Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Naslovna  |  Aktuelno  |  Vesti  |  Država je najgori vlasnik
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

17. 11. 2008.

Izvor: Danas

Država je najgori vlasnik

Subotica - Većina medija u severnom delu Bačke nalazi se u teškom položaju, bilo da su u pitanju privatizacija, problemi sa frekvencijama ili materijalna situacija i medija i novinara koji u njima rade.
Poseban problem je s medijima na manjinskim jezicima - mađarskom, bunjevačkom, hrvatskom, romskom - koji se nalaze u nedefinisanom statusu. Privatizacija i izlazak na tržište, po mišljenju samih novinara, dovela bi do gašenja većine takvih medija zbog male čitalačke publike, dok ostajanje pod ingerencijom nacionalnih saveta manjina organičava profesionalnu slobodu.
Takođe, mediji koje su do sada finansirale opštine čeka neizvesna sudbina u privatizaciji, zbog čega mnogi priželjkuju da na neki način ostanu povezani s lokalnim samoupravama. Ovo su neki od stavova iznetih na okruglom stolu koji su na Paliću tokom vikenda organizovali Nezavisno udruženje novinara Srbije i Misija OEBS-a. Ipak, predstavnici NUNS-a i OEBS-a, kao i Nezavisnog društva Vojvodine, založili su se za privatizaciju opštinskih medija.
- Svako mešanje države je na štetu profesionalnosti. Elementarna stvar je da mediji budu privatizovani. U Evropi ne postoji nijedan državni medij. Država je najpokvareniji i najgori vlasnik medija. Tržište nije idealno, niti će rešiti sve naše probleme, ali je bolje rešenje od medija pod državnom kontrolom. Problem je što osam meseci nakon tranzicije mi ovde pričamo kao da smo na samom početku - poručila je Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a.
Dinko Gruhonjić, predsednik NDNV-a, naglasio je da „mora biti jasno da politici i državi nema mesta u medijima, ako se želi profesionalno novinarstvo“. Predstavnici nekoliko manjinskih medija (Hrvatska riječ, Bunjevačke novine, Program na hrvatskom Radio Subotice) zaključili su da na okruglom stolu nisu čuli nikakvo rešenje koje bi se na njih odnosilo.
- Preko projekata se ne možemo finansirati, jer su to sporadična sredstva. Naši mediji se ne mogu prepustiti tržištu, zbog malog broja komzumenata. Čak i predlog da država finansira 30 odsto, a da 70 odsto mediji sami zarade, nije ostvariv. Mora se imati u vidu da manjinski mediji imaju nešto drugačiju ulogu od ostalih lokalnih medija. Oni treba i da informišu, i da edukuju, i da neguju i čuvaju kulturu, da se bave očuvanjem jezika. Većina toga ne spada u komercijalne sadržaje, već je deo prava koja su garantovana zakonom, o čemu država treba da vodi računa - rekla je Jasminka Dulić, urednica Hrvatske riječi.

V. Laloš

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi