Vesti
10. 12. 2025.
Zanatlije iz Žute kuće
Nezavisno udruženje novinara Srbije očitovalo se povodom presude Andrijani Nešić, uposlenoj na mestu urednice u Večernjim novostima. I to „upozoravajući“ na presudu! Nešić odlukom suda godinu dana ne sme da obavlja urednički posao. Ovaj kolumnista je saopštenje NUNS-a dočekao uz čuđenje. Mislio sam da se to udruženje bavi eksplicitno novinarima, njihovim pravima i zaštitom samog novinarstva.
Novinarski posao ima samo par bitnih odrednica. Jedna je da se izveštava o stvarima od javnog interesa, a ne pišu PR saopštenja, lobira i vrši propaganda. Drugo je da se to radi zanatski iole potkovano. Treće i najbitnije je da se to čini etično, onako kako piše u kodeksu.
Svako može da bude novinar, na zanat ne postoji tapija, on ne traži formalno obrazovanje niti se nasleđuje s kolena na koleno. Isto tako, svako ko se bavi propagandom i uporno krši kodeks sam se ispisuje iz ovog zanimanja.
Recimo, u Žutoj kući u Albaniji su teroristi organizovali vađenje organa otetih ljudi, organe su prodavali na crnom tržištu, a ostatke ljudi bacali u jame. Zahvate su izvodili „hirurzi“ koji su znali zanat, gde da povuku rez i tako dalje. Verovatno su imali i one kese-kape, gumene rukavice, sterilne skalpele.
A opet, začudilo bi me da se pravima tih „hirurga“ bavi Lekarska komora. Ko ne poštuje Hipokratovu zakletvu, taj se sam ispisao iz lekarskog poziva iako ume da izvadi bubreg.
Uposlenica Večernjih novosti osuđena je jer je u tom pamfletu advokat Zdenko Tomanović uporno označavan kao „veleizdajnik“, „vođa blokadera terorista“ i tako dalje. Tomanović je tužio za krivično delo uvrede i sud je oglobio Nešić sa 450.000 dinara i, što je novina kod nas, zabranom uredničke delatnosti.
Naš zakon nije najsrećniji jer prokazuje uvredu, pa tako ispada da štiti pravo građanina da ne bude uvređen. Građanin mora da se pojavi na sudu i autentično posvedoči da je teško pogođen, ljudski skrhan, kako mu zadirkuju decu u školi, a prolaznici ga psuju na ulici. To je obično predstava za sud.
Nešto mislim da Večernje novosti ne mogu da uvrede nikog ko iole drži do sebe jer je to kao uvrediti se što prdež smrdi.
Tomanović je zapravo oklevetan, a to znači da su notorne laži predstavljene kao činjenice. Čak bi i to mogla da bude privatna stvar građanina Tomanovića da nije reč o matrici koju Večernje novosti i još stotinu istih štampanih tvari, televizija i portala primenjuju na svakog ko kritikuje vlast, radeći kao fabrika laži u tri smene, kao otimači bubrega iz Žute kuće.
Tu dolazimo do onoga što mene interesuje, naime do novinarstva. Klevetajući jednog advokata i stotine drugih, režimski pamfleti najviše štete publici. Nju obmanjuju, kretenizuju, privikavaju na bljuvotine, čine otupelom na laž. Ovih dana Informer piše da blokaderi-teroristi imaju pakleni plan – uključiće svi u isto vreme ringle i bojlere da bi Srbiju ostavili bez struje!
Našla se, eto, jedna sudija da kaže da to ne može i da kazni oštrije od novčane globe koju ionako plaća narod kroz budžetske pare što se doturaju pamflet-medijima. I sada je ta sudija na meti režima. Ministarstvo informisanja kaže da je to odluka „otetog pravosuđa“ i presuda kakve nije bilo još od perioda zločinačke NDH!
I onda dođe i NUNS da „upozori“ da je zabrana vršenja delatnosti urednika „opasan presedan po slobodu izražavanja i slobodu medija“. I nisu jedini. Na isto upozoravaju Veran Matić i Stevan Dojčinović, urednik KRIK-a koji je i sam onoliko puta tužen, a „uvređeni“ objekti njegovog izveštavanja za njega traže zabranu obavljanja posla.
Ali, besmislena je primedba da se nešto pravično može zloupotrebiti kao presedan za nešto nepravično. Kao kad bi hapšenje „hirurga“ iz Žute kuće poslužilo kao presedan za hapšenje hirurga sa VMA koji svoj posao obavljaju časno. To jest, ako bi se sutra našao sudija koji bi zabranio Dojčinoviću da bude novinar – ta presuda bila bi jednako skandalozna i sa i bez „presedana“ u vidu zabrane ne-novinarki Nešić da uređuje propagandni pamflet i laže.
Naš zanat nije umeo da se samoreguliše, a realno nije ni imao velike šanse uz ovakvu vlast i činjenicu da su ljudi uglavnom kvarljiva roba. Ni publika, sluđena, kliktačka, slabo potkovana, nije u stanju da svojom pažnjom nagradi novinarstvo, a svojim ignorisanjem kazni ne-novinarstvo.
U jednoj kolumni sam (tek u polušali!) predlagao da se na dan posle uvede Narodni odbor za kontrolu štampe i revanšizam (NOKŠIR) koji bi sasekao sve ne-medije, a njihovim „urednicima“ doživotno zabranio da objave pisanu ili izgovorenu reč, jer su se o nju zauvek ogrešili.
Bojim se da ćemo se bez toga uvek vraćati na staro, a onda novinarstva neće biti ni u tragovima. A to bi bilo bez presedana.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.