Vesti
06. 02. 2013.
Država je obavezna da pomaže RTS
"Država je obavezna da Javnom servisu obezbedi stabilan i dovoljan izvor finansiranja", kaže Aleksandar Tijanić povodom beskamatnog kredita Vlade Srbije za RTS.
Vlada je na jučerašnoj sednici odobrila kredit od 1,8 miliona evra za RTS, što je bio povod da B92 istražuje koliko je u posledne tri godine država izdvojila novca za finansiranje Javnog servisa. Tijanić kaže da "ako država ne obezbedi evropski prosek pretplate, mora da nadoknađuje razliku iz budžeta ili da ukine javni servis“.
Direktor RTS-a Aleksandar Tijanić je krajem prošle godine u intervjuu NIN-u izjavio da javni servis neće izdržati do februara ukoliko Vlada ne počne da im pozajmljuje tri miliona evra mesečno.
Pre juče odobrenog kredita Vlada Srbije je i prethodnih godina beskamatnim kreditima i izdvajanjima iz budžeta pomagala RTS:
2012. godine u budžetu je bilo planirano 500 000 dinara za obeležavanje godišnjice Milanskog edikta, još pola miliona za finansiranje projekata za digitalizaciju audio-sistema, ali i za studijsku opremu. Takođe, odobren je kratkoročni beskamatni kredit u iznosu od 125 miliona dinara.
2011. godine u budžetu je planirano sto miliona dinara za Evropsko prvenstvo u rukometu, a odobren je i kratkoročni beskamatni kredit za RTS u iznosu od 80 miliona. Kredit je vraćen 8. februara 2012. godine.
Kako su tačno potrošene te pare, međutim, nije poznato.
Godinama unazad se ukazuje na to da finansijski izveštaji poslovanja Javnog servisa i način na koji on troši novac budžetskih korisnika nije transparentan i da ga gotovo niko ne proverava. Istovremeno, RTS godinama beleži pad naplate pretplate, koju prema nekim procenama, izmiruje svega 30 odsto građana, te se u poslednje vreme sve češće mogu čuti i predlozi da se finansiranje RTS-a potpuno vrati pod okrilje države.
Po Zakonu o radio-difuziji i Statutu RTS-a, Javni servis finansijski izveštaj podnosi isključivo Upravnom odboru, RRA i Skupštini. Poslednji podneti izveštaj je iz 2008 godine, kako piše na sajtu RTS-a. Upravni odbor trebalo bi i da kontroliše finansijski izveštaj Javnog servisa. U Upravnom odboru su tri univerzitetska profesora, dva sociologa, novinar, istoričar i samo jedan ekonomista.
Za pet godina, koliko postoji, Državna revizorska institucija nijednom nije uradila reviziju finansijskih izveštaja Javnog servisa.
Mediji u Srbiji već godinama su u krizi, ali je gotovo nemoguće pronaći podatke o tome koliko je medija propalo i ugašeno, što zbog loših privatizacija, što zbog ekonomske krize. Takođe nema ni zbirnog podatka o tome koliko je ljudi koji su radili u medijima ostalo bez posla.
Poslednjih nekoliko meseci ugašeno je više medija: dnevni listovi "Pres" i "Pravda", nedeljnik "Ekonomist", TV Avala, koja je imala nacionalnu frekvenciju, TV Čačak koji je bio regionalni medij.
Čini se da je situacija najgora na lokalu i to posebno u slučaju medija koji su nekada, kao kragujevačka "Svetlost", bili u vlasništvu države.
Gordana Milošević, bivša novinarka "Svetlosti", podseća da je privatizacija tog medija propala, da je "Svetlost" vraćena državi, ali da zaostale zarade nisu isplaćene.
"Moj proces je završen, imam pravosnažnu presudu, ali sa tom presudom ništa ne mogu da uradim, zato što jednostavno nema od čega da se naplati, Svetlost više nema imovinu, tako da šta će biti sa tim parama, to se ne zna, jedini sledeći korak je da tužimo državu, zato što je ona u ovom slučaju poslodavac", kaže Miloševićeva.
Dok su ti mediji propadali, Vlada Srbije je pomagala najveće medije u državnom vlasništvu. Osim raznih kredita za RTS, Vlada Srbije je, podsetimo, i pre nešto manje od godine državnoj agenciji Tanjug dala beskamatni kredit od 17,5 miliona dinara. Ta odluka naišla je na oštru kritiku novinarskih udruženja okupljenih u Medijsku koaliciju - NUNS, UNS, NDNV, ANEM i Lokal pres.
Komentari (2)
ostavi komentar07.02.
2013.
Budzetska sredstva za finansiranje RTS-a?
Za finansiranje delatnosti ustanova javnog radiodifuznog servisa koje se odnose na ostvarivanje opšteg interesa utvrđenog ovim zakonom, plaća se radio-televizijska pretplata. Za obavljanje drugih poslova iz okvira svoje delatnosti ustanove javnog radiodifuznog servisa stiču sredstva od: 1) proizvodnje i emitovanja ekonomsko-propagandnog programa; 2) proizvodnje i prodaje audiovizuelnih programa (emisija, filmova, serija, nosača zvuka i dr.); 3) proizvodnje drugih programskih usluga (teletekst i dr.); 4) organizovanja koncerata i drugih priredbi; 5) obavljanja drugih delatnosti utvrđenih statutom; 6) iz drugih izvora, u skladu sa zakonom (clan 80. Zakona o radiodifuziji).
OdgovoriDa li sredstva iz drugih izvora, u skladu sa zakonom, podrazumevaju i sredstva iz budzeta Srbije, ostaje da se vidi.
P. S. - Cini se da bi bilo razumno da po novom zakonu RTS posluje po propisima o javnim sluzbama.
06.02.
2013.
Локални медији
Постоји страх, као и ранијих година,да ће и нови закон о медијима бити изигран, од стране локалних телевизија, које још увек финансирају општине из својих буџета. Свима је добро познато да су то лоаклне партијске телевизије, еспеесове телевизије, углавном. Докле тако?
Odgovori