Vesti
23. 01. 2025.
Studija ACDC i Birodija o odnosima Srba i Albanaca i izveštavanju medija
Projekat „Ogledalo srpskih/albanskih medija“, ima za cilj bolje razumevanje između Albanaca sa Kosova i južne Srbije i Srba sa severa Kosova. Projekat se fokusira na opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa na jugu Srbije, kao i Severnu Mitrovicu, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić na severu Kosova, gde su odnosi među zajednicama često napeti, naročito zbog političkih i medijskih narativa.
U sklopu projekta sprovedena je studija pod nazivom „Slike u glavama i srcima: Albanci i Srbi – jedni o drugima“, koja analizira percepciju međuetničke saradnje, medijske izveštaje i stavove stanovnika o „drugoj strani“. Predstavljene su ključne brojke i nalazi istraživanja.
Dušan Radaković iz Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC) predstavio je glavne rezultate studije.
Emocionalna povezanost Srba sa Severom Kosova i Srbijom
„Istraživanje je pokazalo da Srbi sa severa Kosova imaju izraženu emocionalnu povezanost sa Srbijom, pri čemu 80 odsto ispitanika smatra da je Srbija najvažniji faktor. Sledi pripadnost naradu i religiju koji iznosi 78 procenata, što pokazuje veliku povezanast sa nacionalnim i verskim identitetom. Podaci pokazuju da postoji dubok oseđaj pripadnosti i integriteta koji se oslanja na Srbiju kao ključni oslonac u svakodnevnom životu. Povezanost Srba sa severa Kosova sa Srbijom igra ključnu ulogu u oblikovanju njihovih stavova i percepcije u svakodnevnom životu“, rekao je Radaković.
Prema podacima, 82 procenta ispitanika smatra da kosovske vlasti ugrožavaju Srbe sa severa Kosova, dok 87 odsto veruje da zapadne sile, u saradnji sa kosovskim institucijama, doprinose destabilizaciji regiona.
Etnonacionalizam dominantni faktor
Kao glavni problemi Srba sa severa, Radaković je naveo pravnu sigurnost, ekonomski pritisak i bezbednosne izazove.
Istraživanje takođe ukazuje na dominaciju etnonacionalizma i na severu Kosova, ali i u Preševskoj dolini.
Izvršni direktor BIRODI, Zoran Gavrilović objasnio je naziv studija „Slike u glavama i srcima: Albanci i Srbi – jedni o drugima“.
“Zašto glava i srce, pa zato što u društvima su ustvari između onoga što je emocionalno i onoga što je racionalno. Između onoga što su emocije i stereotipi koji mogu biti pozitivni i negativni i onoga što je racionalno a to je interes”.
Istraživanje je realizovano na uzorku veličine 500 ispitanika, od toga 250 ispitanika u opštinama Bujanovac i Preševo i 250 ispitanika u četiri opštine na severu Kosova.
Agon Isljami je predstavio neke od problema sa kojima se sureću Albanci u Srbiji. Naglasio je da probleme Srba na Kosovu zna cela međunarodna zajednica, dok Albanci u Preševu, kako je dodao, nisu tema diskusije Kosova i Srbije. Prema njegovim rečima pitanje Preševske Doline bi trebalo biti uključeno u dijalog.
“Mi imamo pasivizaciju adresa što je životni problem za nas, a da se niko ne bavi time. Takođe, 17 generacija se ne prihvataju diplome Republike Kosovo, odnosno 17 generacija ne mogu da se zaposle u institucijama u Srbiji. Neintegracija Albanaca u institucijama je veliki problem”, naglasio je on.
Mediji na Kosovu: Nisu albanski i srpski, već kosovski
Branislav Krstić, nezavisni novinar iz Severne Mitrovice, naglasio je da na Kosovu ne postoje albanski i srpski mediji, već kosovski mediji. Kako je objasnio, svi mediji koji rade na teritoriji Kosova moraju imati licencu od Nezavisne komisije za medije iz Prištine.
„To je taj pogrešan diskurs koji dolazi iz zvanične Prištine, iz kabineta premijera, koji dolazi iz kabineta predsednika Srbije. Nisu albanski mediji na Kosovu, albanski mediji su u Albaniji, ovde su kosovski mediji, kosovski mediji na albanskom kao što je RTK i kosovski mediji na srpskom kao što je Radio Kim, ali to su kosovski mediji, jer da bi mogli da funkcionišu na ovom prostoru moraju da imaju tu potvrdu Nezavisne komisije“, objasnio je Krstić.
On je dodao da ne postoji nikakvo interesovanje institucija u Srbiji i na Kosovu za razvijanje multietničkih projekata.
„Mi imamo aktuelnu Vladu u Prištini koja je do te mere galupirajuće razvila ’srbofobiju’, što za posledicu imaju i ‘albanofobiju’ na severu Kosova. Ja znam samo jedno, da se Albanci iz Preševske doline supčavaju sa diskriminacijom na dnevnom nivou, a takođe znam da smo mi (Srbi na Kosovu) žrtve jednog ultranacionalističkog režima“, dodao je on.
Šta je predstavljeno, a šta piše?
Na današnjoj konferenciji je predstavljeno da se ovaj izveštaj bavio i polarizovanim medijskim narativima o ključnim događajima u međunacionalnim tenzijama na Kosovu. Analiza ističe suprostavljeno izveštavanje kosovskih medija na albanskom i srpskom jeziku o događajima kao što su zatvaranje srpskih institucija, Pošte, Poštanske Štedionice, nasilna hapšenja osoba srpske nacionalnosti u Severnoj Mitrovici, Briselski dijalog kao i događaj iz Banjske.
Međutim, novinar Medija centra Čaglavica Budimir Ničić je kritikovao izveštaj, navodeći da je su mediji na Kosovu „ocrnjeni“.
“Šokiran sam iako je za kolegu Branislava ovo kapitalno delo, ja mislim da je ovo kapitalno delo za nekoliko ozbiljnih tužbi. Ocrnili ste srpske medije, kako ih ovde nazivate, negde ste se fokusirali na KoSSev, a negde generalizujete i govorite srpski mediji. Ja sada razmišljam, kada ovako nešto pročitam, dolazim do zaključka da nije ni čudo što je većina nas pred gašenjem. Ne možete da generalizujete i da kažete da je nama potrebna medijska pismenost i da je to ključni problem medija”.
Ničić je skrenuo pažnju i na to da je u izveštaju predstavljena tabela na kojoj je postavljeno pitanje “Kako se informišete”, a da je zapravo sadrži određene procente, te da zapravo nema odgovora.
“Nigde ne piše kako se ljudi informišu, a onda dole navodite, ispitanici koji žive u četiri opštine na severu Kosova se informišu pre svega na temu – politike 14 odsto, terorizma od strane policije Kosova 7,4 odsto”, naglasio je on.
Kada je slučaj iz Banjske u pitanju, Ničić je naglasio da je u izveštaju naglašeno da su „srpski mediji branili Aleksandra Vučića, Milana Radojčića, i da su ih prikazivali „kao pojedince koji brane srpske interese u tom slučaju“.
„Koji srpski mediji su pokazali to“?, upitao je on.
Za pisanje sudije istraživači su koristili izvore nekoliko medija u Srbiji: RTS, Politiku, B92, Nova S, Bujanovačke vesti, dok su na Kosovu pratili vesti portala KoSSev, RTK, RTK2, Kallxo, Koha, Gazeta Express, Telegrafi.
Projekat „Srpsko-albansko medijsko ogledalo“ realizovali su NVO BIRODI i ACDC, a finansijski je podržala Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED).
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.