Vesti
30. 01. 2014.
Antihrvatski papa
Oj, Srbijo, zemljo predvidivosti! Tačno sam znao - secite me gde sam najtanji - da će posle kolumne „Srećan rođendan“ neki neprejebivi komentator provaliti suštinu stvari i srpskom narodu i senatu razotkriti da sam kritičan prema „najstarijem dnevnom listu na Balkanu“ zato što se ne nalazim na spisku autora pozvanih da prilozima „uveličaju slavlje“.
Eh, sveta jednostavnost - što reče Jan Hus - koja sve stvari premerava aršinom sopstvene guzice. Ljudi moji, ne treba meni novina da bih pisao u njoj - pun je meni, da izvinete, Crven Ban pisanja za novine, na nos mi izlazi - meni treba novina koju ću svakog jutra sa zadovoljstvom čitati. Ali može biti da sam vaistinu prestrog prema Politici? Za koga u ovoj i ovakvoj zemlji praviti dobru novinu?
No, dobro, da mi vidimo šta ima u novinama, ovakvim kakve su. Ništa naročito, uvažajemi publikume, u stvari nema gotovo ništa, nema čak ni Stanije ni Soraje, ali to je samo zatišje pred buru. Idu izbori, biće jako čuda i pokora. A dok se ne zbudu, hajde malo da zavirimo i u komšiluk, u Hrvatsku, čije novinstvo pratim u okviru mojih ograničenih mogućnosti. Elem, pregledajući prekodunavsku štampu, saznao sam da naša katolička braća nisu baš najzadovoljniji novim papom (piše li se, dramoseri, papa sa malim ili velikim „p“?), koga hrvatski predsednik zove Franjo, a naš ga džumhurbaškan - valjda da bi se distancirao od kroatizama - zove Francisko. Bolje generalisimus Franko nego general Tuđman, valjda je tako rezonovao graditelj i korisnik vikendice u sinovljevom vlasništvu.
I Hrvati sa smislom za humor često znaju reći da su Hrvati veći katolici od pape. Šta se, onda, dogodilo? Gde je onda pukla tikva? Otkuda tolika omraza na vicariusa dei filii? Eh, otkuda! Nekonvencionalni papa Franja-Francisko ne daje ni pet sitnih para za Gospu iz Međugorja. Papa tvrdi - a ja ga u tome podržavam - da Mati Božija nije ni Stanija ni Soraja, pa da se svaki čas pokazuje u javnosti. Dobro, de, ne optužujem nikoga za smišljenu prevaru, ali znamo da se mnogoj babi snilo ono što joj je bilo milo. Ništa nije tako lako prevariti kao sopstvena čula.
Nije to - smatraju hrvatski desni i crkveni krugovi - jedini papin greh.
Domoljubi taman na referendumu glasali protiv gej brakova, a papa Franjo negde blagoizvoleo izjaviti da su adžuvani baš fini neki svet i da on, papa, nikoga ne želi da osuđuje. Što je za svaku pohvalu. Upravo je to Onaj čiji je Franja vikar i preporučio da ne činimo. Da, počem, nama ne bi bilo suđeno. Osim toga, papa se okomio na kardinalsku i biskupsku sklonost luksuzu. Mnogo je, pa i previše, čestnejši publikume, razlika između katoličkih i pravoslavnih arhijereja, ali im je zajednička jedna stvar: ljubav prema audijima, mercedesima i džipovima. Budući da se papa vozi u nekom kršu od renoa, za očekivati je da kardinali slede njegov primer. A šta da rade naši, kad mi nemamo papu? Da voze Miško. Eto šta.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.