Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Naslovna  |  Aktuelno  |  Vesti  |  Tri decenije nedeljnika Vreme
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

29. 10. 2020.

Autor: Nina Čolić Izvor: Danas

Na današnji dan pre 30 godina izašao je prvi broj nedeljnika ’Vreme’

Tri decenije nedeljnika Vreme

„Vreme“ će ostati potpuno u skladu sa vremenom u kome deluje, kaže Filip Švarm, odgovorni urednik ovog nedeljnika, za Danas povodom tri decenije od izlaska prvog broja tog lista.

Prošlo je tačno 30 godina od izlaska prvog broja nedeljnika „Vreme”, ujedno i prvog privatnog medija u bivšoj Jugoslaviji. Za sve te godine list, a i novinari i svi koji su uticali na njegov opstanak i nastanak prošli su brojne promene, društvene i političke.

Kako kaže internet, osnovala ga je „grupa novinara koja je napustila nedeljnik NIN, grupa beogradskih disidenata, kao i novinara Borbe”. Pripreme za pokretanje ovog lista trajale su punih sedam meseci.

Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika Vreme, nije krio zadovoljstvo zbog ovog jubileja. Kao glavnu pobedu za dnevni list „Danas” ističe upravo činjenicu da je nedeljnik „Vreme” opstao punih trideset godina i pored svih, moglo bi se reći naizgled različitih, ali delimično sličnih, režima.

„Teško je izdvojiti nešto konkretno. Trideset godina je zaista jako mnogo. Mi smo bili prvi privatni medij koji je ’90 izašao, ali ako pogledamo te godine ’90, ’91, čak i ’92, pa mi smo jedini koji su zapravo opstali svih tih trideset godina.”

Međutim, Švarm je istakao da nije samo činjenica o dugom postojanju jedina pobeda, već i da su tu i pobede na polju sadržaja koji su pružili protekle tri decenije.

„Izdvojio bih to da smo mi uvek bili nezavisni, ali da smo uvek nastupali iz pocizicije žrtve, uvek smo se borili za pravdu, uvek smo bili na strani slabijeg. Mislim da je naš najveći uspjeh što smo na toj uređivačkoj koncepciji uspeli da opstanemo sve ove godine.”

Kako kaže, najbitnija je činjenica da su tokom svih ovih godina ostali dosledni svojim principima i idealima kojima teže.

„’Vreme’ se uvek borio za demokraciju, za parlamentarizam, za civilizacijska dostignuća, za moral. Mogao bih još da nabrajam. Borba za vrednosti koje mi zastupamo nikad neće biti gotova. Ona će uvek da traje. Tako je bilo i u prethodnim režimima, naročito devedesetih, a tako je, nažalost, i danas.”

Svedoci smo specifične retorike koju vlast upotrebljava sa neistomišljenicima. Ni nedeljnik „Vreme” nije izostavljen, pa smo tako mogli da vidimo obraćanje odlazećeg ministra Vukosavljevića prema ovom mediju i njegovim novinarima. Uzimajući u obzir to, kao i godine iza nas, neminovno je bilo postaviti pitanje: „Odakle motivacija?”

„Pošto naprosto ne verujemo da je naš posao završen niti će ikad biti završen, to nam daje snagu da nastavimo dalje. Ono što je sigurno imamo podršku naših čitalaca, imamo ugled u javnosti, imamo podršku jednog dobrog dela ljudi koji žele da žive u jednom normalnom društvu, u jednoj normalnoj državi. To je zapravo ono što nam daje motivaciju. Dakle, uvek smo zastupali javni interes i uvek ćemo ga zastupati, a kažem, ta borba traje uvek.”

Prilagođavanje društvenim promenama, kao i tehnološkim, je neizbežno za rast i razvoj bilo kog medija, te ni „Vreme” ne planira da zapusti ovaj segment.

„Svakako, Vreme će nastaviti da se prilagođava ovoj tehnološkoj, digitalnoj revoluciji kojoj smo svi svedoci. Svi znamo da položaj štampanih medija nije više onakav kakav je bio prije trideset godina i svakako da će ’Vreme’ u budućnosti raditi na raznim oblicima digitalnih platformi. Neke već postoje, neke će biti unapređene, a neke ćemo tek da ’pustimo’. Dakle, ’Vreme’ će ostati potpuno u skladu sa vremenom u kome deluje.”

Jednom prilikom, Filip Švarm je istakao da će list „Vreme” nastaviti da bude „neutralan nikad, nezavisan uvek”. U prilog tome govori i činjenica da se za tri decenije vizuelni i vrednosni identitet ovog lista nije u mnogome menjao. Na tom polju ne planiraju ništa da menjaju, ističe Švarm.

„Što se tiče ovih novinarsko-uređivačkih planova, oni se neće promeniti. Vreme će ostati dosledno sebi. Stvari ćemo nazivati pravim imenom, nećemo podilaziti moćnicima i gledaćemo da uvjk budemo na strani slabijeg i žrtava svih diskriminacija. Ono što je važno i u šta mi u ’Vremenu’ verujemo, a to je sloboda izražavanja i sloboda medija, jer slobodni mediji su poslednja obrana i poslednja uteha svih onih koji više zapravo nemaju nikakvu drugu zaštitu osim slobode koju daju mediji da se o svemu govori, otvoreno jasno i da se stvari nazovu pravim imenom.”

Šta kaže istorija o poslednje tri decenije nedeljnika „Vreme”?

Jedan od osnivača nedeljnika „Vreme” Milan Milošević je davne 2009. godine u jednom tekstu istakao da je nastanak ovog lista „zapravo pokušaj da se u Srbiji sačuvaju klasične žurnalističke vrednosti”.

„Iskustvo nedeljnika Vreme obeležava pokušaj da se u vreme raspada države rata, i moralnog i ideološkog sloma promoviše novinarstvo zasnovano na činjenicama i na racionalnom rasuđivanju, da se očuva kredibilnost novinarske profesije i da se iskaže privrženost elementarnim moralnim načelima”, reči su kojima je Milošević uveo tekst.

Danas, nedeljnik „Vreme” zaključno sa rođendanskim brojem iza sebe ostavlja 1556 regularnih izdanja. Zanimljivo je da je ova redakcija za trideset godina imala samo dva urednika – Zorana Jeličića i Dragoljuba Žarkovića.

Mogao se list zvati i „Odgovor”, „Videlo”, „Horizont”, „Centar”, „Petak” ili „Poenta”, ali je ime „Vreme” ipak odnelo pobedu. Kako se u jednom od njihovih tekstova ističe, najviše je glasova dobila „Poenta”, pa „Horizont”, a naposletku „Vreme”. Međutim, poslednji odnosi pobedu kao „imenik značajnih svetskih listova, kao što je ’Tajm’, ’Tajms’, ’Cajt’, i rusko ’Vremja’ ”.

„Fakta su svetinja a komentari slobodni” parola je kojom su se od prvih dana i prvih brojeva vodili novinari, ali i uredništvo, ovog nedeljnika.

Nije strana ni informacija da su upravo nedeljnik „Vreme” citirali u inostranstvu kao jedan od izvora informacija koji je smatran za nepristrasan i nezavisan.

Bile je tu svega. Brojna specijalna izdanja, prvi portal jednog nedeljnika, filmski opus sa više od 140 emisija, kao i drugih video priloga, prvi strip u okviru jedne nedeljne novine – sve to čini samo mali deo onoga što je „Vreme” za sve ove godine priredilo publici.

„Vreme zabave”, „Vreme novca”, „Vreme knjige” koje se kasnije izdvojilo i promenilo ime u „Stubovi kulture”, „Vreme International” samo su neki od dodataka koji su svoj put do čitalaca pronašli polazeći iz pera novinara ove redakcije.

Nisu zapostavili čitaoce ni za vreme ratnog stanja uvedenog zbog bombardovanja kada je cenzura pretila da pobije sve norme i pravila nezavisnosti.

Kroz redakciju su tokom godina prošla brojna imena. Neka su tamo gradila svoj ugled, druga su svoj ugled ugrađivala u list. Među njima je bio i čuveni Jug Grizelj čije ime danas povezujemo sa novinarskom nagradom za istraživačko novinarstvo i širenje razumevanja među narodima.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi