Vesti
27. 01. 2023.
Rada Komazec nagrađena Svetosavskim Blagodarjem
U prepunoj svečanoj sali Udruženja književnika Srbije u Beogradu održana je Svetosavska akademija i dodeljena Svetosavska Blagodarja. Izražavajući zahvalnost Svetom Savi za sve što je učinio za svoj rod i narod, srpski književnici u Njegovu slavu održali su tradicionalnu Svetosavsku akademiju negujući duh srpske narodne i umetničke književnosti inspirisane pravoslavnom verom i narodnim običajima.
Tom prilikom zaslužnim pojedincima, institucijama i pripadnicima SPC, uručena su Blagodarja, poseban vid priznanja Udruženja književnika Srbije, za trajni doprinos ugledu i razvoju Udruženja književnika Srbije, za izuzetan doprinos u negovanju duha srpske narodne i umetničke književnosti, jezika, pisma, kulture, očuvanja tradicije i narodnih običaja između dva Savindana.
Ovogodišnji dobitnici Blagodarja su: Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije, sveštenik Ugrin Popović, Radoman Kanjevac, Javno preduzeće „Pošta Srbije“, Dušica Ivanović, Violeta Dimitrić, Gvozden Nikolić, ali i novinarka, urednica i direktorica „Panorama“- Jedinstvo Rada Komazec.
Uvaženi kulturni poslenik
U obrazloženju nagrade Radi Komazec, između ostalog, se navodi:
-U svom dosadašnjem radu i doprinosu kulturi preko dve decenije Rada Komazec ispisuje najlepšu stranicu svoje biografije. Ona je postala integralni deo književne kulture svoga naroda, a svojim radom i delovanjem na prostoru Kosova i Metohije pobeđuje silu nametnute politike i u stalnoj je borbi za očuvanje srpskog jezika, pisma, kulture i srpskog identiteta.
Pored toga što zlatnim perom kroz medijsko delovanje ukazuje iz broja u broj lista „Jedinstvo“ na kontinuirani progon srpskog jezika, kulture i srpskog bića iz naše postojbine, neumorni je borac za ljudsko dostojanstvo, etiku, integritet i razvoj srpske kulture u našoj južnoj pokrajini.
Prepoznatljiva po velikoj privrženosti i posvećenosti, veoma angažovana na očuvanju i promociji srpske kulture i tradicije kroz organizovanje brojnih manifestacija na Kosovu i Metohiji od kojih se naročito ističu, izuzetno organizovani i posećeni Pesnički susreti „Lazar Vučković“, na kojima učestvuju pesnici i kulturni stvaraoci sa celog srpskog govornog prostora.
Rada Komazec je dugogodišnja urednica časopisa za kulturu, književnost i umetnost „Stremljenja“, prvog takve vrste na Kosovu i Metohiji – navodi se u obrazloženju Upravnog odbora UKS-e i dodaje:
-Komazec je potpisala i uredila na desetine naslova vrednih knjiga, poezije, proze, istoriografije stvaralaca sa KiM, recenzent je eminentnim stvaraocima i inicijator je darivanja knjiga bibliotekama i školama po Kosovu i Metohiji. Rada Komazec je svojim neumornim radom na promociji i očuvanju književnosti, jezika i kulture i harizmom stekla veliki autoritet kao kulturni poslenik – zaključuje se u obrazloženju UKS-e.
Suze zbog Kosova
U ime dobitnika obratila se prisutnim upravo Rada Komazec. Beseda zahvalnosti Rade Komazec nije nikoga ostavila ravnodušnog, a prekidana je gromoglasnim aplauzom. Govoreći o borbi za opstanak i očuvanje Svetosavlja na Kosovu i Metohiji potekle su joj suze.
Komazec je u svojoj besedi zahvalnosti između ostalog kazala:
– Roditi se između manastira Krupe i Krke, živeti pored Svete Gračanice, tu gde je Svetosavlje najugroženije, primiti Blagodarje i zahvaliti se danas ovde u ime svih dobitnika, ogromna je čast. Gde god se Srbin rodio i živeo Svetosavlje mu je u genetskom kodu.
Sve su nagrade drage i obavezujuće, ali Blagodarje je izuzetno priznanje sa posebnim značenjem.
Sveti Sava je crkvu, kulturu, prosvetu i književnost uobličio i predao ih nama. Hvala onima koji smatraju da mi dobitnici Blagodarja u svojim delatnostima sledimo put trajnog vođe srpskog naroda – rekla je Rada Komazec i nastavila:
-Onako kako je rodonačelnik srpskog pesništva, prosvetitelj, prvi srpski književnik, prvi diplomata, putnik, biograf, arhiepiskop putovao od Hilandara do Rasa da miri zavađenu braću, tako i danas treba svi da radimo na jedinstvu srpskog naroda, ma gde živeo. Onako kako je putovao od Studenice do Nikeje da moli i dobije autokefalnost za Srpsku pravoslavnu crkvu, od Žiče do Jerusalima , preko Italije, Egipta, ušća Tigrisa i Eufrata preko Bugarske u Srbiju, tako i srpski narod ima svetu obavezu i misiju da se svako u svome domenu rastrči na sve strane sveta i moli za spas Kosova i Metohije, srpske kolevke i identiteta. Neka svako ubaci jedan kamenčić da bi ugradili najlepši mozaik. Onako kako je mrziteljskim i nepojmljivim činom svirepi Sinan paša, potomak Arbanasa , spalio mošti Svetog Save, tako pašini potomci nameravaju da zatru najdublji i najstameniji nacionalni koren Svetosavlja na Kosovu i Metohiji. Svetosavska misao nas poziva da čuvamo svoju veru, svoj identitet i budemo ponosni na slavnu istoriju koju su stvarali generacije naših predaka.
„Jedinstvo“- čuvar srpske kulture, jezika i pisma
Uzurpatorska i okupatorska kamarila pokušava zatrti, izbrisati, falsifikovati i prisvojiti našu slobodarsku istoriju u nedostatku sopstvenog identiteta. U veku demokratije, slobode i građanskih prava srpski narod se ponovo bori protiv anticivilizacijskih normi, koje se vrše svakog dana nad Svetosavskim rodom na Kosovu i Metohiji- istakla je Komazec i dodala:
Novinsko izdavačka kuća „Jedinstvo“ na čijem sam čelu istrajava već osam decenija na očuvanju i afirmaciji srpskog jezika, kulture i ćiriličnog pisma kao neodvojivog dela našeg identiteta kao i širenju istine o životu srpskog naroda na, zaista, svetoj nam zemlji Kosovu i Metohiji.
Naša vera, naš jezik i naše pismo, to smo mi i zato ne možemo i ne smemo otuđiti svoju sopstvenost. Jezikom se gradi identitet, jezikom se voli i mrzi. Sveti Sava nas je učio ljubavi, a srpski narod je kroz vekove pronosio ljubav i toleranciju suživota sa ostalima iako je često stradao zbog toga. To je Svetosavski put utkan u naš identitet, put istinskih vrednosti života. Sa njim se radujemo i tugujemo, sa njim živimo. Neka blagoslov, primer i put Svetog Save bude i nama putokaz kuda i kako da hodamo, okruženi nemanima , kojim putem da brodimo u ovom kratkom zemaljskom životu. Svetosavlja ne treba samo da se sećamo , već da ga proživljavamo i da se vraćamo izvoru sa kojeg se napajao i Sveti Sava, a to je, nepresušni izvor reči Jevanđelja. Sveti Sava nas je učio da se znanjem borimo za budućnost a ove nagrade pripadaju i svim našim dragim kolegama sa kojima radimo i ostvarujemo izuzetne rezultate. Učinili ste nas ponosnim i srećnim. Svetosavsko Blagodarje za nas dobitnike je motivacija i zaveštanje da radimo i više i bolje na očuvanju srpske kulture, jezika, pisma, vere i identiteta i da hodimo putem Svetog Save- kazala je u besedi zahvalnosti Rada Komazec.
U prigodnom programu učestvovali su Hor „Kraljica Marija“, Vokalna radionica Bilje Krstić „Bistrik“, Tanja Andrijić (sopran) i Nikola Grbić ( kantautor).
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.