Vesti
06. 05. 2014.
Propusti u istrazi nestanka Ljubomira Kneževića
Unmik treba od Euleksa da traži nastavljanje krivične istrage zbog nestanka novinara Ljubomira Kneževića u Vučitrnu 6. maja 1999, ali i javno prizna odgovornost u vezi sa svojim propustom da adekvatno istraži ovaj nestanak, navodi se između ostalog u odluci Savetodavne komisije za ljudska prava pri Ujedinjenim nacijama, koja je nedavno dostavljena na adresu Ljubomirovog sina Gorana Kneževića iz Beograda, žalioca u ovom predmetu.
– O nestanku mog oca znam iz priča drugih, jer sam u to vreme bio u Beogradu.
On je živeo u Vučitrnu i tog 6. maja otišao je na slavu kod jedne porodice o kojoj je ranije pisao. Posle odlaska od njih, gubi mu se svaki trag. Moja majka je prijavila njegov nestanak nadležnima u Vučitrnu, ali nikada nisu utvrdili šta se zaista desilo – objašnjava za „Politiku” Goran Knežević.
On je prijavio očev nestanak Međunarodnom komitetu Crvenog krsta, Kforu i drugim institucijama, dao je i krv za DNK analizu, baš kao i njegova tetka, Ljubomirova rođena sestra koja je kasnije umrla, ostavio podatke o sebi.
Međutim, u dokumentima Komisije mogu se pročitati navodi Privremene administrativne misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (Unmik) da nisu mogli da dođu do podataka od žalioca, a takođe i da je u bazi Međunarodne komisije za nestale potvrđeno da su uzorci DNK prikupljeni, ali nije jasno kada i od koga.
– Unmik me je kontaktirao pre više godina, pitali su me da li imam nove podatke o nestanku moga oca i moj odgovor je bio odričan – objašnjava Knežević.
Njegov otac bio je novinar prištinskog „Jedinstva” i saradnik „Politike”. Rođen je u Ulcinju, a na Kosovo je došao kada je služio vojsku početkom šezdesetih godina prošlog veka i tu je i ostao, jer mu je supruga dobila posao babice u Vučitrnu. Ime Ljubomira Kneževića je među 39 nestalih ili ubijenih novinara u Dosijeu koji je napravilo Udruženje novinara Srbije. Na sajtu UNS-a zapisano je da se u beloj knjizi Vlade Srbije „Albanski terorizam i organizovani kriminal na Kosovu i Metohiji”, kao osumnjičeni za nestanak Ljubomira Kneževića pominje Bekim Šuti (1976). Prema tim podacima, Knežević je odveden u štab Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koji se nalazio u selu Ošljane, gde je mučen i ubijen, ali njegovi posmrtni ostaci nisu pronađeni.
– Na suđenju Slobodanu Miloševiću ostalo je zapisano da je prilikom saslušanja jednog od svedoka Milošević njega pitao da li zna za Ljubomira Kneževića, novinara koga su kidnapovali u blizini Vučitrna, mučili i ubili, a svedok je odgovorio da ne zna – objašnjava Knežević.
U dokumentima Savetodavne komisije za ljudska prava piše da Unmik nije sproveo istragu kako treba, da istražni organi ne bi trebalo da koriste nedostatak informacija kao argument da opravdaju svoju neaktivnost i da se stiče utisak da je u ovom slučaju policija Unmika čekala da se dodatne informacije pojave same od sebe.
„Komisija sa zabrinutošću dodaje da se u izveštaju Jedinice za nestale o antemortem istrazi u ovom predmetu pominju dva moguća počinioca. U drugim dokumentima u policijskom dosijeu date su dodatne reference na bar još devetoro mogućih osumnjičenih. Međutim, u tom spisu ne postoje njihove izjave i nije zabeležen nijedan pokušaj policije da pronađe te osobe i da sa njima razgovara.
Takođe ne postoje ni pokušaji policije Unmika da ispita mesto na planini Čičavica koje žalilac pominje kao mesto gde je njegov otac bio u mogućem pritvoru, niti da ispita moguću vezu koja se navodno pojavila tokom suđenja Slobodanu Miloševiću u Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju”, navodi se u dokumentima Savetodavne komisije za ljudska prava.
Deo istrage protiv OVK u predmetu „Likovac”
Nestanak Ljubomira Kneževića istražuje Tužilaštvo za ratne zločine u okviru predmeta „Likovac”, kažu za „Politiku” u ovom tužilaštvu. „Do sada u predistražnom postupku nismo došli do podatka kako je on nestao, ali materijal je obiman, u njemu ima mnogo podataka o ubijenim i nestalim civilima i postoji sumnja da se među njima nalazi i ime Ljubomira Kneževića”, navode u tužilaštvu.
Nadležni istražuju i predmet „Operativna zona Šalja”. U njemu se, kako kažu u Tužilaštvu za ratne zločine, Bekim Šuti koji se u beloj knjizi Vlade Srbije pominje kao osumnjičeni za nestanak Kneževića, navodi kao komandant specijalne jedinice OVK. „Važno je u svim ovim postupcima doći do počinilaca krivičnih dela i u tom pravcu tužilaštvo sarađuje sa Euleksom”, kažu u tužilaštvu.
Odalović: Pamtim ga kao interesantnog čoveka
Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica vlade Srbije upoznao je novinara Ljubomira Kneževića dok je radio u Prištini kao načelnik Kosovskog okruga pre NATO bombardovanja naše zemlje 1999. godine.
– Imao sam dosta kontakata sa novinarima pa i sa Ljubomirom Kneževićem. Pamtim ga kao interesantnog čoveka, uvek je nosio šešir. On je jedan od ljudi koji su kidnapovani jer su bili prepoznatljivi, novinar koji je izveštavao o događajima na Kosovu i bio je javno eksponiran – objašnjava za „Politiku” Odalović.
On napominje da je krivična prijava koju je MUP podneo pre petnaestak godina državnom tužiocu u Kosovskoj Mitrovici protiv N. N. lica zbog otmice Kneževića i dalje aktivna. Svi podaci o ovom slučaju nalaze se i u Komisiji za nestale, a u bazi uzoraka potrebnih za DNK analizu postoji dovoljna količina uzoraka Kneževićevih srodnika, ističe Odalović.
U Međunarodnoj komisiji za nestale sa sedištem u Sarajevu za „Politiku”
potvrđuju da se u njihovoj evidenciji nestalih nalazi ime Ljubomira Kneževića i da poseduju dovoljno uzoraka krvi od članova porodice Knežević za eventualnu DNK identifikaciju.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.