Vesti

09. 06. 2025.

Autor: ANEM Izvor: Javni servis

Medijska scena Srbije u aprilu 2025. godine

Monitoring medijske scene izrađuje se s ciljem kontinuiranog praćenja događaja i procesa koji utiču na stanje medijskih sloboda u Republici Srbiji. U fokusu monitoringa nalaze se: sloboda izražavanja; praćenje implementacije postojećih propisa; usvajanje novih propisa, ali i izmene i dopune aktuelnih, kako iz oblasti medija, tako i iz drugih oblasti koje na direktan ili indirektan način utiču na slobodu medija; kao i analiza tužbi koje, prema oceni stručne javnosti, imaju karakter SLAP tužbi (strateških tužbi protiv učešća javnosti) usmerenih prema novinarima i medijima.

Za izradu monitoringa koriste se javno dostupni podaci, podaci dobijeni od novinara, urednika i drugih medijskih radnika, novinarskih udruženja i medijskih asocijacija, kao i od državnih i nedržavnih organa.

Ovaj Monitoring izveštaj uradio je stručni monitoring tim iz advokatske kancelarije „Savović”, u saradnji sa ANEM-om.

I    SLOBODA IZRAŽAVANjA

April je mesec tužnih podsetnika na to čime se, decenijama unazad, plaća bavljenje novinarskim pozivom u Srbiji – životom.

U ovom mesecu navršila se trideset jedna godina od smrti Dade Vujasinović. Okolnosti u kojima je do smrti došlo, do danas nisu razjašnjene. Prošle godine nastupila je potpuna zastarelost krivičnog gonjenja za delo Ubistvo.

Pre osamnaest godina pokušan je atentat na Dejana Anastasijevića tako što je pod prozorom njegovog stana eksplodirala bomba. Slučaj do danas nije rasvetljen.

Novinar Slavko Ćuruvija ubijen je pre dvadeset šest godina. Na dan godišnjice zakazano je suđenje koje trojica optuženih pa oslobođenih vode protiv fondacije koja nosi njegovo ime. Ročište je odloženo, a okupljeni su stajali ispred suda, i ove godine bez odgovora.

Pre dvadeset šest godina, tokom bombardovanja zgrade RTS-a, poginulo je šesnaest radnika.

***

Organizacija Reporteri bez granica pozvala je Evropski parlament da od Evropske Komisije zahteva odlučno osuđivanje štete koju su vlasti u Srbiji nanele slobodi medija. Pavol Salaj, šef Deska za Evropsku uniju i Balkan u organizaciji Reporteri bez granica, rekao je da su vlasti u Srbiji, stalnim podrivanjem bezbednosti i nezavisnosti, dovele medije do ivice gušenja. Njegov stav je da države članice EU i njene institucije ne smeju ostati pasivne pred sistematskim urušavanjem prava na pouzdane informacije.

Na konferenciji za štampu organizovanoj tokom posete predstavnika međunarodnih udruženja i organizacija u sastavu konzorcijuma Media Freedom Rapid Response (MFRR), od Evropske unije se tražilo da javno osudi napade na novinare i medije u Srbiji i da, sve dok se ne okončaju pretnje, pritisci i represija nad novinarima, zamrzne pregovore sa Srbijom o Poglavlju 23. Od vlasti u Srbiji, naročito od predsednika, zahtevalo se zaustavljanje napada na novinare, koji su posebno ugroženi ukoliko izveštavaju sa protesta. Podvučena je i neophodnost hitnog prestanka primene špijunskih softvera.

Predstavnici MFRR-a u Srbiji su boravili u periodu od 7. do 9. 4. 2025. godine, sa ciljem da prikupe podatke u vezi sa medijskim slobodama, pritiscima na nezavisne novinare i ugrožavanjem njihove bezbednosti od strane vlasti.

***

Preko sto organizacija, aktivističkih grupa i političkih stranaka, uz članove porodice pritvorenih aktivista, uputilo je pismo evropskim institucijama od kojih se traži da hitro reaguju povodom političkog progona novosadskih aktivista iz grupe STAV i Pokreta slobodnih građana, privedenih nakon emitovanja audio-snimka prisluškivanog razgovora, dan uoči protesta ,,15 za 15”. Slobode su lišeni: Lazar Dinić, Lado Jovović, Marija Vasić, Davor Stefanović, Srđan Đurić i Mladen Cvijetić. (Više u Monitoringu medijske scene u Srbiji za mesec februar 2025. godine.) Više javno tužilaštvo u Novom Sadu na teret im je stavilo izvršenje krivičnog dela Pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije u vezi sa krivičnim delima Napad na ustavno uređenje i Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja.

Nakon poslednje odluke o produžetku pritvora za još 30 dana (donete 13. 5), Marija Vasić, aktivistkinja i profesorka sociologije u gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj”, stupila je u štrajk glađu i žeđu. Zbog narušenog zdravstvenog stanja, iz Okružnog zatvora u Novom Sadu premeštena je u bolnicu Centralnog zatvora u Beogradu.1

Prema navodima dostupnim u medijima, aktivisti Davoru Stefanoviću u pritvoru je slomljen nos na dva mesta. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija saopštila je da je mu je povredu naneo drugi pritvorenik.

Na dan pisanja ovog Monitoringa, nakon više od dva meseca od dana privođenja, Mariji Vasić, Ladu Jovoviću i Lazaru Diniću pritvor je zamenjen merom zabrane napuštanja stana sa elektronskim nadzorom (tzv. kućni pritvor), dok je aktivistima Mladenu Cvijetiću, Srđanu Đuriću i Davoru Stefanoviću pritvor produžen za još 30 dana (u toku je rok za žalbu). Izražavajući opravdano nezadovoljstvo takvim stavom vlasti, građani organizuju blokade zgrade suda i tužilaštva u Novom Sadu.

Tokom aprila Viši sud u Beogradu produžio je pritvor Srđanu Žuniću, aktivisti i osnivaču pokreta ,,Ujedinjeni narod Srbije”. Na teret mu se stavlja vršenje krivičnog dela Ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti (član 23 Zakona o javnom redu i miru).

Žunić je u pritvoru otpočeo štrajk glađu. Na dan pisanja Monitoringa, nakon pedeset četiri dana provedena u pritvoru, ukinuto mu je rešenje o određivanju pritvora.

Apelacioni sud konstatovao je da iz činjeničnog opisa radnji koje mu se optužnim aktom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu stavljaju na teret – ne proizlaze obeležja krivičnog dela Ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti.

***

Novinarska udruženja, članovi Stalne radne grupe za bezbednost novinara, kao i predstavnici tužilaštva održali su sastanak u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine u Novom Sadu. Na sastanku se govorilo o problemima uočenim u slučajevima ugrožavanja bezbednosti novinara i napadima na njih, konkretno u slučaju napada na novinare IN Medija iz Inđije i slučaju napada na snimatelja Mirka Todorovića. Urednik Radija 021 Zoran Strika podelio je iskustvo fizičkog napada koji je doživeo tokom izveštavanja o odlasku aktivista SNS na poslednji mitning vladajuće stranke održan u Beogradu.

Na sastanku su izneti predlozi za izmenu zakonodovastva u cilju zaštite fizičkog integriteta medijskih radnika.

Blokada RTS-a

Studenti su 14. maja pozvali građane na blokadu zgrade RTS-a u Takovskoj ulici, Aberdarevoj i na Košutnjaku. Sa svojih zvaničnih naloga na društvenim mrežama poručili su da će protest trajati ,,dok se ne raspiše novi konkurs za REM ili dok se RTS ne ugasi”. Obratili su se i skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje, zahtevajući da se proces izbora članova Saveta REM-a ponovi i da bude sproveden na transparentan način.

Blokada RTS-a trajala je četrnaest dana. Prekinuta je nakon što je na sednici Odbora za kulturu i informisanje doneta odluka o poništenju starog i raspisivanju novog konkursa za izbor članova Saveta REM-a.

Snježana Milivojević, redovna profesorka Javnog mnjenja i medijskih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, navela je da su studenti, u vezi s medijima, mapirali sva ključna problematična mesta. Zahtev za gašenje RTS-a ocenila je kao potrebu za simboličkim diskontinuitetom, a za novi konkurs za izbor članova Saveta REM-a, sproveden na transparentan način i po zakonu, rekla je da je to posao koji se mora obaviti.

Branko Stanković, autor emisije ,,Kvadratura kruga” koja se emituje na RTS-u i neko ko od ranije podržava studentske proteste, o ,,probijanju” blokade od strane svojih kolega rekao je: „Ja ne mogu da ulazim na posao kroz ćevabdžinice i pacovske kanale”.

Ocenjujući blokadu kao neprimeren pritisak, RTS je od studenata i građana zahtevao da sa njom hitno prekinu. Kako se to nije dogodilo, drugog dana blokade policija je dobila zadatak da u zgradu RTS-a uvede petnaest zaposlenih. U narednim danima počeli su da modifikuju program i emituju ga iz studija čija lokacija javnosti nije (bila) poznata.

Stavljajući im na teret vršenje krivičnog dela Sprečavanje štampanja i rasturanja štampanih stvari i emitovanja programa (član 149 stav 2 KZ-a) Radio-televizija Srbije podnela je krivičnu prijavu protiv NN lica. Drugu krivičnu prijavu podneli su takođe protiv NN lica, ovog puta zbog više ,,poternica” na kojima se nalazi fotografija urednika RTS-a, odgovarajući član zakona zbog kog se ,,traži”, kao i obećanje nagrade za ,,nalazača” u vidu slobodnih medija. Krivičnom prijavom u izgled je stavljeno vršenje krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti (člana 138 stav 2) u sticaju sa krivičnim delom Proganjanje (član 138a stav 2). Novinarska udruženja izrazila su zabrinutost i osudila javno deljenje ličnih podataka novinara.

Više od pedeset novinara i novinarki RTS-a održalo je 16. aprila zbor na parkingu javnog servisa. Prema saopštenju NUNS-a, samo nekoliko sati nakon završetka skupa petoro radnika pozvano je na informativni razgovor. Neki od njih pripadaju neformalnoj grupi „Naš pRoTeSt”, u kojoj su se okupili zaposleni na RTS-u koji od javnog servisa zahtevaju da obezbedi veću profesionalnu odgovornost i slobodu izražavanja. UNS je od Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine tražio da javnosti odgovore zbog čega je BIA pozvala novinare RTS-a na informativni razgovor.

Članovi grupe „Naš pRoTeSt” zahtevali su da odgovorni za vređanje studenata u programu RTS-a podnesu ostavke. Od glavnog i odgovornog urednika informativnog programa Nenada Lj. Stefanovića i njegovih pomoćnika Gorislava Papića i Zorana Stanojevića tražili su da saopšte ime autora teksta u kome su studenti u blokadi upoređeni sa nacistima (tekst je pročitan 16. aprila).30 Skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje predali su peticiju koju je potpisalo više od 23.000 građana koji traže raspisivanje konkursa za nove članove Saveta REM-a.

Tokom trajanja blokade RTS-a medij Juronjuz Srbija objavio je saopštenje da novinari RTS-a više od sedamdeset sati rade u getu, da ih teraju u logore, da su izloženi torturi, iživljavanju bez presedana, fizičkom i psihičkom nasilju. Kako saopštenje nije bilo potpisano, od njega se vrlo brzo ogradilo više od osamdeset novinara i novinarki te kuće. Potcrtavajući krajnje neprimerene formulacije poput ,,geta” i ,,logora”, novinari i novinarke insistirali su na tome da oni ,,neguju kulturu i etiku javne reči, ne koriste govor mržnje, agresivnu retoriku ili retoriku koja može podsticati na diskriminaciju ili agresivno ponašanje”. Podršku u ograđivanju od saopštenja pružila im je stručna javnost.

Slučaj napada na Vuka Cvijića, novinara Radara

Vuk Cvijić izjavio je prigovor protiv rešenja u kome je tužilaštvo iznelo stav da Milan Lađević, jedan od suvlasnika i izdavača provladinih tabloida Srpski telegraf i Republika. rs, iako je udario i odgurnuo novinara, nije izvršio krivično delo za koje bi mogao da bude gonjen po službenoj dužnosti.

Prigovorom se osporavaju navodi tužilaštva da spornim događajem nije narušeno spokojstvo građana (očevidaca, Cvijićevih kolega i šire javnosti) i tvrdi se da je tužilaštvo propustilo da ispita da li je Lađević izvršio i neko drugo krivične delo, mimo nasilničkog ponašanja koje mu se primarno stavlja na teret.

(Više o napadu na Vuka Cvijića u Monitoringu medijske scene za maj i jun 2024. godine i mart 2025. godine.)

Onemogućavanje izveštavanja reporterskoj ekipi Televizije N1

Reporterskoj ekipi Televizije N1 bilo je onemogućeno da izveštava o kretanju grupe koja se iz Novog Sada peške uputila u Beograd, na miting održan na poziv predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Odluku da ne mogu nastaviti sa izveštavanjem, novinarima su saopštili pripadnici policije, navodeći da nemaju dovoljno pripadnika MUP-a koji bi mogli da im osiguraju bezbednost. Pristalice Srpske napredne stranke prisutne na dočecima, kao i učesnici kolone, novinarsku ekipu nazivali su ustašama i izdajnicima. Neki su se reporterki Sanji Kosović unosili u lice, vređali je i sprečavali da fotografiše. Među građanima okupljenim na jednom od dočeka, bio je i predsednik opštine Stara Pazova Ðorđe Radinović.

Iako mesecima unazad izveštavaju sa pešačkih akcija studenata u blokadi, prema rečima novinarke TV N1, zahtev da prekinu sa izveštavanjem do tad im nije bio ispostavljen.36

Osim ekipe TV N1, pritiscima je bila izložena i ekipa Al Džazire. Reakcija stručne javnosti nije izostala.

Zbog odgovora koji je dao novinaru TV Nova na pitanje šta misli o prelaznoj Vladi, Dejan Ilić pozvan je u policiju. Zaključujući da postoji sumnja da je izvršio krivično delo Izazivanje panike i nereda, tužilaštvo je dalo nalog da Iliću bude određeno zadržavanje u trajanju od 48 sati. Deo izjave kojom je navodno izazvao paniku, glasi: ,,Imate da birate: Ili ćete tim ljudima otvoriti vrata da se sklone, a otvaranje vrata je ta prelazna vlada, ili ćete se pomiriti sa tim da će teći krv ulicama, da ćemo izgubiti ne znam koliko života i ne znamo čije živote, da bismo se oslobodili njih.”

Ovako glasi drugi deo izjave, koji tužilaštvo nije uzelo u obzir:

I sad imate da birate: jeste li spremni da žrtvujete živote ili ćete nekako da se nosite sa tim da sednete u vladu u kojoj će sedeti neki od njih. Pritom će sedeti u njoj, a neće imati nikakvu moć. O tome se radi. Nije stvar u tome da li će sedeti ili ne, nego da li će moći nešto da urade ili neće moći ništa da urade. Ali ako je to način da se spasu neki životi, da se izbegne krvoproliće, ja nemam nikakvu dilemu da treba ići u prelaznu vladu. Dakle, ako je to najjači argument protiv prelazne vlade, on se ne drži, iako deluje na prvi pogled dobro, on se lako ruši, jer je zaista stvar u tome – biramo između života i nekakvog kompromisa koji zapravo onome s kojim kompromis pravimo, ne donosi ništa.

Nakon davanja izjave, Iliću je ukinuto zadržavanje. MUP je saopštio da će protiv njega biti podneta krivična prijava za izazivanje panike i nereda.

Stručna javnost izrazila je solidarnost sa Dejanom Ilićem i duboku zabrinutost zbog njegovog zadržavanja u policijskoj stanici.

Slučaj napada na Zorana Striku, zamenika glavnog urednika portala Radio 021

Napad na Zorana Striku odigrao se tokom izveštavanja o odlasku građana iz Novog Sada na miting Aleksandra Vučića u Beogradu. Novinar je snimio napad dva muškarca na momka koji je kamerom pratio isti događaj. Muškarci su momka oborili i počeli da ga šutiraju. Telefon su mu oteli i bacili u Dunav. Mladiću su nanete povrede glave.

Napadač koji je primetio da Strika snima događaj, zaleteo se na njega, uhvatio ga za ruku i vrat, pokušavajući da mu oduzme telefon. Dok se suprotstavljao napadaču, Strika je dozivao direktora Pokrajinskog fonda za evropske poslove i razvoj Ognjena Dopuđa, koji se nalazio u blizini, i tražio od njega da pomeri napadače. Dopuđ nije reagovao.

Strika je ipak uspeo da se odupre napadu i sačuva telefon.

Strika i povređeni mladić su se sklonili. Novinar je sa svog mobilnog telefona pozvao policiju. Dok su čekali da policija dođe, prišla su im tri muškarca sa kapuljačama. Jedan od njih se približio povređenom mladiću, koji je u tom trenutku, preko Strikinog telefona, razgovarao sa suprugom. Oteo mu je telefon i bacio u Dunav.

Domaća stručna javnost osudila je napad i zatražila identifikaciju i procesuiranje napadača.

Napad na ekipu KTV tokom skupa ,,Ne damo Srbiju”

Dok su izveštavali sa sabora ,,Ne damo Srbiju”, organizovanog na poziv predsednika Republike Srbije povodom osnivanja ,,Pokreta za narod i državu”, petočlanu novinarsku ekipu KTV-a: Nemanju Šarovića, lidera pokreta ,,Ljubav, vera, nada” i reportera KTV-a, snimatelja Sinišu Nikšića, dva tehničara i vlasnika KTV-a Danijela Radića opkolili su simpatizeri Srpske napredne stranke, a zatim ih fizički napali. Pre napada, lica obučena u redarsku uniformu uputila su im brojne uvrede. Jedna napoznata osoba Šarovića je pogodila flašom, druga se zaletela na TV kameru, koja je usled težeg oštećenja ostala bez signala.

Šarović je rekao da su njihovu ekipu napali: direktor Gradske čistoće Marko Popadić, gradonačelnici Kruševca i Ćuprije, direktor Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Relja Ognjenović, kao i drugi stranački i državni funkcioneri.

Članovima novinarske ekipe KTV-a u Urgentnom centru konstatovane su lakše i teže telesne povrede. Šaroviću nagnječenje u predelu leve jagodice, desnog uveta i viličnog zgloba; tehničaru Miloradu Maleševu izbijanje tri zuba; vlasniku KTV-a Danijelu Radiću, snimatelju Sinišu Nikšiću i drugom tehničaru lakše telesne povrede.

Novinarska udruženja osudila su taj napad.

Slučaj je zabeležen na platformi Mapping Media Freedom, na kojoj se vodi evidencija o načinima kršenja slobode medija u Evropi.

Novinska agencija Beta obratila se Višem javnom tužilaštvu u Beogradu sa pitanjem da li će tužilaštvo raditi na identifikaciji i procesuiranju napadača na ekipu KTV-a. Odgovor je bio da prilikom napada nije izvršeno krivično delo za koje su oni nadležni. Novinare su uputili na Prvo osnovno javno tužilaštvo (zato što se događaj odigrao na teritoriji za koju ono jeste nadležno), MUP i Prekršajni sud u Beogradu.

Prvo osnovno javno tužilaštvo pozvalo je Nemanju Šarovića da dâ iskaz u svojstvu građanina. Šarović je javnost izvestio o tome da rečeno tužilaštvo ne smatra nadležnim, te da ne želi da ,,učestvuje u farsi”, već traži da napadači budu ,,privedeni, saslušani i pritvoreni”.

Novinarskoj ekipi Al Džazire zabranjeno snimanje skupa ,,Ne damo Srbiju”

Dok su članovi novinarske ekipe Al Džazire – reporterka Katarina Vojnović, snimateljka i satelitski operater – sa terase stana u privatnom vlasništvu snimali skup ,,Ne damo Srbiju”, u stan su ušla dvojica policajaca u civilu i zabranila im da nastave sa snimanjem. Novinarka je rekla da su im policajci pokazali značke i od njih tražili da im na uvid daju novinarske legitimacije i lične karte. Nakon što su ,,proverili sa nadređenima”, potvrdili su im da skup ne mogu snimati odatle, već samo sa ulice. Novinari su ih pitali od koga mogu dobiti dozvolu za snimanje. Odgovor policajaca bio je da je za izdavanje dozvole nadležan organizator skupa, ali da oni nemaju informaciju ko je to.

Pretnje upućene glavnom uredniku i novinaru Niške inicijative Srđanu Noniću

Grupa maskiranih muškaraca u ulozi (neformalnog) obezbeđenja kolone autobusa koja je krenula na skup ,,Ne damo Srbiju” – uputila je više pretnji, psovki i uvreda građaninu koji je pokušao da ih snimi, prisutnim policajcima i uredniku i novinaru Niške inicijative Srđanu Noniću.

Grupa je nasrnula na vozilo koje se nalazilo u blizini i tom ga prilikom oštetila. Nakon što su na lice mesta stigla još dva policijska vozila, napadači su se razišli.

Slučaj je prijavljen nadležnim organima.

Napad na novinarku Istinomera

Dok je snimala šatore koji su bili postavljeni noć ranije ispred Narodne skupštine Republike Srbije, za lica čije zaduženje nije poznato, novinarku Istinomera napao je nepoznati muškarac. Napadač se nalazio među osobama koje su boravile unutar šatora i oko njih. Uprkos tome što je imala vidno istaknutu identifikaciju i rekla da je novinarka, napadač joj je udarcem izbio telefon iz ruke. Novinarka je odmah zatražila pomoć od policajca koji se nalazio u blizini, međutim, pomoć je izostala. Policajac napad nije zabeležio, samo joj je kratko rekao da se čuva od okupljenih jer se i prema policiji odnose na isti način.

Novinarska udruženja zahtevala su hitnu identifikaciju i procesuiranje napadača.

Pretnje i pritisci upućeni uredniku i novinaru portala Žig Info Željku Matorčeviću

Nezavisno udruženje novinara Srbije zahtevalo je da se zaustave pritisci na novinara Željka Matorčevića, koga, prema rečima NUNS-a, putem društvenih mreža targetira politički aktivista Dragoljub Krstić, dok mu odbornik vladajuće koalicije iz Grocke Saša Mijailović, preko poruka, preti objavljivanjem njegovog navodnog neprimerenog snimka.

Krstić je na svom Fejsbuk profilu objavio maliciozno montiranu fotografiju na kojoj je povređeni Matorčević u bolnici u koju je smešten nakon pretrpljenog fizičkog napada. Taj napad do danas nije razrešen.

U izjavi za NUNS Matorčević je objasnio da je fotomontaža postavljena nakon što je portal Žig info objavio tekst o suđenju na kom se Krsić nije pojavio. Saša Mijailović, prema Matorčevićevim rečima, od njega tražio da sa portala Žig info ukloni tekst o licima koja su tokom protesta ,,15 za 15” bila na skupu u Pionirskom parku. Zauzvrat, navodni kompromitujući snimak koji poseduje neće biti objavljen.

Protiv Dragoljuba Krstića i Saše Mijailovića Matorčević je podneo krivičnu prijavu.

Novinari portala Žig info kontinuirano su izloženi pritisku. Milanu Jovanoviću zapaljena je kuća, Matorčeviću su nanete teške telesne povrede.

O pritiscima kojima je izložena redakcija portala Žig Info više u Monitoringu medijske scene u Srbiji za mesec februar 2023. godine.

Novinarskoj ekipi Televizije Insajder zabranjeno izveštavanje iz Pionirskog parka

Nepoznati muškarci zabranili su Ireni Stević da uđe u Pionirski park kako bi obavila svoj novinarski zadatak. Ekipa TV Insajder uputila se u Pionirski park po odgovore na pitanja koja su postavili MUP-u a MUP na njih izbegao da odgovori. Reč je o sledećim pitanjima: Da li je neko i, ako jeste, ko prijavio, a ko odobrio održavanje skupa i postavljanje šatora ispred Skupštine Srbije? Ko je prijavio skup ,,Ne damo Srbiju”? Ko je prijavio postavljanje kampa u Pionirskom parku? Da li je u prijavi navedeno koliko će skupovi trajati?

Prisutni policijski službenici novinarki nisu znali da kažu ko su osobe koje joj nisu dozvolile da uđe u park, iako je ulaz, i prema njihovim rečima, slobodan.

Udruženje novinara Srbije izrazilo je zabrinutost zbog učestalog ometanja novinara u radu i napada na njih. UNS je posebno podvukao zabrinjavajuću činjenicu da policajci, uprkos tome što su svedoci događaja, na njih ne reaguju.

Pretnje ne posustaju

Novinarima i kući TV N1 stigle su pretnje preko društvene mreže X i njihove zvanične imejl adrese.

Novinar portala njuz Žarko Bogosavljević, koji je nosio prsluk na kom je stajalo obeležje PRES, nalazio se među studentima i građanima okupljenim ispred Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja s ciljem da spreče dekana Patrika Drida da odblokira fakultet. Policija je protiv njih neselektivno upotrebila silu. Novinar je za Nezavisno udruženje novinara Srbije rekao da nije jasno zbog čega su to učinili.60

Predsednica skupštine Srbije Ana Brnabić optužila je agenciju Fonet za to da je prenoseći izjavu advokata Bože Prelevića direktno pozvala na ubistvo predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Agencija FoNet jasna je u pogledu toga da izjavu Bože Prelevića nije objavila, a advokat da takvu izjavu nije dao.

Novinar TV Nova S Nebojša Jovanović pripremao je prilog o građanima koji su se iz Čačka uputili na miting SNS u Beogradu. Agresivno pokušavajući da spreči snimanje javnog događaja, predsednik Skupštine opštine Čačak Igor Trifunović očigledno je motivisao jednog od prisutnih da ošteti kameru, nasrne na kamermana, otme i baci mikrofon na pod. I u tom slučaju, policija nije reagovala blagovremeno.

MONITORING PROCESA USVAJANjA NOVIH ZAKONA

Tokom aprila nisu zabeležena značajnija dešavanja u pogledu procesa usvajanja novih zakona postupaka.

Ustavni sud odbacio je inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 126 st. 1 Zakona o elektronskim medijima (ZEM), podnetu od strane članova Saveta REM-a izabranih na osnovu prethodnog ZEM-a.62

Članom 126 st. 1 propisano je da članovi Saveta izabrani u skladu sa starim zakonom nastavljaju da obavljaju tu funkciju do isteka godinu dana od dana stupanja na snagu novog zakona.

U odluci Ustavnog suda navodi se da zakonodavac nije propisao novi razlog za prestanak funkcije članova Saveta, već da je uredio tzv. tranzicioni period koji omogućava da se do dana prestanka mandata članova Saveta REM-a izabranih na osnovu zakona koji je prestao da važi, izaberu novi članovi, a da se, do njihovog izbora, obezbedi kontinuitet u vršenju nadležnosti Saveta.

Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije raspisao je 28. aprila novi konkurs za članove Saveta REM-a.

Projektno sufinansiranje

UNS, ANEM i Lokal pres nastavile su da zahtevaju od Ministarstva informisanja i telekomunikacija da im se objasni zbog čega postoje nepravilnosti u radu Jedinstvenog informacionog sistema. U zajedničkom saopštenju tih udruženja stoji: UNS, ANEM i PU Lokal pres uočili su brojne nepravilnosti u radu ove platforme i ističu da su ovakve pojave nedopustive, da predstavljaju kršenje zakona i ozbiljno umanjuju poverenje novinara i medija u ionako narušen sistem projektnog sufinansiranju medija.

Zbog načina na koji je izvršena raspodela sredstava, Udruženje novinara Srbije zajedno sa svojim ogrankom Društvom novinara Kosova i Metohije tražili su poništenje konkursa MIT-a za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za elektronske medije na Kosovu i Metohiji. Istakli su da su projekti dve medijske kuće sa Kosova i Metohije koje uspešno rade od 2000. godine odbijeni, dok su (značajna) novčana sredstva dodeljena organizacijama koje su medijskoj zajednici na toj teritoriji nepoznate.

Udruženje novinara Srbije oštro je negodovalo na odluku Opštine Ćuprija da iz konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja isključi medije čiji su osnivači organizacije civilnog društva. Zbog toga je zatraženo poništenje konkursa.65 Nakon reakcije UNS-a, prijava medija Glas Pomoravlja Info, prethodno odbijena sa obrazloženjem da pravo učešća na konkursu nemaju udruženja građana – vraćena je na konkurs.

SLAP TUŽBE USMERENE PROTIV NOVINARA I MEDIJA

Privredno društvo ,,Mondo”, izdavač dnevnog lista Kurir, podnelo je 2021. god. tužbu protiv Udruženja ,,Mreža za istaživanje kriminala i korupcije”, izdavača portala KRIK, Slavko Ćuruvija fondacije, izdavača portala Cenzolovka, privrednog društva ,,Dan graf” d.o.o. Beograd, izdavača dnevnog lista Danas i Udruženja ,,Centar za interkulturnu komunikaciju”. U tužbi i tokom postupka tužilac je tvrdio da su tuženi sa njim u odnosu konkurenta, te da su objavljivanjem tekstova o načinu na koji izveštava dnevni list Kurir, izvršili radnju nelojalne tržišne utakmice. Tužbom je tražena naknada nematerijalne štete u iznosu od 11.000.000,00 rsd.

Tužba je podneta nakon što je KRIK-ov portal Raskrikavanje objavio analizu „Na naslovnicama pet novina blizu 1.200 lažnih i neutemeljenih vesti u 2020. godini”. U tekstu se kaže da je Kurir tokom 2020. godine na naslovnim stranama objavio više od 100 lažnih, neutemeljenih ili manipulativnih vesti. Ostali mediji tuženi su zbog toga što su analizu preneli.

Tužbeni zahtev je odbijen. U presudi se navodi da se važeći Zakon o trgovini ne primenjuje na pružanje usluga koje su uređene posebnim zakonom, a pružanje usluga javnog informisanja jeste uređeno drugim zakonom – Zakonom o javnom informisanju i medijima.

U presudi Privrednog apelacionog suda stoji:

Tužilac je u konkretnom slučaju tražio da se utvrdi da su tuženi, objavljivanjem određenih tekstova u medijima čiji su izdavači, izvršili radnje nepoštene tržišne utakmice i upravo o ovom zahtevu je prvostepenom presudom odlučeno. O istom nije moglo biti odlučeno pri- menom Zakona o javnom informisanju i medijima, jer ovaj zakon ne poznaje i ne uređuje institut nepoštene tržišne utakmice, već pruža pravnu zaštitu drugačije sadržine, za koju ne postoji stvarna nadležnost privrednog suda za odlučivanje…