Vesti
26. 03. 2026.
Rade Đurić: Portali koje uređuje AI ne oslobađaju odgovornosti izdavača
Portali koje uređuje veštačka inteligencija ne oslobađaju odgovornosti izdavača, a njihovo pojavljivanje u aktuelnoj društveno-političkoj situaciji može ukazivati na pokušaj pritiska i manipulacije u medijskom prostoru, izjavio je u intervjuu FoNetu pravnik istraživač Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Rade Đurić.
Govoreći o političkom kontekstu, Đurić je ocenio da pojavljivanje takvih portala ukazuje na problem u komunikaciji vlasti i njima bliskih tabloida sa publikom, zbog čega pokušavaju da nadomeste izgubljenu bitku na društvenim mrežama.
„Očigledno je da je ta vrsta borbe na društvenim mrežama izgubljena, jer ovakvi mediji generišu informacije koje se najčešće dobijaju upravo sa tih mreža i pokušavaju da tim filtriranjem kreiraju određenu vest“, rekao je Đurić, govoreći u FoNet-ovom serijalu o medijskoj sceni Kiosk.
Đurić je upozorio da postoji veliki rizik da takvi sadržaji prerastu u alat za selektivno dezinformisanje.
„Postoji ozbiljna opasnost da se ovakva informacija pretvori u jednu propagandnu mašineriju, sa ciljem da se građani ponovo zbune i dovedu u određenu konfuziju“, istakao je Đurić.
Đurić je dodao da namera može biti i diskreditacija i potiskivanje alternativnih mesta za informisanje uoči izbora, poput građanskih, studentskih i lokalnih portala koji kritički izveštavaju.
„Kao što imamo osnivanje i kupovinu lokalnih medija, na isti način se pokušava da se određena vrsta generisane informacije plasira kao kredibilna, kako bi zamenila postojeće modele informisanja građana“, naglasio je Đurić.
Govoreći o odgovornosti, Đurić je podsetio da ona i dalje jasno postoji na urednicima i izdavačima, jer inovativne tehnologije ne ukidaju obavezu poštovanja zakona.
„Njih obavezuju medijski zakoni, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Kodeks novinara Srbije i opšta pravila odgovornosti za štetu nanetu licima povredom ugleda i časti“, precizirao je Đurić.
Đurić je ukazao na značaj transparentnosti i obeležavanja sadržaja koji generiše veštačka inteligencija, kako bi se izbegle takozvane „halucinacije“, odnosno situacije u kojima AI softver potpuno izmišlja i plasira netačne informacije kao stvarne i logične činjenice.
„Neobeležavanje sadržaja će automatski uticati na objektivnost i pouzdanost, s obzirom na to da imamo puno primera koji govore da taj efekat halucinacija ne zaobilazi ni ChatGPT i ostale softvere“, objasnio je Đurić.
Pravna zaštita oštećenih
Upitan o pravnoj zaštiti onih koji bi mogli da budu oštećeni lažnim vestima sa ovakvih portala, Đurić je uzvratio da građani imaju pravo da opomenu medij ili podnesu tužbu protiv urednika i izdavača na isti način kao i kod tradicionalnih medija.
„Ne treba samo uvođenje veštačke inteligencije da dovodi do tolike nejasnoće, zato što zapravo imamo prosto prilagođavanje postojećih propisa koji sami po sebi nisu toliko loši“, naveo je Đurić.
Pravi problem, kako je obrazložio Đurić, leži u nefunkcionisanju regulatornih tela i izostanku sankcija u dosadašnjoj praksi.
„Ono što smo imali u prethodnom periodu jeste nefunkcionisanje alata koji su nam bili dostupni, što je dovodilo do situacije jedne zarobljene države, neodgovornosti i nekažnjivosti onih koji šire govor mržnje i napadaju građane“, upozorio je Đurić.
Osvrćući se na autorska prava, Đurić je napomenuo da veštačka inteligencija nije autonoman izvor informacije, ali da domaće zakonodavstvo još uvek nije detaljno uredilo ovu oblast.
„Živimo u nesigurnom pravnom sistemu koji onima koji ne odgovaraju za štetu daje zamah da nastave tako nešto da plasiraju u javnost bez kažnjivosti, dok se ne utvrdi ko je tačno odgovoran“, dodao je Đurić.
U uslovima takve konfuzije, smatra Đurić, ključna je uloga medijske pismenosti publike u razumevanju izvora informacija.
„Jako je važno da slušaoci i gledaoci znaju o čemu se radi i od koga dobijaju informaciju, kako bi sa takvim stavom zapravo pristupali toj vrsti sadržaja“, zaključio je Đurić.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.