Vesti
13. 08. 2014.
Novinari napolje, ulaze poreznici
Zbog smanjenja troškova zakupa poslovnog prostora, gradska Poreska uprava će se useliti u zgradu u Ulici Branka Radičevića 9, gde gotovo tri decenije radi redakcija nedeljnika „Kragujevačke”
Kragujevac - Narednih meseci, privatne firme koje se bave prevozom i selidbama imaće pune ruke posla, budući da je Gradsko veće, pre dva dana, donelo odluku o racionalnijoj upotrebi poslovnog prostora kojim raspolaže ovdašnja lokalna samouprava.
To, praktično, znači da će mnoge gradske službe morati da se isele iz „svojih” kancelarija već do kraja godine, ta će sudbina snaći i pojedine kragujevačke privatne firme koje su besplatno koristile prostor, a nekim javnim preduzećima selidba sleduje dogodine.
Plan je da se grad, najkasnije do kraja 2015, oslobodi troškova na ime zakupa poslovnog prostora, za koji je tokom prethodnih godina izdvojio stotine hiljade evra. Prva „na udaru” je zgrada u ulici Branka Radičevića 9. Iz nje će, za mesecdva, morati da se iseli Sekretarijat za obrazovanje, kulturu i informisanje, kao i Zavod za zaštitu spomenika kulture, koji je tu premešten silom prilika, pošto je objekat u Velikom parku, a koji je ova ustanova godinama koristila, svojevremeno proglašen za nebezbedan.
Za zaposlene u pomenutoj službi i ustanovi grad je obezbedio „novi” prostor u zgradi Poljoprivredne stanice u ulici Cara Lazara, koji sada koristi gradska Poreska uprava, a zbog koje se i vrši cela ova „premetačina”. U Gradskom veću kažu da je Poreska uprava konačno morala da dobije adekvatan prostor, pre svega zato što obavlja važan posao naplate poreza na imovinu koji se odnedavno tretira kao „ključni činilac” konsolidacije budžeta i posrnulih javnih finansija.
- Arhiv Poreske uprave biće smešten u podrumu zgrade u ulici Branka Radičevića, a na dva sprata biće razmešteni činovnici, stari i, uslovno rečeno, novi, koje ćemo preuzeti iz gradske administracije. Biraćemo najbolje, pošto nam je naplata poreza na imovinu važna stavka. Ko ne bude zadovoljio, postaće kandidat za tehnološki višak.
Svako od zaposlenih odgovaraće za svoje predmete, radićemo kao u nekoj privatnoj firmi koja se bavi vođenjem knjiga - objašnjava Nebojša Vasiljević, član GV za investicije i razvoj. Komesarijat za brigu o socijalno ugroženim licima, koji se sada nalazi u ulici Cara Lazara, dobiće prostor u novim zgradama u Staroj radničkoj koloniji, gde će biti i nova adresa izdavačkog preduzeća „Koraci”, koje još obitava u zgradi u ulici Branka Radičevića.
Sve gradske službe i ustanove biće zbrinute, jedino će bez prostora ostati redakcija nedeljnika „Kragujevačke”, koja se gotovo tri decenije nalazi na istoj adresi - Branka Radičevića 9. Ukoliko ni grad ni poslovodstvo privatne firme koja izdaje „Kragujevačke” ne reše ovaj problem, Kragujevac bi mogao da ostane bez svojih jedinih novina. - U gradu koji se, pozivajući se na Dimitrija Davidovića, hvali da je kolevka srpskog novinarstva, ovih dana se privodi kraju ekstradicija novinara iz zdanja koje je bilo samo njihovo.
Kada je pre nepune tri decenije sagrađena i useljena, zgrada u Branka Radičevića 9 slovila je za Dom novinara, budući da je podignuta uglavnom našim parama i sto posto našom zaslugom. Kad to kažem, mislim i na kolege iz Radio Kragujevca, sa kojima i danas delimo prostor u tom objektu - objašnjava glavni urednik „Kragujevačkih” Miroslav Jovanović.
Postupak privatizacije odrediće sudbinu čitavog JP Radiotelevizija Kragujevac, a najkasnije do kraja 2015. JKP „Vodovod i kanalizacija” moraće da se iseli iz svih objekata koje danas koristi.
U dve zgrade u centru grada useliće se druge gradske službe, za koje lokalna samouprava godinama skupo plaća zakup poslovnog prostora u Domu samoupravljača i na drugim mestima. U međuvremenu bi u staroj industrijskoj zoni grada trebalo da bude završen Tehničkooperativni centar, kao buduće sedište „Vodovoda”.
Kirija od milion evra
Samo za zakup zgrade u kojoj se nekada nalazio „Duvanpromet”, takođe u ulici Branka Radičevića, a u kojoj su već osam godina smešteni Sekretarijat za imovinu i investicije, odnedavno i Komunalna policija, grad je izdvojio 384.000 evra (4.000 evra mesečno).
Još drastičniji primer neracionalnog trošenja budžetskih sredstava odnosi se na korišćenje objekta u Zmaj Jovinoj ulici. Od 2005. grad je na račun vlasnika te zgrade, u kojoj je sve do februara ove godine bila smeštena centralna gradska ambulanta, uplatio više od milion evra (mesečna kirija 10.000 evra).
Komentari (1)
ostavi komentar13.08.
2014.
Верко откачио новине без читалаца
Све градске службе и установе биће збринуте, једино ће без простора остати редакција недељника „Крагујевачке”, која се готово три деценије налази на истој адреси - Бранка Радичевића 9. Уколико ни град ни пословодство приватне фирме која издаје „Крагујевачке” не реше овај проблем, Крагујевац би могао да остане без својих јединих новина. - У граду који се, позивајући се на Димитрија Давидовића, хвали да је колевка српског новинарства, ових дана се приводи крају екстрадиција новинара из здања које је било само њихово.
Odgovori----
"Крагујевачке" нису на тзој адреси "готово три деценије", већ од половине маја 2009. године, када је приватно акционарско предузеће "Јавност" почело да издаје тај крагујевачки недељник уз велику подршку, па и финансијску, Верка Стевановића и локалне власти. Просторије које су користили, по веома повољним условима, власништво су Радио-телевизије Крагујевац, за коју градски буџет годишње издваја скоро 100 милиона сваке године. Не сумњамо да ће приватно предиузеће "Јавност" успети да закупи простор за редакцију, пошто је цео Крагујевац излепљен плакатама које обавештавају да се издаје пословни простор, и то за багателу. Или, аутор текста мисли да приватна новина има право да користи бесплатно пословни простор, позивајући се на прошла времена, када је, у доба Тита, самодоприносом, изграђена зграда у коју је смештена локална информативна кућа, под ингеренцијом тадашњег ССРНЈ. Било и прошло. Тражили смо капитализам, добили смо га. А у тражењу капитализма и блађењу социјалистичког самоуправљања предњачили су и старији редакције "Крагујевачких", да би над оним за шта су се деведесетих залагали, кукали, данас, када су стигли до пензије.