Sudska praksa - štamparke

25. 10. 2019.

Autor: M. Ilić Izvor: UNS

Pravnosnažna presuda: Novinari nisu obavezni da utvđuju potpunu istinu, ali poreklo informacije moraju da provere pre objavljivanja

Na portalu UNS onlajn (www.uns.rs) u rubrici „Novinari na sudu - sudska praksa“ objavljujemo prvostepene i pravosnažne presude po tužbama protiv novinara i medija na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o autorskim i srodnim pravima, Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o radu (tzv. štamparke, autorke, radni sporovi)… U ovoj rubrici izveštavamo o suđenjima, a obaveštavamo i o presudama, kao i o stavovima Vrhovnog, Upravnog i Ustavnog suda u vezi sa medijskim parnicama. Danas objavljujemo presudu - Pravnosnažna presuda: Novinari nisu obavezni da utvđuju potpunu istinu, ali poreklo informacije moraju da provere pre objavljivanja.

SUDSKA PRAKSA: Naknada štete zbog povrede časti i ugleda

APELACIONI SUD U BEOGRADU: Novinari nisu obavezni da utvđuju potpunu istinu, ali poreklo informacije moraju da provere pre objavljivanja

PRESUDA: POTVRĐUJE SE presuda Višeg suda u Beogradu P3.br.197/16 od  25. 5. 2017. godine  u delu stava prvog izreke kojim su obavezni tuženi (“Insajder tim” i Dragan Vučićević, prim. UNS) da tužilji (T. S. iz Beograda, prim. UNS) solidarno na ime naknade nematerijalne štete isplate iznos od 200.000 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i u stavu drugom izreke, a žalba tuženih u tom delu ODBIJA, kao neosnovana.

PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u beogradu P2.br.197/16 od 25. 5. 2017. godine u preostalom delu stave prvog izreke tako što se ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev da se obavežu tuženi “Insajder tim”  d.o.o. iz Beograda i Dragan Vučićevim iz Beograda, da tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljenje duševne bolove zbog povrede časti i ugleda solidarno isplate iznos od još 100.000 dinara…, kao neosnovan.

OBRAZLOŽENjE: Pobijanom presudom, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa su obavezani tuženi (“Insajder tim” i Dragan Vučićević, prim. UNS) da tužilji (T. S. iz Beograda, prim. UNS) na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljenje duševne bolove zbog povrede časti i ugleda solidarno isplate od 300.000 dinara…

Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužilji na ime naknade troškova postupka solidarno isplate iznos od 131.300 dinara.

Protiv navedene presude žalbu su blagovremeno izjavili tuženi…

Tužilja je blagovremeno dala odgovor na žalbu.

Ispitujući pravilnost pobijane presude…Apelacioni sud (u Beogradu) je našao da je žalba tuženih delimično osnovana….

ČINjENIČNO STANjE: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u dnevnim novinama “Informer” …na strani 13, uz donju marginu, objavljen je tekst novinara Milana Stojadinovića sa naslovom” …uhvaćena sa…skanka”. U tekstu je navedeno da je beogradska policija uhapsila četiri devojke koje su krijumčarile drogu sa Kosova u Beograd i da je zaplenila 42 kg “skanka”, da je vođa ženske bande državljanka Crne Gore M. V. (24) i da je drogu prodavala na ulici sa svojom devojkom K. J.(23) i još dve saradnice T. S. (25) I M. V. (26), koje su takođe u intimnoj vezi, da je policija postavila zasedu M. koja je došla iz Prizrena i da su u njihovom prtljagu pronašli ukupno 13 kilograma “skanka”, da je u nastavku akcije pretresen stan u Krnjači koji su iznajmile osumnjičene i da je tamo pronađeno još 15 kilograma “skanka” spremnog za prodaju. Ovaj tekst je sastavljen na osnovu zvaničnog saopštenja MUP RS br. 425/12 od 28. 12. 2012. godine u kome je navedeno da je beogradska policija lišila slobode četiri osobe kod kojih je pronađeno oko 40 kg “skanka” zbog osnovane sumnje da su pričinile krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, navedeno je da je među licima lišenim slobode I T. S. (1987), zbog sumnje da se u autobusu koji saobraća na relaciji Prizren-Beograd nalazi putnik koji u koferu nosi veću količinu narkotika, da je pregledom kofera osumnjičene M. V. pronađeno oko 12 kg “skanka”, a da je u nastavku akcije pregledom stana u Krnjači koje su iznajmile osumnjičene pronađeno dodatnih 29 kg “skanka” koji je bio upakovan i spremljen za dalju distribuciju. Tužilja je zadržana od strane policije 24 časa i za sporni tekst je saznala po izlasku iz pritvora. Porodica tužilje, kao i njeni prijatelji i poznanici prepoznali su da se sporni tekst odnosi na nju, što je tužilja teško podnela, naročito je pogodio naslov pod kojim je objavljen tekst. Pre objavljivanja  spornih informacija autor teksta nije pokušao da kontaktira tužilju povodom spornog teksta. Tužilja se nije obratila redakciji navedenog lista (“Informer”, prim. UNS) radi objavljivanja demantija ili ispravke.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je u spornom tekstu, bez obzira što nije označena punim imenom i prezimenom tužilja učinjena prepoznatljivom za deo javnosti, što je dovoljno za osnovanost tužiljinog zahteva za naknadu štete. Dalje je zaključio da tuženi nisu sa pažnjom premerenom okolnostima proverili istinitost informacija pre njihovog objavljivanja, pa kako su objavljene informacije neistinite (njihovu istinitost tuženi nisu dokazali) i podobne da povrede tužiljinu čast, ugled i dostojanstvo u smislu formiranja mišljenja  kod javnosti da je tužilja “lezbo dilerka”, u intimnoj  vezi sa M. V. i da je prodavala drogu na ulici sa ostalim devojkama koje su lišene slobode, iz kojih razloga su tuženi Dragan Vučićević, kao odgovorni urednik i “Insajder tim” d.o.o. kao izdavač (koji odgovara bez obzira na krivicu) u obavezi da tužilji solidarno naknade štetu koju trpi objavljivanjem neistinitih informacija.

STAV APELACIONOG SUDA: Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijlano pravo i to odredbe članova  3, 4, 79 i 80 Zakona o javnom informisanju, dajući za svoju odluku jasne i dovoljne razloge, koje u navedenom delu prihvata i drugostepeni sud kao pravilne i na zakonu zasnovane.

Međutim, po nalaženju drugostepenog suda, materijalno pravo sadržano u odredbi člana 200 stav 2 Zakona o obligacionim odnosima pogrešno je primenjeno prilikom odlučivanja o visini pravične novčane naknade kojom se tužilji pruža satisfakcija za pretrpljenje duševne bolove zbog povrede časti i ugleda. Naime, imajući u vidu  intenzitet napada na ugled i čast tužilje, način i sredstvo kojim je to učinjeno, sredinu u kojoj tužilja živi i studira, sa jedne strane, ali i činjenicu da je spornim tekstom tužilja učinjena prepoznatljivom  delu javnosti-porodici, prijateljima  i poznanicima i da nije tražila objavljivanje demantija, Apelacioni sud u Beogradu na osnovu člana 200 stav 2 Zakona o obligacionim odnosima i člana 232 ZPP (Zakona o parničnom postupku, prim. UNS), nalazi da iznos od 200.000 dinara  predstavlja pravičnu i odgovarajuću naknadu za trpljenja tužilje. Za iznos preko dosuđenog, zahtev tužilje je previsoko postavljen i odbijen kao neosnovan...

Nasuprot žalbenim navodima pobijana presuda sadrži jasne razloge za nepostupanje tuženog sa dužnom novinarskom pažnjom. Pritom se neosnovano tuženi pozivaju da je sporni tekst napisan na osnovu zvaničnog saopštenja MUP-a i da su pribavljene informacije od njihovih izvora iz MUP-a, te da prvostepeni sud nije imao u vodi da nije obaveza novinara da utvrđuje materijalnu istinu i da dokazuje tačnost infromacija.

Naime, i po oceni ovog suda (Apelacionog suda u Beogradu, prim. UNS), imajući u vidu težinu činjenične tvrdnje koje su iznete a koje tužilju predstavljaju kao dilera droge i da je u homoseksualnoj vezi, tužilja je stavljena u negativan kontekst, pa je obaveza tuženih bila da izvrše potpunije provere. Ovo tim pre što su tuženi imali zvanično saopštenje policije o spornom događaju koji je opisan u tekstu, pa su informacije mogli objaviti potpuno i tačno, a što oni nisu učinili. Tuženi su suprotno tome, izašli izvan sadržine tog saopštenja i tužilju označili kao “lezbo-dilera”. Pozivanje tuženih na to da su ove druge informacije dobijene od izvora iz MUP-a, ne može ih osloboditi drugih obaveza koje dužna pažnja podrazumeva, posebno obaveza da se pokuša pribaviti izjava tužilje o tome.

Tačno je da obaveza novinara i odgovornog urednika nije da utvrđuju potpunu istinu, ali postoji njihova obaveza da u smislu člana 3 stav 1 Zakona o javnom informisanju, pre objavljivanja informacije  sa pažnjom primerenom okolnostima provere njihovo poreklo, tačnost i potpunost, a što je izostalo u konkrtetnom slučaju. Pošto tuženi nisu dokazali da su postupali u smislu navedene zakonske obaveze, na njima je bio teret dokazivanja istinitosti spornih informacija….

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu GžZ. 197/17 od 13. 12. 2017. godine)