Vesti
07. 05. 2014.
Novinarski hleb
Novinari se ne predaju dok čuvari poretka pokušavaju da ih ućutkaju, a događa se i da pokušavaju da ih skinu do gole kože. Ni druga strana - uglavnom političari, uljuljani vlašću - lako ne posustaje. Ovogodišnji treći maj, Dan slobode štampe, koji je 1993. ustanovila Generalna skupština UN, obeležen je pozivom da se "osigura nesmetan govor svim medijima".
Upućen je apel da se opštom mobilizacijom zaštite svi novinari u svetu, da se savlada "zatvoreni krug nekažnjavanja zlokobnog učinka protiv sedme sile".
Institut Evropskog univerziteta, sa svoje strane, upozorava na "opšte sputavanje medija, što je zapravo pretnja svim građanima širom sveta".
Svetle tačke u tamnom vilajetu pripadaju evropskim severnjacima, čitavoj Skandinaviji i njenom bliskom susedstvu - Danskoj, Belgiji, Holandiji, Luksemburgu i nešto južnijoj Švajcarskoj. U godini kad je utvrđeno da su mediji u svetu "najlošiji u čitavoj deceniji", od velikih sila žurnalizma, na niskim granama, oko tridesetog mesta našle su se Britanija i Francuska, Amerika je za dobru desetinu niže, a veoma su loše ocene dopale Rusiji i Kini.
Nije sve u brojevima, zanimljivije su žive slike, nekad i gotovo nezamislivi prizori. Uz opštu dijagnozu, danak profesiji (u jednoj ranijoj prilici) sada je propratio izveštač Rojtersa iz Izraela Krispian Balmer, opisom u telavivskom dnevniku Haarec:
"Sramota je što nekad morate prethodno da budete bukvalno nagi, da bi zatim - kao njegov gost - videli izraelskog predsednika vlade. Kad je 2012. Benjamin Netanijahu priredio tradicionalni prijem za strane dopisnike, premijerovi telohranitelji su naredili Sameru Šalabiju iz kanadske televizije, ali Palestincu - da se svuče da bi ga "iz bezbednosnih potreba" detaljno pregledali. Samer je odbio, a članovi uprave Udruženja strane štampe (FPA) saopštili su da će napustiti svečani susret. Tajna služba je morala da odustane."
Ovih dana, početkom maja 2014, Palestinac Samer Šalabi je izabran za predsednika Udruženja strane štampe u Izraelu.
Još temeljnija pouka je, sigurno i na svim drugim mestima i za sve prilike, amanet počivšeg Fransisa Franje Ofnera, osnivača i prvog predsednika FPA, novinara izuzetnog ugleda, čije tekstove su prenosile dve stotine listova u svetu, rođenog Novosađanina (1913 - 2011), koji je rano detinjstvo proveo u Sremu, u selu Šimanovcima, da bi posle golgote Drugog svetskog rata dospeo da u Palestini perom bude jedan od aktera stvaranja Izraela.
Franja Ofner je opisao i "svoj slučaj" iz sredine pedesetih prošlog veka, koji bi i danas i političarima i medijima bio dobrodošla škola:
"Kao dopisnik londonskog Observera intervjuisao sam Davida Ben Guriona, pošto je - kako sam čuo - premijer bio ogorčen na Idna zbog britanske ideje da Izrael Egiptu i Jordanu, tada nama neprijateljskim zemljama, dozvoli stvaranje koridora koji bi ih povezao i raspolutio Izrael. Predsednik vlade je na moje pitanje bez okolišanja odgovorio: 'London i Moskva guraju politiku koja može da vodi uništenju jevrejske države, mada i Englezi i Sovjeti, svako iz svojih razloga.' Gurionov saradnik brzo je došao u moju hotelsku sobu 'da pogleda tekst'. Bio je užasnut: "Ovo ne možete ovako da pošaljete.' 'Ali zar predsednik vlade nije tako rekao', pitao sam. 'Jeste, ali bio je uzbuđen, morate to da ohladite', uzvratio je revnosni službenik. 'Nije moj posao da cenzurišem premijera', nisam sam se predavao. 'Znate da ja mogu da uredim da budete uhapšeni...'
Naslov na prvoj strani Observera nije sigurno zadovoljio zvaničnike: 'Izrael optužuje Britaniju - kupuje arapsko prijateljstvo žrtvovanjem nas'. Agencije su, naravno, preuzele vest. U Knesetu (parlamentu) je odmah Ben Gurionu postavljeno pitanje da li ga je novinar netačno interpretirao. Sedeo sam na galeriji i čekao presudu. David Ben Gurion je mirno saopštio poslanicima:
'Rekao sam kako u novinama piše. Moje reči su potpuno tačno navedene..' Sednica je završena. Nisam uhapšen."
Sa sedamdeset godina iskustva u novinarstvu, Predrag Milojević (1901 - 1999) ostavio je amanet, valjan za sva vremena: "Iznosio sam samo utiske; oni su po svojoj prirodi subjektivni, ali ne moraju biti pristrasni. Nisam držao stranu bilo čemu ili bilo kome. Znam da se takav stav ne dopada nikom, ali to može biti draže nego dopadati se svakom. Novinar može da greši, ali ne sme da laže.
Ako čitalac uvidi da je to što u novinama piše svesna laž, svršeno je sa tim novinama i zanavek." Đaci se smenjuju, lekcije ne zastarevaju.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.