović odbila je poziv NUNS-a da učestvuje na skupu "Uloga medija i novinara u ratnim sukobima na području bivše SFRJ" uz koji je dostavljen i spisak učesnika.

Razlog za neučestvovanje na sutrašnjem skupu Smajlovićeva je dostavila organizatorima: NUNS-u, misiji OEBS-a u Srbiji i Beogradskom centru za ljudska prava.

Poštovane kolege,

Zahvaljujem se na pozivu na sutrašnji skup o ulozi medija i novinara u ratnim sukobima na području bivše SFRJ. To je izuzetno važna i nedovoljno istražena tema, o kojoj je neophodno razgovarati u što širem krugu javnih radnika, u Srbiji i na celoj teritoriji bivše Jugoslavije.

Mislim da je prava šteta što Nezavisno udruženje novinara Srbije nije pokrenulo javnu debatu o ovoj temi pre nego što je, u julu prošle godine, podnelo "krivičnu prijavu protiv NN lica (novinara Radio-televizije Beograd, Radio-televizije Novi Sad, Politike, Večernjih novosti i dr.) zbog krivičnog dela organizovanja i podsticanja genocida i ratnih zločina iz čl. 145 KZ SRJ".

Tužilastvo za ratne zločine krivičnu prijavu NUNS-a primilo je sa zadovoljstvom o kome je obavestilo i širu javnost.

Bojim se da sutrašnji skup u organizaciji NUNS-a, OEBS-a i Beogradskog centra za ljudska prava, nije moguće posmatrati izvan konteksta podrške toj, u javnosti i stručnim krugovima osporavanoj krivičnoj prijavi NUNS-a. Udruženje novinara Srbije načelno je protiv svake vrste huškanja, ali i protiv svakog vida pritiska na Tužilastvo za ratne zločine da prihvati krivičnu prijavu NUNS-a protiv novinara u Srbiji.

Neću doći na sutrašnji skup jer ne želim da svojim prisustvom dam podršku spornoj inicijativi NUNS-a, kao ni istrazi koju Tužilastvo za ratne zločine vodi protiv novinara u ovoj zemlji.

Verovatno ste obavešteni i da je jedan broj novinara, članova UNS-a koji su u prijavi NUNS-a označeni kao mogući izvršioci zločina organizovanja i podsticanja genocida, u međuvremenu podneo krivičnu prijavu protiv članova Izvršnog odbora NUNS-a za delo lažnog prijavljivanja.

Pozdravljam vas.

Ljiljana Smajlović,

predsednica UNS-a.


-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Poziv na Okrugli sto NUNS-a

Poštovan/i/a

Pozivamo Vas na okrugli sto “Uloga medija i novinara u ratnim sukobima na području bivše SFRJ“ koji organizuju Nezavisno udruženje novinara Srbije, Misija OEBS u Srbiji i Beogradski centar za ljudska prava. Okrugli sto će se održati u utorak 23. marta s početkom u 11,00 sati, u Medija centru u Beogradu (Terazije 3/II).

Nezavisno udruženje novinara Srbije, svesno činjenice da su pojedini mediji u Srbiji krajem 80-ih i početkom devedesetih godina 20. veka, tokom raspada SFRJ, prvo znatno doprineli rastu međunacionalnih netrpeljivosti i mržnje i zatim se i direktno stavili u službu ratne propagande, podnelo je juna prošle godine Tužilaštvu za ratne zločine Srbije prijavu protiv NN lica - odgovornih osoba i novinara u više medija. Zbog nesporne uloge u propagandi prijava je podneta protiv odgovornih u Radio-televiziji Beograd, Radio-televiziji Novi Sad, dnevnim listovima Politika, Večernje novosti, ali i drugih koji su svojim uticajem i značenjem u medijskom prostoru i kao državna medijska preduzeća sprovodili ratnohuškačku propagandu.
“Smatramo ih saodgovornim za ratna dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije koja su dovela do ogromnih materijalnih gubitaka i ljudskih žrtava i najstrašnijih ratnih zločina”, navedeno je u prijavi.

Istovremeno, NUNS podseća da je nezavisno od te prijave samo Tužilaštvo pokrenulo istragu o učešću medija i novinara u ratnohuškačkoj propagandi i, eventualno, samim zločinima ili podsticanju na zločine.

Ta istraga, a još više prijava NUNS-a, podelili su stručnu javnost – jedni, kao i NUNS, smatraju da je to posao koji se mora obaviti da bi čitava profesija bila oslobođena balasta odgovornosti i krivice. S druge strane su oni koji misle da je od ratova prošlo suviše vremena i da ne bi trebalo posebno istraživati ulogu novinara i medija. Jedan od argumenata je da se mediji, posebno državni, u venrednim okolnostima moraju držati zvanične politike.

NUNS smatra da je višemesečna istraga Tužilaštva dobar povod da se još jednom, javno, razgovara o ovoj osetljivoj temi. Kao dodatni argument podsećamo i na rezultate istraživanja o odnosu građana Srbije prema Haškom tribunalu koje je za OEBS i Begradski centar za ljudska prava provela agencija Stratedžik marketing aprila prošle godine. Istraživanje koje je sprovedeno pre nego što je Tužilaštvo pokrenulo istragu i pre prijave NUNS-a. Prema rezultatima tog istraživanja, građani su znatno zainteresovaniji za ovaj problem nego sami novinari, što je dovoljan razlog da se ta tema aktuelizuje.

Istraživanje “Informisanost i stavovi prema Haškom tribunalu i domaćim suđenjima za ratne zločine (april 2009.), četvrto je po redu (jul 2004, april 2005, decembar 2006) u pogledu stavova građana Srbije prema domaćem pravosuđu za ratne zločine. Napominjemo da ovi rezutati nisu javno publikovani, a mogu se naći na sajtu OEBS-a http://www.osce.org/serbia/item_11_41942.html

PREMA REZULTATIMA ISTRAŽIVANjA, 55 ODSTO ISPITANIKA SMATRA DA SU MEDIJI DEVEDESETIH GODINA NEOBJEKTIVNO INFORMISALI GRAĐANE, OD TOGA 32 ODSTO VERUJE DA SU RASPIRIVALI MRŽNjU I RAT, SLUŽEĆI SE LAŽIMA (STR 222); ČAK 76 ODSTO ISPITANIKA MISLI DA NOVINARE ZBOG TAKVOG IZVEŠTAVANjA TREBA SANKCIONISATI (SUDITI – 17 ODSTO, ZABRANITI IM DA SE BAVE NOVINARSTVOM – 29 ODSTO, ZABRANITI IM SVAKO JAVNO DELOVANjE – 30 ODSTO) (STR 226).

Smatramo da je za temu naše rasprave važan i stav građana prema samom Tužilaštvu, pa i taj deo istraživanja dajemo:
1) Uočljiv je veliki pomak prema većoj informisanosti i zainteresovanosti građana u odnosu na tužilaštvo za ratne zločine - postoji dobra komunikacija: upoznati sa radom TRZ 65 odsto, nije uopšte upoznato ili veoma malo 35 odsto (2006 - 50 odsto); ocena rada TRZ: pozitivna 56 odsto (8 odsto ne zna, 13 odsto veoma loše) (str 25).

2) 33 odsto smatra da TRZ IMA HRABROSTI da pokrene sve postupke (2004. - 47 odsto, 2005. - 44 odsto, 2006. - 40 odsto), 53 odsto smatra da Tužilac radi pod uticajem vlasti, a 24 odsto da odlučuje sam, nezavisno od vlasti i pritiska javnosti (str 26) - 2004. - 32 odsto, 2005. - 3 odsto, 2006. - 26 odsto.

3) 52 odsto smatra da su domaći tužioci NEPRISTRASNI prema nacionalnosti počinilaca (str 27).

4) SVRHA SUĐENjA: suočavanje (20 odsto) - 2005. - 33 odsto, 2006. - 25 odsto, da spreče da se ponovi (11 odsto) 2005. - 14 odsto, 2006. - 14 odsto, sprečavanje nekažnjivosti i pomirenje (30 odsto) (str 30).

• Suđenja pred domaćim sudovima u potpunosti ili delimično doprinose saznavanju istine (57 odsto) u odnosu na MKTJ (41 odsto); a pomirenju – smatra da domaći sudovi doprinose 33 odsto, MKTJ 14 odsto (str 33).

• 7 odsto ispitanika prihvata (inače i stav TRZ) da je važno da se sudi, nije presudno u kojoj državi, a 46 odsto smatra da svako treba da sudi pripadnicima „svog naroda“ (str 34).


U Beogradu, 10. marta 2010.                                        Predsednica NUNS-a
                                                                                       Nadežda Gaće




Okrugli sto "Uloga medija i novinara u ratnim sukobima na području bivše SFRJ" – Medija centar, Beograd, 23. mart 2010.

Učesnici:
Gordana Pualić, državna sekretarka u Ministarstvu pravde Srbije
Predstavnik Ministarstva kulture Srbije
Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine Srbije
Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine Srbije
Olivera Milosavljević, istoričarka
Branka Prpa, istoričarka
Aljoša Mimica, sociolog
Jasna Šarčević Janković, saradnica za medije u Tužilaštvu za ratne zločine
Nerma Jelačić, portparolka Haškog tužilaštva
Sanja Modrić, Članica IO Društva novinara Hrvatske
Ivan Jovanović, Misija OEBS u Beogradu
Miroslav Janković, Misija OEBS u Beogradu
Boro Kontić, Medija centar Sarajevo
Ofelija Backović, direktorka Medija centra Beograd
Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije
Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine
Nebojša Popov, sociolog i glavni urednik Republike
Velimir Ćurgus Kazimir, direktor Medijske dokumentacije Ebart
Branka Đukić, direktorka i glavna urednica Tanjuga
Veran Matić, glavni i odgovorni urednik B92
Gordana Logar, novinarka
Gordana Suša, novinarka
Milica Lučić Čavić, novinarka
Đorđe Vlajić, novinar
Ljiljana Zorkić, novinarka
Miroslav Turudić, novinar
Drago Hedl, novinar
Boris Dežulović, novinar
Jovan Dulović, novinar
Teofil Pančić, novinar
Šeki Radončić, novinar
Svetlana Lukić, novinarka
Dragoljub Todorović, advokat
Nataša Kandić, Fond za hunamitarno pravo
Sonja Biserko, Helsinški odbor za ljudska prava
Jadranka Jelinčić, Fond za otvoreno društvo
Natalija Bratuljević, Branitelji ljudskih prava
Miljenko Dereta, Građanske inicijative
Vladan Joksimović, Kancelarija Saveta Evrope
Ivana Kahrman, Norveška narodna pomoć
Staša Zajović, Žene u crnom
Borka Pavićević, Centar za kulturnu dekontaminaciju
Dragan Popović, Inicijativa mladih za ljudska prava
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------