Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Naslovna  |  Aktuelno  |  Vesti  |  Samo 20 odsto građana Srbije ima poverenje u vesti i medije
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

29. 10. 2020.

Izvor: Danas

Rezultati istraživanja „Informisanje u digitalnom okruženju” - pogled iz ugla publike

Samo 20 odsto građana Srbije ima poverenje u vesti i medije

Dve trećine građana Srbije koji se informišu onlajn zabrinuto je za tačnost informacija koje sreću na internetu, pokazalo je istraživanje „Informisanje u digitalnom okruženju u Srbiji” koje je sproveo Centar za medijska istraživanja Fakulteta političkih nauka uz podršku BBC News na srpskom, navodi se u saopštenju.

Uprkos niskom poverenju, samo trećina online populacije u Srbiji glavni izvor vesti vidi u tradicionalnim medijima, dominantno televiziji (30 odsto), naspram dve trećine onih kojima je ključni izvor vesti isključivo na internetu – sajtovima tradicionalnih medija (35 odsto) ili društvenim mrežama (32 odsto), pokazalo je istraživanje.

Kako su istakli u saopštenju, za razliku od sveta, gde su najveći razlog za brigu društvene mreže, kod nas je više od polovine građana (51 odsto) zabrinuto zbog potencijalno netačnih ili obmanjujućih informacija koje se nalaze na veb sajtovima i aplikacijama, a značajno manji deo njih (20 odsto) brine zbog takvog sadržaja na društvenim mrežama.

Istraživanje „Digitalne vesti” Rojtersovog insituta za novinarstvo, po čijoj metodologiji je rađeno i ovo istraživanje, daje prosečnu sliku na osnovu 40 zemalja od koje mi značajno odudaramo.

Naime, prosek u svetu je 40 odsto zabrinutih zbog tačnosti informacija na društvenim mrežama, a 20 odsto na sajtovima.

Briga zbog netačnih informacija na sajtovima posledica je opšteg niskog poverenja u medije. Samo 20 odsto ispitanika u Srbiji iskazalo je poverenje u vesti i medije, što je upola manje u odnosu na poverenje u zemljama EU (39 odsto), pokazali su rezultati istraživanja.

Principe digitalne komunikacije već je veliki broj ljudi prihvatio i više njih preferira algoritamsku selekciju vesti zasnovanu na sopstvenim prethodnim izborima (41 odsto) nego na profesionalnoj selekciji urednika i novinara (31 odsto), neki su od podataka iz istraživanja.

Građani koji se informišu onlajn ipak nisu spremni da plate za vesti koje prate, pokazali su rezultati. Svega četiri odsto je na neki način platilo pristup vestima na internetu tokom protekle godine (bilo kao pretplatu, donaciju), dok skoro polovinu ništa ne bi moglo da podstakne da to uradi. U većini evropskih zemalja između 10 odsto i 20 odsto plaća vesti, a najviše ljudi odlučuje se da plati onlajn vesti u Norveškoj (47 odsto).

Takođe, prilikom prikupljanja podataka za istraživanje, uočena je i rodna razlika. Žene češće do vesti dolaze koristeći društvene mreže (44 odsto žena naspram 27 odsto muškaraca), a muškarci u većoj meri idu direktno na sajtove (52 odsto muškaraca naspram 34 odsto žena).

Istraživanje je pokazalo i da internet populaciju u Srbiji od svih učesnika u javnoj komunikaciji najviše brinu političari kao izvori vesti koji bi mogli plasirati netačne i neproverene inforamcije. Čak 61 odsto u Srbiji izdvaja vladu, partije, političare kao izvor potencijalno netačnih izjava koji ih najviše brinu, dok u svetu to smatra 40 odsto.

Međutim, iako su skeptični prema informacijama koje od njih mogu čuti, većina (59 odsto) smatra da bi mediji prilikom izveštavanja trebalo da prenesu i potencijalno netačne informacije koje iznose političari, jer je važno da javnost zna šta ljudi iz sveta politike govore.

Samo 26 odsto smatra da mediji ne treba da naglašavaju tu izjavu, jer to daje političaru neopravdanu pažnju, istaknuto je u okviru istraživanja.

Ono po čemu se situacija u digitalnom okruženju u Srbiji ne razlikuje značajno od globalnih trendova je da vesti postaju, ili su već postale za onlajn populaciju dominantno mobilne, a s tim u vezi ispitanici i u Srbiji i u svetu kažu da onlajn vesti najradije čitaju, pokazalo je istraživanje „Informisanje u digitalnom okruženju u Srbiji”.

Zatim, od tradicionalnih medija samo se još televizija održava kao relevantan informativni izvor vesti, dok društvene mreže koje privlače mladu publiku beleže rast (poput Instagrama), a zainteresovanost za podkast u Srbiji (35 odsto) nešto je viša od svetskog nivoa (31 odsto), jedan je od podataka iz ove studije.

Tokom prikupljanja podataka za istraživanje pokazalo se da građani visoko vrednuju informacije o neposrednom okruženju u kome žive, a prema nalazima studije, 90 odsto ispitanika je koristilo neke od izvora informacija o lokalnim temama.

Najveći broj njih je pratio lokalne medije, bilo tradicionalne ili onlajn (70 odsto), veliki deo (44 odsto) se oslanjao na mrežu kontakta i u ličnoj, neposrednoj komunikaciji saznavao stvari, a trećina (33 odsto) se informisala putem lokalne grupe na društvenim mrežama.

Značajan broj ispitanika obuhvaćenih ovim istraživanjem nije informisano o postojanju srpskih ili regionalnih sajtova globalno prepoznatljivih medija koji imaju svoje redakcije i objavljuju i sadržaj na srpskom jeziku.

Najveći broj upoznat je sa onlajn izdanjem BBC na srpskom (69 odsto). Više od polovine njih nikada nije čulo za srpska onlajn izdanja „Dojče vele”, „Sputnjika”, „Glasa Amerike”.

Od ljudi koji prate vesti onlajn samo 12 odsto njih pasivno konzumira vesti, ni na koji način ne učestvuje u daljem razgovoru o njihovom sadržaju, niti koristi mogućnost onlajn prostora da dalje deli ili komentariše vesti, pokazalo je istraživanje.

Istraživanje „Informisanje u digitalnom okruženju u Srbiji” sprovedeno je po upitniku koji Rojtersov institut za studije novinarsta sa Univerziteta Oksford koristi za svoje globalno istraživanje o digitalnim vestima (Digital News Project), a koji je proširen i prilagođen za potrebe istraživanja u Srbiji.

Anketno ispitivanje sproveo je Ipsos Strategic Marketinga u Srbiji u periodu od 7. do 20. jula 2020. godine, a uzorak je činilo 2.008 ispitanika starijih od 16 godina koji bar jednom nedeljno koriste internet za informisanje o aktuelnim događanjima.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi