Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Naslovna  |  Aktuelno  |  Vesti  |  Živimo poluistine
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

09. 07. 2019.

Izvor: Fonet

Živimo poluistine

Živimo poluistine i to nas ubija u pojam, izjavio je za Fonet novinar Radio-televizije Srbije Miloš Milić i ocenio da u Srbiji nema mnogo pravih medija, već mnogo oružja u različitim rukama.

Ukazujući na nedostatak osnovne medijske pismenosti, Milić je predočio da se ovde lažne vesti ne šire samo društvenim mrežama i na internetu, već to čine i mnogi mejnstrim mediji i političari, bilo da su na vlasti ili u opoziciji.

Ovde se svesno i planski već godinama radi na tome da sa se javnost do te mere učini slabom da možete da napišete šta god, rekao je Milić, u okviru serijala „Pres ekstra“.

Prema njegovom stavu, to onda iz različitih razgloga podržavaju određeni medijski i razni drugi biznis ili politički krugovi i pretvaraju u paralelnu realnost.

„Kada baratate sa poluistinama“, izjavio je Milić novinarki Bojani Milovanović, „mnogo je teže razlučiti šta je istina, a šta nije i šta nam se 'pakuje'“.

On misli da su „naši mediji i javne ličnosti emiteri tih poluistina“, čemu i novinari doprinose, ali nisu „jedini krivi za to“.

Kao primer lažnih vesti, on pominje informaciju o tome da je u Beogradu zatrovana pijaća voda, koja je pre dve ili tri godine objavljena u jednom, kako opisuje, ozbiljnom dnevnom listu.

„Ja sam poverovao u to vest. Vrlo brzo je ona demantovna sa svih sttrana, ali ne samo ja, nego na hiljade građana je upadalo u prodavnice i praznilo rafove sa pijaćom vodom“, objašnjava Milić kako je i sam postao „žrtva“ lažnih vesti.

On napominje da se lažne vesti ne šire isključivo iz političkih, već, ponekad i iz komercijalnih razloga. Kao ilustraciju, Milić navodi da neke novine, na primer, pišu o lošem kvalitetu benzina, a onda mesec dana kasnije počne zajednička nagradna igra tih novina i kompanije koja je bila izložena kritikama.

To je očigledan primer „reketa“, ocenio je on i konstatovao da ne postoji jednostavno rešenje za borbu protiv lažnih vesti, koja bi trebalo da postane deo obrazovnog sistema.

Nažalost, primećuje Milić, za to ne postoji dovoljno volje, niti otpora prema lažnim vestima. „Kao što može da se razori društvo, tako i primerenim ponašanjem, u kojem javne ličnosti ne lažu otvoreno i ne šire poluistine, može da se gurne u pravom pravcu. Ne treba za to ni mnogo napora i mnogo vremena“, uveren je Milić.

Upozorava i na moguće trajnije posledice trenutnog poretka stvari. „To što smo ovde uspostavili princip da postoji tvoja i moja istina, to u izvesnom smislu razara društvo i čini mu trajnu štetu za bar dve generacije“, zaključio je Milić.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi