Vesti
10. 10. 2008.
Novinari nisu cenzori
Pitanjem „ima li nečeg dobrog i lepog” u zemlji iz koje redovno izveštavam, nedavno se oglasio jedan čitalac „Politike” iz Beograda. Pitanje je tipičan primer naopakog tumačenja medija i uloge novinara u našem društvu, a Evropskoj uniji je potpuno strano.
Novinari u savremenoj Evropi nisu „društveno-politički radnici” zaduženi da u socrealističkom maniru prave „afirmativne tekstove” i „farbaju” stvarnost. Njihovo prvo pravo i dužnost jeste da tačno izveštavaju o važnim dešavanjima i da ne kalkulišu hoće li javnosti preneti „lepe i dobre” ili „loše i ružne” vesti. Podela na „dobre” i „loše” vesti je nakaradna, jer sud o tome zavisi od tačke gledišta čitaoca.
A kako se o ukusima ne raspravlja, nameće se dilema: koje su to „lepe i dobre vesti” koje naš čitalac iščekuje, eto, iz zemlje Slovenije?Možda da je potpisan sporazum o socijalnom osiguranju kojim bi penzioneri u Srbiji posle 17 godina došli do svojih penzija? Nažalost, iako je šef slovenačke diplomatije još oktobra 2007. u Beogradu kazao da je to gotova stvar, sporazuma nema ni dan-danas.
U Sloveniji izostanak sporazuma sa Srbijom smatraju dobrom vešću, jer prenapregnuti lokalni penzioni fond ne opterećujunova davanja.A možda je posredi vest da je Evropska komisija opomenula Sloveniju da mora dozvoliti kratkotrajne vinjete za plaćanje putarina, inače će Evropska unija kazniti Ljubljanu zbog diskriminacije stranih vozača? Je li to dobra i lepa ili loša i ružna vest?
Za građane Srbije i drugih evropskih zemalja koji će putovati kolima kroz Sloveniju to je svakako dobra vest, jer najavljuje uvođenje jeftinijih dažbina.Za odlazećeg premijera Janeza Janšu to je loša vest, jer je propis koji je donela njegova vlada podvrgnut ozbiljnoj kritici Brisela. Vest nije dobra ni za slovenačke poreske obveznike, jer će država morati da plati odštetu strancima.
Ali, pozitivna je za nekadašnju slovenačku opoziciju koja će činiti novu vladu, jer dokazuje da je bila u pravu kada je tražila da Janšin kabinet povuče sporno rešenje. Štaviše, toj vesti se raduju i građani Slovenije koji retko putuju, jer im nagoveštava fer nadoknadu za korišćenje domaćih autoputeva…
Nije lako, dakle, odrediti šta je loša, a šta dobra vest. Novinari su još u 19. veku shvatili da je čak i „loša vest – dobra vest”. Zato posao novinara nije da razmišlja o dobrim ili rđavim vestima, niti da ih cenzuriše, već da beleži tačne činjenice. „Politika” je nacionalni dnevni list i zato su u žiži našeg interesovanja značajni, ali i zanimljivi događaji.
Samozvani žurnalistički dušebrižnici, namerni da dele smernice šta sme a šta ne u novine, zapravo bi da tutorišu čitaoce i mese javno mnjenje, a usput da reinkarniraju institut „nepodobnosti” kojim bi ućutkali neistomišljenike. Kome je pri srcu lakirovka, moraće da se pomiri s realnošću – novinari ne pišu bajke. One vrve od lepog i dobrog. Ako neko pronalazi utehu u pričama o dobrom i lepom, možda je vreme da je potraži u odgovarajućoj literaturi, a ne u novinama.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.