Vesti
05. 05. 2014.
Poziv na cenzuru
Poslednjih sedmica, pojedinci i novinarska udruženja su izrazili negodovanje povodom učestalog pojavljivanja kontroverznog Kristijana Golubovića u medijima.
Pojavljivanje takve osobe u medijima, po njihovom uverenju, štetno utiče na mladu populaciju, naročito kada se ima u vidu ionako narušen „sistem vrednosti” u našem društvu. Sve bi bilo u redu da pomenute dame i gospoda svoju potpuno legitimnu kritiku „kristijanizacije” Srbije nisu iskoristili radi apelovanja na RRA da kazni „inkriminisane” medije, te da istima ubuduće zabrani emitovanje takve vrste emisija.
Smatram da je pogrešan, a potencijalno i opasan, svaki poziv državnim organima da se mešaju u uređivačku politiku i slobodu medija, pogotovo ako su u (većinskom) privatnom vlasništvu? Kad govorimo konkretno o „slučaju Kristijan”, pravo pitanje je zbog čega dovođenje u goste upravo osoba poput Golubovića medijima donosi rekordnu gledanost i čitanost. Ako u ovoj zemlji danas prosečni gledalac na raspolaganju ima na desetine različitih TV kanala, što domaćih, što stranih, kao i stranih sa prevodom, zašto ga od tolike ponude baš Kristijan najviše privlači?
Zahtevajući od RRA da sankcioniše medije koji su ugostili Kristijana Golubovića, dežurni dušebrižnici se pozivaju na nekakav član zakona po kojem Radiodifuzna agencija može da zabrani emiterima prikazivanje sadržaja koji može negativno da utiče na gledaoce, naročito na decu i omladinu.
Odredba je krajnje proizvoljna, samim tim i pogodna za svakojake zloupotrebe, političke ili druge obračune. Ukoliko se vodimo tom logikom, neki drugi uticajni pojedinci i grupe bi mogli, koristeći identičnu zakonsku podlogu, da od države, primera radi, zatraže zabranu emisija u kojima se pojavljuju predstavnici LGBT organizacija, s obzirom da, iz njihovog ugla gledanja, ovi takođe „negativno utiču na decu i omladinu”.
U vezi sa kontrolom delovanja medija, mišljenja sam da bi urednici trebalo da uživaju najveću moguću slobodu pri kreiranju sadržaja svojih medijskih kuća, u šta spada i to koga žele da intervjuišu ili pozovu u TV studio.
A ukoliko gost tokom svog nastupa izjavi ili, ne daj bože, uradi nešto što spada u krivično delo, neka odgovarajući državni organi, na prvom mestu tužilaštvo i policija, adekvatno reaguju, bilo samoinicijativno ili na osnovu prijave savesnih građana, ali ne prema medijima već prema problematičnom pojedincu koji je prekršio zakon zloupotrebivši ustupljeni javni prostor.
Apropo eventualno lošeg uticaja određene vrste emisija ili medijskih zvezda na mlađu generaciju, treba reći da nedostatak roditeljskog vaspitanja i manjkavosti obrazovnog sistema ne mogu da se nadoknade nikakvom cenzurom ili selektivnim lovom na veštice.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.