Vesti

27. 08. 2025.

Autor: Ana Đurić Izvor: Insajder

Deset meseci bez REM-a: Medijska scena u potpunom bezakonju

Skoro godinu dana bez Regulatornog tela za elektronske medije (REM) situacija na medijskom nebu je, prema oceni sagovornika Insajdera, "haotičnija nego ikad“. Nakon tragedije kada je na novosadskoj Železničkoj stanici pala nadstrešnica, tema nepostojanja ovog tela je zatihnula. U fokus su je ponovo vratili studenti u blokadi u aprilu kada su dve nedelje neprekidno blokirali rad Javnog servisa zahtevajući da se što pre raspiše konkurs za članove Saveta REM-a. Konkurs je raspisan, kandidature su poslate, a potom i povučene. Situacija se, po svemu sudeći, vrti u krug. Za to vreme pojedini mediji koji bi uvek trebalo da rade u interesu javnosti, poštujući sve zakone i kodekse, iskorišćavaju period vakuma za slanje propagandnih i pretećih sadržaja.

„Sadašnja situacija u medijima, kad govorimo naravno pre svega o elektronskim medijima koji su pod ingerencijom REM-a – je situacija potpunog bezakonja, zato što u ovom trenutku ne postoji nadležni organ koji po zakonu treba da reguliše našu sferu pružaoca medijskih usluga i elektronskih medija“, kaže penzionisani profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski za Insajder.

Iako smatra da situacija nije bila mnogo drugačija u poređenju sa prethodnom godinom kada je REM funkcionisao, sadašnju situaciju opisuje kao „veoma lošu“.

„I tada nisu radili svoj posao na način kako je to predviđeno zakonom, ali ovo je sada ispod svakog nivoa pa se vidi da jedan broj medija to pogotovo zloupotrebljava – naravno da se radi o tim takozvanim prorežimskim medijima koji se s razlogom tako nazivaju i koji misle da je apsolutno sve dopušteno. Njima je inače bilo mnogo toga dopušteno i ranije, ali to što danas rade neke televizije, ako se produži – neće biti dobro“, kaže Veljanovski.

To što su razlike između prethodne i ove godine gotovo nikakve, samo govori, kaže Veljanovski,  da ovo telo nije radilo po zakonu.

„REM nije izvršavao svoje ingerencije, pre svega u pogledu nadžora nad ponašanjem pružaoca medijskih usluga i elektronskih medija, nije sankcionisao sve ono što oni rade protivzakonito i što rade protiv sopstvenih elaborata za koje su dobili dozvolu. U tom smislu običan građanin ne može da uoči da danas nešto nedostaje.

Međutim, strašno je važno to da postoji bar adresa kojoj građani mogu da se obraćaju, stručna organizacija, medijska udruženja, pa i sami mediji. Jer ovo što se trenutno dešava, da se jednom broju medija svakog dana preti da se oni targetiraju, da se nazivaju nacistima, ustašama, da se preti novinarima iz tih medija, a to se dešava uglavnom opet iz tih prorežimskih elektronskih medija, to je nešto što bi REM morao da zaustavi“, objašnjava Veljanovski.

Profesor tvrdi da je za promenu REM-a i stvarno obavljanje posla regulatora za elektornske medije, pre svega, potrebno da se promeni celokupna situacija u društvu.

„Dok se ne promeni vlast, dok ne budemo imali vlast koja je spremna da razvlasti sebe u toj zoni medija i da pusti one koji su stručni i kompetentni da rade kako treba i po zakonu, dok se ne promeni politička, društvena situacija u zemlji, dok se ne zavede nova vlast koja će dopustiti da bude kompetentan i potpuno nezavistan Savet, ništa se neće promeniti“, kaže Veljanovski.

Popović: Prethodni REM radio selektivno, to nije u javnom interesu

Sličnog stava je i nekadašnja članica Saveta REM-a Judita Popović koja kaže da se teško „nazire vrsta izlaza iz ove situacije“.

„Na kraju krajeva parlament je taj koji odlučuje o tome ko će biti od predloženih kandidata član Saveta REM-a i znamo ko čini većinu. Dakle, to je ta vladajuća koalicija koja nema nameru da ispusti medije iz svoje nadležnosti i svojih ruku“, saglasna je Popović.

Kako kaže, ne vidi razliku između perioda kada je REM postojao i sada, kada skoro godinu dana nije u funkciji.

„Taj REM nije radio ono što je Ustavom i Zakonom predviđeno za regulatorno telo. Niti je bio nezavistan, niti je bio samostalan, niti je zaista nešto radio. Ako je radio, radio je selektivno, a to znači da nije radio u javnom interesu i u takvom nekom stanju taj REM zaista nije služio ničemu“, kaže Judita Popović.

Ipak smatra da neki regulator treba da postoji – ali od integriteta.

„Imali bismo onda neku jasniju sliku, pre svega govorim naravno o elektronskim medijima, i imali bismo u stvari jednu bazu na koju možemo da se oslonimo i da se pozivamo i da tražimo da se radi i uvede neki red u ovoj medijskoj sferi u kojoj je sad jedan potpuni divlji zapad. Potpuno se sve u stvari oblikovalo da bi podržalo određenu vlast, odnosno konkretno ovu vlast“, kaže Popović.

Kada je reč o novom povlačenju kandidata u junu, nakon raspisivanja konkursa pod pritiskom studentskih blokada, kaže da može da razume one koji su odustali.

„Potpuno razumem, ali ne mogu da opravdavam tu činjenicu da se tako olako odustaje, ako ništa drugo bar bi se pokazala neka volja. Dakle, i to je, kod nas je sve to jako kompleksno i jako komplikovano, a u stvari sve to ide na ruku jednom autoritarnom režimu. Nekako ljudi jako brzo odustaju, jako brzo prepuste prostor, u ovom slučaju medijski prostor za manipulante i za čistu propagandu, zaista. Ovi mediji više ni na šta ne liče i zaista je to sluđivanje“, kaže Popović.

Izbor za Savet REM-a: Blokade, raspisivanje i povlačenje

Proces izbora članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ostao je do 13. jula bez 78 ovlašćenih predlagača i 16 kandidata i kandidatkinja.

„Umesto toga, svedočimo još jednom političkom dogovoru čiji je rezultat obesmišljavanje procesa i ponižavanje pravnog poretka Republike Srbije. Nećemo biti saučesnici u simulaciji reformi i fingiranju ispunjavanja evropskih obaveza dok se sistematski urušava REM kao nezavisno telo. REM nije politička alatka – on postoji zarad zaštite građanskih prava, slobode izražavanja, borbe protiv govora mržnje i obezbeđivanja stvarnog medijskog pluralizma“, ističu predlagači i kandidati koji su istupili iz procesa izbora članova Saveta REM.

Izbor novog saziva Saveta REM pokrenut je nakon dvonedeljnih blokada u kojima su studenti i građani tražili njegovo formiranje u skladu sa zakonom.

Opozicioni poslanici u skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje podneli su zahtev 23. aprila za održavanje sednice tog odbora sa ciljem da se pokrene novi postupak za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije što je bio zahtev studenata u blokadi koji su dve nedelje blokirali Radio-televiziju Srbije (RTS). Prethodno su i sami uputili zahtev i skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje da ponove ovaj proces.

Proces izbora kandidata koji je trebalo da bude završen još u januaru ostao je da „stoji u mestu“ zbog toga što je prvobitno sedam kandidata za članove odlučilo da se povuče.

Na konkurs je bilo prijavljeno 18 kandidata, ali je njih sedam, zbog „manjkavosti u zakonskoj proceduri“ povuklo svoje kandidature. U pitanju su Saša Mirković, Dubravka Valić Nedeljković, Željko Hubač, Aleksandra Krstić, Rodoljub Šabić i Dušan Aleksić.

Tema se sve do blokada nije nije našla na dnevnom redu skupštine u redovnom zasedanju. Oblast elektronskih medija je bez kontrole REM-a već deset meseci, a na određena kršenja Zakona reaguju samo pojedina novianrska udruženja.

Tako je Udruženje novinara Srbije (UNS) pre nekoliko dana pozvalo Regulatorno telo za elektronske medije da pokrene postupak protiv Informera, pošto je glavni i odgovorni urednik te televizije Dragan J. Vučićević prikazao u programu intimne fotografije studentkinje Nikoline Sinđelić, koja je optužila policiju za fizičko i seksualno zlostavljanje prilikom privođenja zbog učešća na protestu.

Prema propisima, između ostalog, REM je zadužen da prati da li elektronski mediji izveštavaju istinito, potpuno i u javnom interesu, a tokom izbornih kampanja mora da obezbedi ravnopravnu zastupljenost političkih aktera u medijima.

Takođe, oni su ti koji imenuju upravne odbore javnih servisa – Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine. REM ima i obavezu da štiti pluraliram i spreči zloupotrebu medijskog prostora.