Vesti
25. 07. 2025.
RBG: Tramp ključna figura za kampanje protiv novinara širom sveta i inspiracija za autoritarne režime
Šest meseci od početka drugog mandata američkog predsednika Donalda Trampa, njegova administracija postaje sve neprijatnija prema medijima, istovremeno imitirajući i inspirišući autoritarne i kvaziautoritarne režime širom sveta, objavili su Reporteri bez granica, koji upozoravaju na globalnu opasnost pokreta protiv medija, koji deli svoje taktike i u američkom predsedniku pronalazi jednog od svojih najmoćnijih saveznika do sada
Prema oceni Reportera bez granica (RBG), Donald Tramp je postao ključna figura u svetu kada je u pitanju kampanja protiv medija, što je u poslednje vreme doprinelo urušavanju slobode medija u celom svetu, a trenutno je potpuno vidljiv u Sjedinjenim Državama samo šest meseci od početka rada njegove druge administracije.
Režimi koji napadaju novinare i medije često prepisuju taktike jedni od drugih – od verbalnog uznemiravanja medijskih radnika, pa do gušenja nezavisnih i nepodobnih medija. Namerno ili ne, oni dele zajednički priručnik za kontrolu, maltretiranje i kažnjavanje nezavisnih medija.
„Donald Tramp možda podiže barijere u međunarodnoj trgovini, ali kada su u pitanju napadi na medije, ideje slobodno putuju državama koje imaju loše rezultate u pogledu medijskih sloboda. Od stupanja na dužnost pre šest meseci, Tramp je nastavio verbalne napade na novinare koji traju godinama i uskladio ih sa novim, konkretnim aktivnostima koje imaju za cilj da ograniče slobodu medija. Mnoge od ovih taktika nisu ništa novo – to je isti princip koji koriste oni koji nastoje da smanje medijsku slobodu širom sveta. Jasno je da je Tramp pojačao ovaj fenomen, ohrabrujući i inspirišući druge lidere da se obračunaju sa medijima u svojim državama. Rezultat je katastrofalan za slobodu medija širom sveta“, rekao je Klejton Vajmers, izvršni direktor RBG u Sjedinjenim Američkim Državama.
Pravosudni i ekonomski pritisak
Kako ističu Reporteri, zakonodavstvo i ekonomski pritisak su neka od omiljenih Trampovih oružja za rešavanje bilo kog problema, što se preslikava i na odnos prema medijima. Neosnovane tužbe su obeležile njegov rat protiv medija. Više puta je tužio medije zbog izveštavanja koje mu se prosto ne sviđa.
Tramp takođe, kako se navodi, strateški koristi zakon za ometanje „protivnika”, u ovom slučaju slobodnih medija. Ovu taktiku često možemo videti kod despotskih lidera, poput samoproglašenog „najkul diktatora na svetu“, predsednika Salvadora Najiba Bukelea, koji guši novinarstvo otkako je proglasio vanredno stanje u martu 2022. godine. Tada je protiv novinara i medija podneo skupe tužbe i zahtevao skupe revizije.
Bliski ljudi preuzimaju medijske organizacije
Trampova tužba protiv Paramaunta, koji je vlasnik medijske kuće CBS, završila se nagodbom koja je otvorila put izvršnom direktoru „Skaj densa” Dejvidu Elisonu (koji se povezuje sa Trampom) da preuzme kompaniju. Postavljanje prijatelja na čelo velikih medijskih kompanija je uobičajena taktika za „dovođenje medija u red”.
U Mađarskoj, predsednik Viktor Orban je imao mnogo koristi od sličnih otkupa medija – njih su, kako ocenjuje RBG, preuzimali moćnici povezani s vlastima. To je omogućilo njegovoj stranci da indirektno dobije kontrolu nad oko 80% tržišta političkih informacija u zemlji, navodi RBG.
Tokom 2020. godine skoro celokupno osoblje najvećeg mađarskog onlajn novinskog sajta Undex.hy podnelo je ostavku nakon što je njegov glavni urednik otpušten pod političkim pritiskom.
Ukidanje nezavisnog javnog servisa
Tramp je učinio javni servis metom svojih napada, pokušavajući da ukine finansiranje koje je Kongres odobrio nacionalnim javnim emiterima, a to su Nacionalni javni radio (NPR) i Javni radiodifuzni servis (PBS). Takođe je pretio „zavrtanjem slavine” za lokalne nezavisne javne servise.
Slično tome, ličnosti poput bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara, čija je administracija nezakonito nadgledala novinare, medije i RBG, pokušale su da ukinu javni servis Empresa Brazil de Komunikasao (EBC).
Trampovo smanjenje finansijske pomoći stranim medijima, kao i njegovo raspuštanje Američke agencije za globalne medije (USAGM) prekinuli su podršku SAD nezavisnim medijima u inostranstvu, što je izazvalo likovanje autoritarnih režima koji koriste priliku da popune prazninu koja je ostala.
Ruski državni mediji pohvalili su zatvaranje kanala Američke agencije za globalne medije (USAGM) Glas Amerike kao „sjajnu odluku“. Hu Siđin, bivši glavni urednik Global tajmsa, kineskog državnog medija, nazvao je zamrzavanje rada USAGM medija Radio Slobodna Azija (RFA) „zaista zadovoljavajućim“ i, kako je rekao, „[nadamo se] nepovratnim“.
Visoki pomoćnik Viktora Orbana rekao je da „ne može biti srećniji“ zbog ograničavanja USAGM-a.
Nasilje nad novinarima koji izveštavaju sa protesta i u Srbiji
RBG je pratio najmanje 60 slučajeva nasilja nad novinarima tokom nedavnih protesta protiv Trampove imigracione politike u Los Anđelesu. Ova agresija prema medijskim radnicima bila je glavna tema Trampove politike. Brutalni odnos prema novinarima i hapšenje onih koji izveštavaju sa protesta zastupljeni su i u Srbiji, Turskoj i Gruziji, kaže RBG.
Četiri novinara su uhapšena u Istanbulu dok su izveštavali sa demonstracija u martu ove godine. U Gruziji je više od 70 novinara napadnuto dok su izveštavali sa protesta 2024. godine.
Zabrana nepoželjnih reči i fraza
Bela kuća je 11. februara zabranila Asošijeted presu (AP) pristup Ovalnom kabinetu, predsedničkom avionu „Er fors uan“ i drugim zvaničnim događajima, jer se administracija usprotivila korišćenju izraza „Meksički zaliv“ od strane novinske agencije, jer ga je Tramp preimenovao u „Američki zaliv“.
Osoblje Bele kuće odbilo je da odgovori na mejlove novinara koji u svojim potpisima uključuju zamenice za rod. U širem smislu, vlada je izbacila ključne fraze koje administracija smatra probuđenim (woke) ili progresivnim.
Kontrola jezika predstavlja odjek taktike Kremlja. Reporteri navode da je 2022. godine tokom rata u Ukrajini Kremlj naredio medijima da uklone izveštaje koji „intervenciju” u Ukrajini nazivaju „napadom“, „invazijom“ ili „ratom“, imenujući je „specijalnom vojnom operacijom“.
Objavljivanje informacija o ruskim oružanim snagama koje su označene kao „lažne“ ili za koje se smatra da su ih „diskreditovale“ kažnjivo je sa do 15 godina zatvora. Novinari i mediji koji „iskaču iz koloseka” svojim izveštavanjem suočavaju se sa novčanim kaznama, zatvorom i primorani su na egzil.
Rusija je, kako navodi RBG, blokirala, zabranila, cenzurisala i novčano kaznila brojne nacionalne i strane medije, i zatvorila pojedinačne novinare zbog kršenja ovog zakona, a nezavisni novinari na okupiranim teritorijama Ukrajine su uhapšeni.
Neosnovane optužbe protiv medija
Ubrzo nakon što su Ilon Mask i Ministarstvo za efikasnost vlade (DOGE) počeli da gase Američku agenciju za međunarodni razvoj (USAID) — koju je milijarder nazivao „kriminalnom organizacijom“ uprkos činjenici da je finansirala nezavisne medije širom sveta — srpska vlada je izvršila raciju u kancelarijama Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), nevladine organizacije koja stoji iza veb-sajta za proveru činjenica Istinomer.rs. Javni tužilac je pravdao raciju pozivajući se na optužbe Trampove administracije da su primaoci pomoći od USAID-a možda „zloupotrebili sredstva“ i „prali novac“.
Kampanje blaćenja novinara
Kako navodi RBG, Tramp se takođe ističe po svojoj antagonističkoj retorici prema medijima. Ova tendencija se može pronaći i kod argentinskog predsednika Havijera Mileija, koji je u aprilu ove godine počeo javno da koristi slogan „Ne mrzimo novinare dovoljno“.
Kao i Tramp, plasirao je kampanje blaćenja novinara, što je pojačalo njihovo uznemiravanja onlajn. U maju 2025. godine, Milei je podneo tužbe za klevetu i uvredu protiv tri novinara zbog njihovog izveštavanja o njemu.
Ova razmena ideja, taktika i retoričkih tehnika za napad na medije stvorila je očiglednu autoritarnu povratnu spregu. Ponekad je teško tačno utvrditi ko koga inspiriše i imitira, ali posledice su jasne — povećan rizik za medije širom sveta, zaključuju Reporteri bez granica.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.