Vesti
22. 08. 2025.
Vladimir Radomirović – Kupi mi vladu ili kupi mi pobunu: Uloga tajkuna u srpskoj politici
Bogati ljudi obično utiču na državne politike. To važi i za Srbiju, kao i za gotovo svaku drugu zemlju u svetu. Međutim, srpsko iskustvo može biti malo specifično.
Slično kao u Rumuniji ili Bugarskoj, klasa bivših komunističkih menadžera i obaveštajaca stekla je bogatstvo nakon pada komunizma koristeći državnu imovinu i veze. Za razliku od Rumunije i Bugarske, Srbija je tada bila pod ekonomskim sankcijama UN i suočavala se sa nizom ratova tokom 1990-ih, što je značilo da su mnogi od ovih oligarha ili tajkuna morali tražiti načine da grade svoje imperije van granica zemlje.
Čim su socijalističke politike Srbije pod Slobodanom Miloševićem poražene 2000. godine, tajkuni su iskoristili svoje bogatstvo da kontrolišu vladu i dodatno se obogate. Dva najbogatija srpska biznismena – Filip Cepter i Miroslav Mišković – postavili su svoje ljude za desnu ruku novom premijeru Zoranu Đinđiću.
Cepter, koji je bogatstvo stekao u Austriji i istočnoj Evropi, čak je platio usluge Đinđićevog lobiste u Vašingtonu. Obojica tajkuna su želela da profitiraju od skorih privatizacija u Srbiji – i obojica su uspeli.
Mišković, koji je nekada bio ministar u Miloševićevoj vladi, gradio je imperije u Srbiji, Kipru i Rusiji. Početkom 2000-ih bio je najbogatija osoba u Srbiji, sa velikim ulaganjima u maloprodaju, bankarstvo i nekretnine. Međutim, Ambasada SAD u Beogradu sumnjala je da je Mišković svoje bogatstvo stekao kroz korupciju pod Miloševićem i 2007. godine preporučila Stejt departmentu da mu zabrani vizu, što je značajno otežalo njegove poslovne planove.
Manje od godinu dana kasnije, SAD je bila potrebna pomoć Miškovića. Nakon vanrednih izbora izazvanih secesijom Kosova, SAD su želele da imaju pro-EU i pro-NATO vladu kako bi Srbija prihvatila nelegalni status svoje južne pokrajine ili barem da ne pravi probleme. Tokom ručka u luksuznom beogradskom restoranu, Mišković je zajedno sa ostalim milijarderima bio nagovoren od strane američkog ambasadora Kamerona Muntera da podrže koaliciju Demokratske stranke (nekada predvođene Đinđićem) i Socijalističke partije koju je osnovao Milošević. Mišković, za koga se govorilo da finansira nekoliko političkih partija, bio je pokretač podrške novoj vladi. Takođe je želeo da mu se ukine zabrana vize i da njegovi poslovi krenu normalno. Tako je, vrhunac moći tajkuna, doveo do formiranja nove vlade.
Sve se promenilo 2012. godine kada je tadašnji predsednik Boris Tadić izgubio izbore, donoseći novu koaliciju na vlast. Novi zamenik premijera, Aleksandar Vučić, pokrenuo je borbu protiv korupcije koja je dovela do hapšenja Miškovića zbog sumnjivih privatizacija. Mišković je kasnije oslobođen, ali se od tada povukao iz politike.
Vučić je želeo da marginalizuje tajkune i u tome je uspeo – Cepter i većina milijardera sledili su Miškovićevo vođstvo. Neki tajkuni sada otvoreno podržavaju vladu, neki koriste medije koje poseduju da je podrže, ali većina se fokusira isključivo na svoje biznise.
Ipak, jedan od retkih izuzetaka je Dragan Šolak. Milijarder sa prebivalištem u Švajcarskoj već godinama koristi svoju medijsku imperiju da utiče na političku scenu u Srbiji. Šolak je postao omiljeni “strašilo” za vladu Aleksandra Vučića.
Šolak je većinu 1990-ih proveo u inostranstvu i nema veze sa Miloševićem i njegovom klasom tajkuna. Godine 2000. osnovao je SBB (Serbian broadband) kao malog kablovskog operatera u Kragujevcu. Već 2002. godine fond koji upravlja Džordž Soros uložio je značajna sredstva u SBB, a potom i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).
Kablovski operater je rastao “tiho” po planu Šolaka, koristeći infrastrukturu Telekoma Srbije po dogovorenim tarifama. Do trenutka kada je Telekom shvatio šta se dešava, SBB je postao najveća kablovska kompanija u zemlji. Šolak je koristio finansijski i politički uticaj svojih zapadnih investitora da se odupre pokušajima Telekoma da pregovara o ugovoru iz 2003. godine. Nastavio je da akumulira bogatstvo i moć.
Godine 2013. Kameron Munter, bivši američki ambasador, počeo je da radi za Šolaka kao savetnik Upravnog odbora United Group, koji je nastao nakon nekoliko velikih akvizicija u Bosni i Sloveniji.
Kasnije iste godine, američki investicioni fond KKR kupio je većinski paket u United Group. 2014. godine, istraživačka novinarka Bojana Barlovac otkrila je kako je Šolak angažovao lobiste u Briselu da spreči pokušaj Vlade Srbije da zaštiti konkurenciju u medijima. Vlada se povukla nakon što je Evropska komisija, podstaknuta lobistima i EBRD-om, rekla da je to neprihvatljivo. Šolak je mogao da zadrži sportske i novinske kanale.
David Petraeus, penzionisani američki general i bivši direktor CIA, posetio je Beograd dva puta u ime KKR, sastajući se sa medijima i premijerom Vučićem. Prva direktna balkanska investicija KKR – TV kanal N1 – bila je dobrodošla u Srbiji.
U intervjuu za Guardian 2022, Šolak je rekao da Vučić jeste diktator, ali da on nema političku agendu osim fer izbora i da nema veze sa političkim partijama. Njegov prioritet su porodica, golf i biznis, politika nije među prvih 100 prioriteta.
N1 i drugi Šolakovi kanali gube desetine miliona evra godišnje, ali to profitira njegove druge biznise. Tokom antivladinih protesta prošle jeseni, Šolakovi mediji pružali su gotovo neprekidno izveštavanje, koje je bilo pristrasno i dodatno podgrejalo nezadovoljstvo i nemire.
U aprilu, United Group je prodao SBB i prava na sport Telekomu Srbija za 1,5 milijardi evra. Šolak sada vodi borbu sa BC Partners jer tvrdi da mu duguju 200 miliona evra bonusa, a njegova menadžerska ekipa takođe se suprotstavlja novom CEO-u.
Ja lično znam kako je to suočiti se sa silom Šolakovog medijskog imperija. 2020. godine, dok sam bio predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS), N1 je objavio da su pro-vladini tabloidi i televizije kršile Šolakova prava u Švajcarskoj. UNS nije mogao da dobije presudu direktno od N1, već smo morali tražiti od suda u Cirihu. N1 je izvestio kao da su tvrdnje protiv Šolaka neopravdane, iako nisu videli presudu.
Šolakov medijski konglomerat pokrenuo je kampanju protiv UNS i mene, prikazujući nas kao poslušnike vlade, samo zbog pitanja. Izgleda da svako ko postavlja pitanja o Draganu Šolaku postaje neprijatelj, a N1 sve čini za svog vlasnika.
Iako N1 razotkriva mnoge nepravilnosti i zločine vlade, izveštavanje o protestima i situaciji u Srbiji poslednjih meseci je propaganda.
Za Šolaka, Vučić je diktator. Međutim, njegovi mediji prikazuju samo taj stav i cenzurišu druge. Ko je onda stvarni diktator?
U pokušaju da smeni Vučića, Šolak, koji bi hteo da bude balkanski Mardok, podriva vladavinu prava i demokratiju u Srbiji.
Komentari (1)
ostavi komentar22.08.
2025.
Дворски удар
Петооктобарски преврат 2000. био је класичан дворски удар. Кључну улогу одиграли су: део полицијских и војних генерала који су мислили да ће тако да избегну Хаг, и финансијска олигархија ЈУЛ-a која је желела да се докопа новца са рачуна у иностранству који су, због санкција, били на њихово име, јер се једино тако могло трговати. Наравно, значајна је била и логистичка подршка Запада. Генерали нису остварили свој циљ, али тајкуни Мире Марковић јесу. ДОС је био принуђен да дозволи пљачкашку приватизацију 700 најуспешнијих фирми у Србији које су преко ноћи постале приватно власништво финансијске олигархије (тада већ бившег) ЈУЛ-a, уништена је привреда земље а 400.000 радника избачено на улицу. Окосницу данашњег крупног капитала у Србији чине тајкуни који су први милион (долара) стекли за време владавине Слободана Милошевића, а прву милијарду за време ДОС-а.
Odgovori