Vesti
21. 07. 2025.
Marinović o objavljivanju privatnih adresa i brojeva telefona na mrežama: Svako ima pravo na pravnu zaštitu kod neovlašćenog objavljivanja podataka
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović kaže za RTS, povodom objavljivanja adrese stanovanja i brojeva telefona na društvenim mrežama, kao i protesta ispred kućnog praga, da svako ima pravo na pravnu i sudsku zaštitu u ovakvim slučajevima. Osobe koje su javne ličnosti su praktično pristale na smanjeno pravo na zaštitu privatnosti, ali to ne znači da ga uopšte nemaju, ocenjuje Marinović.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Miranović kaže za Radio-televiziju Srbije da su nedavni protesti ispred stanova pojedinih političara i funkcionera u Novom Sadu pokazatelj političke borbe u zamahu.
„Postavlja se pitanje – otkud nekome adrese stana, iako određeni broj ljudi zna gde ko živi. Druga je stvar ako se adresa stanovanja objavi na društvenim mrežama, u tom slučaju se radi o obradi podataka o ličnosti. Međutim, kada se nešto objavi na društvenim mrežama, kao jednoj vrsti medija, zakon se često ne primenjuje zbog slobode javnog informisanja, pogotovo kada je reč o obradi podataka o ličnosti u svrhe novinarskog istraživanja“, ističe Marinović.
Navodi da svaka osoba ima pravo na pravnu i sudsku zaštitu kada je reč o neovlašćenom prikupljanju, objavljivanju, saopštavanju drugom i korišćenju nečijih podataka o ličnosti.
„Sankcija preti svakome u tom slučaju, prema privatnoj tužbi, osim službenom licu u vršenju službene dužnosti. U situacijama koje smo naveli na početku razgovora, najčešće nije službeno lice delilo adrese stanovanja, već je to uradio neki pojedinac, udruženje građana ili slično“, naglašava poverenik za informacije od javnog značaja.
Ukazuje da prvi korak u procesuiranju takvog slučaja jeste utvrđivanje identiteta osobe koja je neovlašćeno delila podatke.
„Onog trenutka kada saznate o kome se radi, imate pravo da podnesete privatnu tužbu nadležnom sudu za utvrđivanje krivičnog dela. Konkretno, nije neophodno da je nastala neka šteta za vas, odnosno, da je došlo do znatnog narušavanja vašeg ugleda. Dovoljno je da je to što je neko objavio vaš podatak“, smatra sagovornik, uz naglasak da je sekundarna posledica to da je oštećeni pretrpeo štetu usled neovlašćenog deljenja broja telefona ili adrese stanovanja.
„Ukoliko je u pitanju javna ličnost – bilo da je reč o političaru, sportisti, estradnoj zvezdi, glumcu ili umetniku – ona je javno eksponirana i praktično pristaje na smanjeno pravo na zaštitu privatnosti i podataka o ličnosti. Ali, to ne znači da ih nema“, zaključuje Marinović.
Objašnjava da se nekad u javnosti neovlašćeno pojave fotografije koje se originalno nalaze u bazi Ministarstva unutrašnjih poslova.
„U takvim slučajevima vršimo inspekcijski nadzor u MUP-u. Ukoliko utvrdimo detalje, podnosimo krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu“, smatra Marinović.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.