Vesti
19. 02. 2026.
Kakva je budućnost štampe – da li bi građani pored Netfliksa platili i novine na internetu
Novinarka RTS-a i profesorka FPN-a Milica Jevtić poručuje da ćemo u budućnosti morati da plaćamo autorsko novinarstvo, jer ćemo samo autore želeti da čitamo. Sve ostalo na kraju ćemo da "zgužvamo i bacimo u kantu“, kaže Jevtićeva. Nije problem da li se čita sa papira, papirusa ili digitalnih platformi, bitno je da se čita, a problem je što se sve više skroluje i gleda, a vrlo malo čita, kaže novinar Politike Nikola Trklja.
Dnevna štampa u Srbiji je 2014. godine imala je tiraž od oko pola miliona primeraka, a svaki primerak čitao je u proseku 1,54 čitalaca, što znači da je dnevno novine čitalo oko 770 hiljada građana. Najvernija publika bili su stariji od 55 godina.
Prema istraživanju iz 2024. godine, 83 odsto građana koristi društvene mreže za vesti, 57 odsto prati portale i sajtove novina, dok je štampa, kako kažu, sve manje čitana.
Kada pogledamo ko se gde pretežno informiše, generacijski jaz postaje očigledan. Za mlade do 24 godine, glavni izvor vesti su društvene mreže – tako se informiše 45 odsto njih. Za starije od 55, i dalje je to televizija, koju kao glavni izvor bira 52 odsto.
Srednja generacija, između 35 i 45 godina, najčešće se oslanja na internet portale.
Problem savremenog društva – skrolovanje umesto čitanja
Novinarka RTS-a i profesorka novinarstva na Fakultetu političkih nauka Milica Jevtić kaže da je u prirodi njenog posla da čita svu štampu i dnevnu i nedeljnu.
"Ja volim papir, volim knjige u papiru i nikada se nije desilo da sam tako dobro mogla da upamtim nešto što sam pročitala onlajn, kao kada pročitam sa papira“, navela je Jevtićeva.
Novinar Politike Nikola Trklja štampu čita poslednjih 40 godina.
"Mislim da nije problem da li se čita sa papira, papirusa ili digitalnih platformi, bitno je da se čita. Ono što je problem u savremenom društvu jeste što se sve više skroluje i gleda, a vrlo malo čita. Recimo, toga sam postao svestan pre desetak, 15 godina kada sam imao neki tekst sa malo ironije i video sam po reakciji ljudi kad je tekst objavljen na portalu 'Politike', da bar polovina nije razumela. Odnosno, pročitali su verovatno samo lid, naslov i videli fotografiju i na tome se zadržali“, kaže Trklja.
Prema njegovim rečima, svoje novinarske sprave treba da "nišanite" prema tome u kojoj zemlji živite.
"Mi živimo u zemlji Srbiji u kojoj, bar prema podatku koji sam poslednji put zapamtio, imamo oko 58 posto ljudi koji su funkcionalno nepismeni. Ako im dati neki tekst iz 'Politike' i onda kažete: prepričajte taj tekst – oni ne mogu da ga prepričaju. To je, znači, problem koji je mnogo značajniji i veći od onoga na kojoj platformi vi saopštavate i govorite tu vest“, objasnio je Trklja.
Velike medijske kuće i portali
Kao profesorka novinarstva, Jevtićeva kaže da studente tera da čitaju sva izdanja, da prate sve medije i da prate, pre svega, štampu.
"Priroda njihove generacije je da se informišu na portalima. I to je sasvim normalno. Ali, zbog onoga za šta se oni obrazuju, u redu je i poželjno je da se čitaju sve novine. Mislim da je jako važno, ne samo da čitaju one novine koje za njih agituju i od njih prave glasače, nego da čitaju sve novine, kako bi znali šta im se u njima dopada, a šta ne. Dakle, da nemaju tu ideološku matricu i gadljivost prema sadržaju, nego da pročitaju i onda sude o sadržaju, iako je proces najčešće i za sve medije drugačiji“, istakla je Jevtićeva.
Velike medijske kuće su prešle i na portale, ali su zadržale i svoja štampana izdanja, Trklja napominje da je to proces koji traje 15, 20 godina i da treba istaći primer Njujork tajmsa, za koga je naslovna strana neka vrsta "totema“.
"Ja sam navodio primer Džulijana Asanža, koji je dobro znao šta će mu se desiti kada objavi podatke. I nije Asanž otišao i podelio te podatke na 20.000 servera u Kinu, Latinsku Ameriku, Afriku, Rusiju ili ne znam gde, nego je otišao u pet najvećih novina na svetu. I njima je dao da čuvaju te podatke jer je računao da će tradicionalni mediji, ti što imaju tu zastavu, da će izgurati tu priču. I tako se desilo“, ukazao je novinar Politike.
To je jedan od razloga zašto Njujork tajms, kako je rekao, trenutno ima oko pola miliona štampanih primeraka, 90 odsto pretplate i 90 odsto prihoda od digitala, ali ne pada im na pamet da gase ono što je simbol i što svi prepoznaju kao relevantan izvor.
Koliko njih je spremno da plati za sadržaj na portalima
Beogradska hronika pitala je gledaoce koji ih prate i na Instagramu o navikama koje imaju – 47 odsto anketiranih je reklo da čita novine, a samo trećina anketiranih je rekla da bi platila za sadržaj na portalima.
Trklja je naveo primer portale Njujork tajmsa i Vašington posta koji su "zaključani", odnosno, mogu da se čitaju na pretplatu.
Milica Jevtić smatra da mi nemamo kulturu plaćanja sadržaja, plaćanje bilo kakve intelektualne svojine, ničega što ne može da se pipne.
"Mi volimo da platimo ono što može da se opipa, ovaj sadržaj ne. Pogledajte u nekim lokalnim zajednicama, razmislite, recimo, Novosadski dnevnik, Užičke vesti, Pančevac – da li bi ljudi na lokalu plaćali da dobiju dobru informaciju iz svoje lokalne zajednice koja im je najpotrebnija? Pa nisam sigurna“, kaže profesorka novinarstva.
Ko dobija, a ko gubi kada koketira sa politikom
Profesorka Jevtić je ukazala na slučajeve Vašington posta i Njujork tajmsa.
"Njujork tajms je onlajn otišao na 11 miliona pretplatnika, a Margaret Salivan, koja je radila i u jednom i u drugom listu, navodi da Vašington post sad ima dva miliona pretplatnika, 400 zaposlenih, Njujork tajms ima 2.000. Kada je vlasnik (Vašington posta) odustao od doslednosti lista, kada je krenuo da se upodobljava sa politikom Donalda Trampa, odnosno da nalazi svoju političku i biznis matricu u tom političkom sistemu, list se survao“, istakla je Milica Jevtić.
Trklja se nadovezao da je Vašington post za dve nedelje izgubio 200.000 pretplatnika.
"Ne moramo da ostanemo na papiru, ali moramo, izgleda, da čitamo i da plaćamo autorsko novinarstvo, jer ćemo samo autore plaćati i želeti da ih čitamo, pošto ćemo sve ostalo, na kraju zgužvati i baciti u kantu“, poručila je profesorka FPN.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.