Vesti

31. 07. 2025.

Autor: Jelena L. Petković Izvor: Cenzolovka

Gašenje Al Džazire u doba gušenja kvalitetnog novinarstva

U ponoć će biti ugašen signal Al Džazire Balkans, televizije koja je tokom skoro 14 godina rada bila važan i pouzdan izvor informacija u regionu, u kom kvalitetni mediji jedan po jedan nestaju, dok odgovorni novinari sve teže nalaze posao. Za zaposlene u Al Džaziri ovo je bio ekstreman šok: to nije bio samo posao koji vole, već i kuća koju osećaju kao svoju. Za Cenzolovku govore Jelena Milutinović i Dalija Hasanbegović Konaković

Vest da je ugašena Al Džazira Balkans, deo međunarodne televizijske mreže sa sedištem u Sarajevu, saopštena je 12. jula. Bila je šok za sve koji su tamo zaposleni i njihove porodice, a neprijatno je iznenadilo i one koji drže do kvalitetnog informisanja.

Pošto je pre toga kupila lokalnu sarajevsku NTV Studio 99, Al Džazira Balkans počela je sa emitovanjem kao prva regionalna TV 11. novembra 2011. Preko satelita i kablovskih mreža pokrila je prostor bivše Jugoslavije i postala redak svetionik u regionalnom informativnom mraku. A onda je, naglo, iznenadivši sve, pa i one koji tamo rade, objavila prestanak rada i ostavila 250 radnika bez posla.

Večeras, 31. jula u ponoć, gasi se signal i prestaje da se emituje ranije snimljeni program. Zaposlenima ugovori ističu krajem avgusta, a sa 1. septembrom gasi se firma.

Jelena Milutinović iz dopisništva u Beogradu i Dalija Hasanbegović Konaković iz centrale u Sarajevu jesu među novinarima koji ostaju bez posla.

One za Cenzolovku kažu da su novinari Al Džazire navikli da rade po najvišim profesionalnim standardima, da su ponosne na dosadašnji rad, ali upravo visoki kriterijumi koje su imale u poslu otežava odgovor na pitanje – kuda dalje u vreme kada je sve manje kvalitetnih medija i kada mnogi novinari ostaju bez posla?

Ipak, treba slaviti

„Bio je to jedan od najtežih trenutaka u mom profesionalnom životu. Iako smo znali da je to kraj, nitko nas nije pripremio kako to zapravo izgleda – ni emocionalno, ni novinarski – kako 250 života koji su postali porodica, skoro 5.000 radnih dana i na stotine uspješnih specijalnih programa i emisija odjaviti u nekoliko smislenih rečenica. A da sve bude dostojanstveno, ponosno i profesionalno, pošto, bez obzira na epilog, naše postojanje treba slaviti. Pokazali smo šta je slobodno i odgovorno novinarstvo, dokazali smo da na ovom našem veselom Balkanu postoje milioni ljudi koji cijene čistu provjerenu informaciju bez pridjeva, špekulacija i naših vrijednosnih sudova, koji ne žele političke aktiviste maskirane kao novinare, nego žele redakcije koje poštuju i svoju profesiju i svoju publiku. Biti glas koji saopštava da je jednoj epohi došao kraj – to nerado nosim sa sobom zauvijek”, kaže Dalija Hasanbegović Konaković, do skora zaštitno lice, prezenter vesti Al Džazire Balkans.

Sasvim slučajno, dodaje, po rotaciji napravljenoj mesec ranije, „u vreme blaženog neznanja da će ljetni godišnji 2025. imati sasvim drugu formu i značenje od dosadašnjih”, njena odjava, „Hvala vam na skoro 14 godina povjerenja”, ostaće zabeležena u istoriji televizije.

„Direktor vesti Šemsudin Skejić slikovito je rekao: Kao da je umrlo ljudsko biće. Istina je da se svi zaposleni upravo tako osećaju. Al Džazira Balkans nije bila samo firma u kojoj radite, već jedna topla, udobna kuća koju su činili divni ljudi iz celog regiona. Prioritet je oduvek bila dobra, prijateljska i podržavajuća komunikacija — i svi smo se osećali kao deo velike i skladne porodice. Zato je tuga zbog gašenja Al Džazire višeslojna”, priča za Cenzolovku Jelena Milutinović, 13 godina reporterka, prezenterka vesti i autorka nekoliko  dokumentarnih emisija.

„Nestala je televizija koja je povezivala gledaoce širom Balkana. Ugašen je medij čiji je cilj bio da objektivno i bez senzacionalizma prenosi važne vesti iz sveta i regiona, ali i da glas dobiju oni potlačeni i ‘nevidljivi’. Trudili smo se da donosimo različite priče i, pre svega, tačne informacije. Zato mi je posebno drago kada čujem da su mnogi naš program doživljavali kao pouzdan izvor informacija. U vestima Al Džazire Balkans mogli ste na jednom mestu pronaći pregled svih ključnih svetskih i regionalnih dešavanja, uvek uz kvalitetne analize stručnjaka. Gašenjem AJB, region je, verujem, ostao bez jednog važnog prozora u svet — prozora kroz koji se negovala razmena mišljenja, u duhu slobodnog i odgovornog novinarstva”, kaže Milutinović.

Gašenje bez najave

Dalija: Pravilo koje djeluje okrutno, a u suštini je u funkciji zaštite kvaliteta sadržaja jeste da živi program prestaje istog trenutka kada se sazna za gašenje. Niko ne bi mogao na jednako visokom nivou raditi znajući da su nam dani odbrojani. Dakle, nakon što je Uprava u Dohi donijela konačnu, iznenadnu, odluku, plan našeg menadžmenta je bio da saznamo svi malo prije posljednjih vijesti i da smo nakon toga 45 dana u plaćenom otkazom roku. Ipak, jedan kolega je greškom saznao ranije, izjadao se „prijatelju”, a prijatelj potrčao da javi jahaču klikova i senzacija i tako smo svi saznali od neprijatelja kuće koji je likovao. Takav način je bio kao udarac u pleksus, ali sa protokom vremena i ta nekolegijalnost i neetičnost samo potvrđuje koliko je vrijedilo biti dio Al Džazire Balkans i voditi računa o svakoj riječi koju smo javno izgovarali. Inače, niti je bilo indicija niti je iko mogao naslutiti da će epilog biti potpuno gašenje jedne od najrelevantnijih redakcija u regionu.

Jelena: Naravno, oduvek smo bili svesni da bi takva odluka jednog dana mogla biti doneta, jer se medijsko tržište menja i gašenje televizijskih mreža više nije retkost. Al Džazira je svoje ogranke u Americi i Turskoj odavno zatvorila. To „jednog dana“ stiglo je za Al Džaziru Balkans ovog jula — posle 14 godina truda da budemo primer profesionalnog izveštavanja u našem regionu. Za gašenje smo saznali dva dana pre poslednjeg emitovanja Vesti. Naš menadžment kaže da su i oni definitivnu odluku Upravnog odbora iz Dohe dobili početkom jula — dakle, ne mnogo pre nego što su je preneli nama.

Psihološki i egzistencijalno je teško, ali smo oslonac jedni drugima

Kako se novinari nose sa tom situacijom?

Dalija: U ovakvim trenucima oslonac smo postali jedni drugima. Bili smo bliski, a sve nas je ovo dodatno zbližilo. Mi smo zaista jedna vrlo posebna ekipa od 250 ljudi iz cijele regije koji su iskreno uživali radeći zajedno, bez bilo kakvih zakulisnih radnji ili drugih kontraproduktivnih dinamika koje biste očekivali u tako velikom kolektivu. Mi smo porodica. Svi za jednog, jedan za sve svih ovih 14 godina i zbog toga nam je još teže sada. Imamo i nevjerovatnu podršku naših gledatelja, nismo možda ni bili svjesni kakav odjek imamo, javljaju se ljudi iz različitih demografskih grupa i tačno pišu šta će im u našem programu nedostajati najviše. Imamo i podršku od kolega iz cijele regije, kao i iz evropskih i međunarodnih novinarskih udruženja. Ljudi su svjesni da ovdje nije ugašen samo jedan medij – već važan glas profesionalizma. Psihološki i egzistencijalno je teško, ali nas drži međusobna solidarnost i svijest da smo radili posao časno i kako treba.

Jelena: Mislim da se iz objava na društvenim mrežama i iz izjava u medijima jasno vidi koliko su svi zaposleni duboko potreseni zatvaranjem Al džazire Balkans, ali i koliko smo ponosni na sve što smo ostvarili. Priroda televizijskog posla je takva da vas svakodnevni rad na terenu i snimanjima vodi kroz najrazličitije situacije i događaje — često ste svedoci ljudskih tragedija i sudbina koje vas oblikuju i menjaju. Zato je ključno da sa ljudima sa kojima radite imate razumevanje i međusobno poverenje. Al Džaziru Balkans činili su ljudi iz celog regiona koji su se iskreno voleli, poštovali i podržavali. Upravo ta povezanost danas svima predstavlja snažan oslonac za buduće poduhvate — i poslovne i životne. Podrška stiže i od kolega iz mnogih drugih redakcija, gde god da krenem širom regiona, danas imam prijatelje i dobre ljude, gotovo u svakom mestu postoji neko s kim mogu na kafu. Ljudi su uvek ono najvrednije što se ponese iz svakog iskustva.

Novinari na ulici: Al Džazira je svaki dan izveštavala sa protesta u Srbiji

Al Džazira je jedan od retkih medija koji su izveštavali neprestano sa građanskih i studentskih protesta. Čini se kao da je neko isključio važno svetlo na realnost u Srbiji. Koliko je gašenje Al Džazire uticalo na informisanost ljudi u regionu o protestima u Beogradu?

Dalija: Taj opis je vrlo tačan – isključeno je jedno važno svjetlo. Mi smo pratili proteste iz dana u dan, ne iz studija, već s ulice – direktno, sa ljudima. Naši novinari nisu učestvovali u protestima, nego su izvještavali o njima. Proteste nismo pratili jer smo za ili protiv nekoga, nego jer su masovni protesti vijest, glas naroda koji je izašao na ulicu jer ga nigdje drugo nisu čuli, a mi smo uvijek bili glas onih čiji se glas ne čuje ili čiji glas pokušavaju utišati. Vjerujem sa je gašenje Al džazire ostavilo prazninu i u izvještavanju u Srbiji, ali i u regionalnom izvještavanju o situaciji u Srbiji. Efekte te praznine ćemo tek da vidimo.

Jelena: Novinari u Srbiji su u poslednje dve godine uglavnom – na ulici. Dok većina građana bira na koje će proteste otići, a kada će se malo odmoriti i posvetiti nekim drugim temama i dešavanjima, novinari nemaju tu privilegiju. Moraju da prate sva važna okupljanja, a to podrazumeva da ste u svakom trenutku spremni za iznenadnu akciju, blokadu, odlazak u druge gradove i izveštavanje do kasno u noć. Kontinuirano smo pratili studentske ali i sve druge proteste  – one koji su usledili posle Ribnikara ili ekološke. Nismo zanemarivali ni proteste u manjim mestima i na to sam posebno ponosna. Obišli smo većinu gradova i varošica u Srbiji i izveštavali redovno o problemima koji muče građane.

Najviši etički standardi 

Kako novinari koji su navikli na visoke standarde da nađu posao danas, kada su mediji koji drže do kvaliteta pod ogromnim pritiscima i sve ih je manje?

Jelena: Za 13 godina rada na Al Džaziri Balkans nikada mi se nije dogodilo da priča koju smatram važnom ne bude odobrena. Imali smo potpunu slobodu da se bavimo temama za koje verujemo da zaslužuju pažnju, a za sve to vreme nikada nisam dobila sugestiju urednika ili nadređenih koju bih doživela kao pritisak, niti sam ikada osetila da postoji skriveni interes ili forsiranje bilo čije strane. Al džazira posluje po vrlo striktnim uređivačkim standardima — dokument koji ih sadrži ima 130 štampanih stranica i u njemu su do detalja definisana brojna pravila i smernice za odgovorno i profesionalno novinarstvo. Bila sam jako srećna što imam priliku da radim u redakciji sa tako visokim profesionalnim kriterijumima. To je vrednost koju sada svako od nas nosi dalje — u sledeće redakcije, projekte i timove. Nažalost, u današnjem medijskom ambijentu u kojem se profesionalni mediji gase, sve je teže pronaći prostor za novinarstvo kojem su istina i odgovornost na prvom mestu. Zato je iskustvo sa Al džazirom još dragocenije.

Dalija: To je ključno pitanje danas. Novinari koji su na Al Džaziri radili prema najvišim profesionalnim standardima, poštujući vrlo rigorozan etički kodeks, sada su suočeni s tržištem koje često vrednuje brzinu i klikove više nego istinu i kontekst. Mnogi mediji koji drže do kvaliteta su pod političkim i ekonomskim pritiscima. Ipak, vjerujem da kvalitet kad-tad nađe svoj prostor – makar kroz nove formate, nezavisne platforme i regionalne saradnje. Nadam se ćemo mi aldžazirovci, sada rasuti po regiji, imati pozitivan i vidljiv efekat na podizanju novinarskih standarda.

Izborili smo prostor za važne priče

Na šta su najponosnije?

Jelena: Na to što sam bila deo jedne zdrave regionalne medijske priče i što sam barem malo učinila vidljivijim probleme nekih običnih ljudi. Ostaće mi u sećanju svi ljudi koje sam snimala, sva putovanja, svi tragični i srećni događaji kojima smo svedočili, jer kada radiš u dopisništvu, svaki radni dan ti je drugačiji – u ponedeljak npr. pratiš posetu kineskog predsednika Srbiji, u utorak si usred požara ili poplave u nekom selu, a u sredu se nađeš u šumi sa holandskim turistima gde čekaš da se pojavi medved i napraviš reportažu o posmatranju medveda, novoj turističkoj atrakciji. To je zanimljiv posao koji donosi puno raznovrsnih iskustava, a ono što ostaje zauvek je prijateljstvo sa kolegama iz redakcije.

Dalija: Najponosnija sam na to što smo uspijevali da se izborimo za prostor za važne priče: širenje istine o genocidu u Srebrenici, decenijskoj borbi Palestinaca, aktuelnom genocidu u Gazi i razaranjima na okupiranoj Zapadnoj obali, o stanju ljudskih prava širom svijeta na primjerima potlačenih, pričama o sistemskoj korupciji i borbi za istinu. Trudili smo se uvijek i u svemu biti glas onih čiji se glas ne čuje i beskompromisno izvještavali o zločinima koji se pokušavaju sakriti. U mom radu ostaje i serija visokoprofilnih intervjua sa najpoznatijim svjetskim glumcima, kompozitorima, premijerima, državnicima, sati i sati vanrednih programa, te stotine dijaloških emisija.

Život pre i posle Al džazire

Jelena: Rad u Al džaziri Balkans naučio me je da je moguće baviti se novinarstvom onako kako su nas učili na fakultetu — objektivno, nepristrasno i u skladu sa najvišim etičkim standardima. Nažalost, takvih medija je sve manje. Bilo bi važno i lepo da svi novinari koji su ove godine ostali bez posla — a njih je, nažalost, previše u Srbiji i regionu — imaju priliku da nastave da rade svoj posao, ali nisam sigurna koliko je to realno. Zapadni Balkan ostaje bez nezavisnih medija. Gašenje AJB-a, prekid emitovanja Voice of America od marta, borba Radija Slobodna Evropa za opstanak, kao i neizvesnost u medijima United grupe, jasno govore o trendu. Ipak mislim da se od novinarstva ne sme odustati, kroz nove digitalne formate ili na neki drugi način, a gde i kako – o tome ću tek razmišljati.

Dalija: Život se dijeli na prije i poslije Al džazire. Sve najbolje i najvažnije i profesionalno i privatno mi se desilo u ovih mojih 14 godina i 4 mjeseca na Al džaziri Balkans. Imala sam prilično respektabilno međunarodno radno iskustvo prije, ali ovo je bilo mjesto gdje su se baš sve kockice složile. Izuzetno stresan i odgovoran posao na koji smo bez izuzetka svi dolazili nasmijani i izlazili nasmijani čak kad su neke smjene neplanski trajale i po 16 sati. Obje trudnoće do skoro sedmog mjeseca sam uspješno skrivala i radila, skrivala jer nisam željela nikakve poštede ni specijalan tretman zbog trudnoće. Moja djeca su u stomaku sa mnom odradila desetak vanrednih programa. Znam da ljudi žele da čuju da mi osjećamo bijes zbog gašenja, ali mi smo svi zahvalni na svakom danu, bila je čast i privilegija biti dio Al Džazire Balkans i uopšte nema prostora za bilo kakve negativne emocije. Ostaje samo čežnja i malo tuge jer nekada nismo ni znali dovoljno cijeniti to što smo imali.

Kuda i kako dalje, to je tek rebus koji treba riješiti.

U Al Džaziru sam stigla pre stolica

“Tačno je 15 godina od kada sam prvi put krajem jula 2010. čula da se otvara Al džazira Balkans. Nekad u decembru 2010. je počeo izbor kandidata, za nas prve je bio vrlo zahtjevan i rigorozan, bio je to detaljan ispit iz novinarstva, geopolitike i međunarodnih odnosa. Bila sam među prvo troje primljenih, stigla sam prije stolica, kako to često kažem.

Iako nisam imala do tada iskustva u vođenju živog informativnog programa, ljudi iz Dohe koji su vršili selekciju su insistirati da budem news presenter, jer su moja međunarodna iskustva bila profil takozvanog lica Al Džazire.

Prihvatila sam, naravno, jer je to bila ogromna čast. I odgovornost koju sam ozbiljno shvatila i stalno se usavršavala, učila i zadavala sebi nove profesionalne ciljeve. Gradila sam i sebe i Al Džaziru Balkans, sa ostalim kolegama, naravno, od temelja. Ta iskustva su me oblikovala u najbolju verziju mene, i kao novinarke i kao osobe. I na tome ću zauvijek biti beskrajno zahvalna”, kaže Dalija Hasanbegović Konaković.