Vesti
15. 04. 2014.
U zaštiti autorskih prava najaktivniji muzičari
Kako protiv piraterije
Kada je reč o zaštiti intelektualne svojine, čini se da se među autorima različitih umetnosti članovi muzičke industrije najviše bore za ostvarivanje svojih prava. Kompozitori, tekstopisci i aranžeri jedini dižu glas u borbi protiv piraterije i često skreću pažnju javnosti na probleme vezane za ostvarivanje autorskih prava, bilo da podržavaju rad organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskih prava Sokoj ili ne.
Prema rečima direktora Sokoja Aleksandra Kovačevića, sistem kolektivne zaštite prisutan je u celom svetu i jedini je moguć način da veliki broj autora ostvari svoja prava od velikog broja korisnika.
- Praktično je neizvodljivo da svaki autor ugovara sa svakim kafićem, radio-stanicom i televizijom i traži novac, ili obrnuto - svaki vlasnik kafića da traži dozvolu od svakog autora da bi puštao muziku. Sistem kolektivne zaštite je sistem koji funkcioniše decenijama u razvijenom delu sveta i koji je i u vreme samoupravnog sistema kod nas funkcionisao na isti način kao i u bilo kojoj kapitalističkoj zemlji - naglašava Kovačević za Danas.
On napominje da se od 9.000 autora, samo njih 21 odlučilo da to svoja prava ostvare sami.
- Radio i televizijske stanice ne mogu bez našeg repertoara. Oni nam prijavljuju svoje prihode. Mi im po zakonu i u skladu sa našom tarifom određujemo koji je procenat koji moraju da plate. Za televizijske stanice taj procenat je od 2,20 do 4,20, dok je za radio-stanice procenat od njihovog prihoda od 2,50 do 4,50 u zavisnosti od zastupljenost muzike u njihovom programu - ističe Kovačević.
On kaže da pored toga što plaćaju, televizijske i radio-stanice moraju da dostavljaju i muzički repertoar koji su koristili, tzv. „muzičke košuljice“.
- Naravno da ne dobijemo sve podatke u potpunosti, ali to je nekih 10 odsto odstupanja, što ne utiče na raspodelu novca. Kad su u pitanju kafići i ugostiteljski objekti, vlasnici nam ne moraju davati šta su puštali. Pretpostavka, koja je vrlo održiva, jeste da se u tim objektima pušta ono što je aktuelno na radio i televizijskim stanicama, a to su podaci koje već imamo. Što se tiče svadbi, proslava i drugih javnih manifestacija gde ima muzike, nekada uspemo od vlasnika objekata u kojima se one održavaju da prikupimo listu izvođenih dela. Nekad ne. Ali, uglavnom je poznat repertoar koji se izvodi na takvim skupovima - napominje on.
Ipak, „muzičke košuljice“, odnosno spisak emitovanih pesama, koji predstavlja osnov za isplatu honorara autora, prema mišljenju nekih muzičara, nije podložan monitoringu i moguće su mahinacije i štelovanja, odnosno lažno predstavljanje broja emitovanja. Već godinama unazad ima autora koji negoduju u medijima zbog niskih iznosa koje dobijaju od Sokoja, baš iz ovih razloga, a svojevrstan skandal dogodio se 2009. godine kada su po Sokojevim podacima pesme Mlađana Dinkića bile najslušanije (čak više i od pesma narodnih izvođača), dok je grupa SARS za hit „Buđav lebac“, koji se mogao čuti na bukvalno svakom koraku, dobila samo 16,2 dinara jer je „pušten samo jednom“.
Dragan Kovačević, osnivač benda SARS, kaže za Danas da se nakon toga iščlanio iz Sokoja. Kako kaže, poučen primerima Džonija Štulića i majke Milana Mladenovića, odlučio se da svoja prva zaštiti sam preko Zavoda za intelektualnu svojinu.
- Sokoj drži monopol jer mu ne postoji alternativa. Oni su dobili odrešene ruke od države da uteruju dugove, ali nije transparentno kako se taj novac kasnije deli autorima. Zato se dešava da veće iznose dobija samo nekoliko imena, dok ostali dele „siću“. Zbog toga pojedini muzičari izdaju albume za strane izdavačke kuće ili se registruju kod stranih organizacija, i preko njih vrše naplatu svojih autorskih prava - ističe Kovačević.
On dodaje da tri člana benda SARS koji su pored njega autori pesama godišnje dobijaju oko 100 evra od Sokoja, a da bi taj novac trebalo da bude uvećan kada bi se imala u vidu njihova pesma „Lutka“, koja se u poslednje vreme često izvodi kao prvi ples na svadbama.
- Jedan od osnova po kojima Sokoj deli novac je i prodaja diskova, iako danas retko ko zaista štampa diskove. Oni figuriraju sa ciframa koje su dobijene od prodaje albuma uz prašak za veš ili neke novine, dok internet za njih ne postoji - ističe osnivač benda SARS.
Kako dodaje, većina mlađih autora vodi se idejom - bolje išta nego ništa, i zato ne dižu svoj glas, dok oni stariji znaju da se nekada od naplate autorskih prava mogao kupiti stan.
Iz Sokoja kažu da će među 9.000. autora, koji su zaštitu svojih prava poverili njima, uvek biti nezadovoljnih.
- Kada je nedovoljno novca prikupljeno, zbog ekonomske krize, ili zbog toga što korisnici nemaju svest o intelektualnoj svojini, onda su autori objektivno nezadovoljni. S druge strane, može biti i samo subjektivan osećaj ako se neko žali što je njegov kolega istog žanra, a po njegovoj proceni, isto emitovan kao i on, primio više novca. Mi postupamo isključivo po zakonskim propisima i određenim pravnim aktima o raspodeli tantijema, a naš finansijski dokument su muzičke košuljice. Trudimo se da tu regulativu poštujemo, uveli smo i kontrolu, tako da i time sprečavamo ovakve probleme - ističu iz Sokoja.
Ipak, na pitanja Danasa da li je moguće dobiti podatke o tome kolika su sredstva dodeljena nekom autoru, rečeno nam je da tako nešto nije moguće.
Muzički dinar
O „muzičkom dinaru“ često govore i korisnici usluga - vlasnici ugostiteljskih i trgovinskih objekata, radio i televizijski emiteri, koji uglavnom nisu zadovoljni visinom cene tarife za javno saopštavanje, odnosno puštanje muzike u lokalima.
- Problem je što često korisnici ne shvataju šta plaćaju. Cene tarife su teško uporedive sa drugim cenama. Ali jedan ajfon ili kompjuter ne košta kod nas manje zato što je Srbija siromašna zemlja. Jedan impuls za telefon ne košta manje kod nas nego u Austriji. Tu postoje nijanse, ali one nisu značajne, što se kod nas stalno potencira kad je reč o autorskim pravima - objašnjava Aleksandar Kovačević.
Tantijeme
Prema podacima Sokoja, ukupan Fond za raspodelu po osnovu malih prava za 2012. iznosio je 360.622.194,85 dinara. Prosečna ostvarena tantijema domaćih autora i nosilaca prava, po osnovu malih prava, iznosi 22.695,94 dinara, dok je ukupno evidentirano 2.498.189 korišćenja muzičkih dela. Prema inostranim društvima sa korišćenje inostranog repertoara na teritoriji Srbije isplaćeno je 119.560.547,43 dinara.
Internet
- Što se tiče internet korišćenja, pregovore sa digitalnim servisima (YouTube, Spotify, Deezer, RDIO) autorska društva vode na regionalnom nivou. Na nedavno održanom regionalnom sastanku u Zagrebu insistiralo se na činjenici da se sa digitalnim servisima ugovore isti uslovi za sva društva u regionu. Kada se uskoro načelno dogovore uslovi, svako društvo iz regiona eks Jugoslavije zaključiće poseban ugovor sa određenim digitalnim servisom - ističu iz Sokoja.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.