Vesti
06. 07. 2020.
Prvo su došli po…
Praćenje i pažnja posvećena suđenju optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije, koje se dogodilo pre dvadeset godina, dobar su test našeg odnosa prema slobodi medija danas. Jedno od najbitnijih suđenja na evropskom i svetskom nivou kada je reč o nekažnjivosti ubistava novinara, na lokalnom nivou ima polovično praćenje, gotovo kao da je reč o bilo kojem ubistvu neke poznate ličnosti.
A na svetskom nivou gotovo da nema ozbiljnije organizacije koja je posvetila dužnu pažnju samom suđenju i širim implikacijama rezultata suđenja, uključujući i brigu oko toga kako će eventualne presude uticati na stepen sloboda, nekažnjivost u slučajevima pretnji, nasilja i na rešavanje druga dva nerešena slučaja ubistva Milana Pantića i Dade Vujasinović.
Fondacija Slavko Ćuruvija i Cenzolovka su, prirodno, dali najdetaljnije praćenje, kontinuirano i procesa i svega što se događa oko njega. Udruženje novinara Srbije vrlo intenzivno je takođe ne samo pratilo, već i učestvovalo u brojnim pratećim akcijama. Ljiljana Smajlović i ja, kao predstavnici novinara u Komisiji za istraživanje ubistava novinara, dali smo koliko god smo mogli u svedočenju, informisanju i angažmanu. I pojedini novinari kao što je Vuk Cvijić. Veliki deo medijske zajednice je pao na ispitu. Jednostavno nije na pravi način shvaćen značaj ovog suđenja i za borbu protiv nekažnjivosti, ali i za položaj medija i novinara danas.
Sutra, u utorak, počeće zasedanje sudskog veća Apelacionog suda. Sudije su imale dovoljno vremena da se upoznaju sa prvostepenom presudom i dokaznim procesom. Doneće presudu po svojoj savesti i nadam se da će biti potvrđujuća.
Da li će presuda uticati na bolji položaj novinara danas kada je reč o pretnjama i nasilju u Srbiji?
Plašim se da neće puno uticati, upravo zbog niskog nivoa svesti o značaju samog suđenja i praćenju suđenja bez dovoljno radoznalosti i istraživačkog učešća u razjašnjavanju događaja koji su prethodili ubistvu, samom ubistvu i zbivanjima u narednih 20 godina posle ubistva. Dosledno preispitivanje i utvrđivanje svih okolnosti i svih opstrukcija isto su važni kao i sama pravosnažna presuda.
Dunja Mijatović i Arlem Dezir spadaju u red uglednih i visoko pozicionarnih predstavnika uticajnih međunarodnih organizacija koji se godinama unazad aktivno interesuju za ishod procesa optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije.
Dunja Mijatović je to činila i ranije kao visoka predstavnica OEBS-a za slobodu medija, i sada kao komesarka za ljudska prava Saveta Evrope.
Arlem Dezir, njen naslednik na poziciji u OEBS-u, pre dve godine je posetio Beograd baš na godišnjicu Ćuruvijnog ubistva, kada je i obišao mesto atentata u Svetogorskoj ulici. Zato i ne čudi njegova poslednja, veoma direktna izjava o tome kako je „izuzetno važno da niko od onih koji su učestvovali u ovom jezivom zločinu ne prođe bez kazne.”
Ovakva izjava je logična posledica njegovog doslednog zalaganja za osnaživanje novinarske i medijske zajednice kako ovde tako i celom svetu. Po njegovim rečima, ova zajednica je već ozbiljno uzdrmana uticajem epidemije Kovid-19 koja traje dovoljno dugo da ostavlja sve dublje posledice na rad medija i novinara.
„Činjenica da se toliko novinara suočava sa krivičnim gonjenjem, osudama i pritvorom zbog izveštavanja o problemima od javnog interesa ostaje jedan od najvećih izazova za region OEBS-a. U poslednjih sedam meseci više puta sam intervenisao zbog pritvaranja ili gonjenja novinara“, naveo je Dezir u izveštaju koji je danas u Beču predstavio Stalnom savetu OEBS-a. Kako je objavio na Tviteru, Dezir je istakao da „države moraju da osiguraju bolju zaštitu medija, bore se protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, poštuju nezavisnost medija i podrže pluralizam, a ne da ga guše“.
Dezir je takođe ukazao da mediji u članicama OEBS-a trpe velike ekonomske gubitke. „Hitno je potreban plan snažne ekonomske podrške da bi se spasao ovaj sektor koji je od vitalnog značaja za život naših društava“, istakao je on i ukazao da je „ugrožen pluralizam medija ograničavanjem izvora informacija za javnost“.
Jedna od zemlja u kojoj je Dezir morao da reaguje bila je nažalost i Srbija, i to tokom vanrednog stanja izazvanog pandemijom. Zato ne treba da čudi da smo se prema istraživanju Reportera bez granica našli u društvu devedeset država (od ukupno 193 članica Ujedinjenih nacija) u kojima su kršena prava medija tokom izveštavanja o koronavirusu.
Dok su ti „korona zakoni“ učinili lakšim način da se „zapuši“ pisanje kritičkih medija, kao u Mađarskoj, u drugim zemljama poput Kambodže, Mjanmara, Srbije i Turske, oni nisu bili potrebni kako bi se novinari uhapsili zbog samo jednog članka o Kovidu-19, ukazuju Reporteri bez granica.
Vlade moraju da prestanu da krive glasnika i preduzmu akcije kako bi zaštitile slobodu medija i pravo novinara da osiguraju kredibilne informacije, saopštila je ta organizacija.
Analiza dosadašnjeg perioda uključuje i monitorning ponašanja medija u domenu poštovanja privatnost tokom pandemije. Izveštaj „Mediji i pravo na privatnost tokom pandemije koronavirusa“ se bavi veoma osetljivim pitanjem tretmana ličnih podataka građana tokom izveštavanja o virusu korona.
Imajući u vidu da proglašenje vanrednog stanja svojevremeno nije suspendovalo odredbe domaćeg zakondavstva, pravilnike REM niti Etički kodeks novinara, bilo bi dobro da u vreme novog pika ovog virusa i sve većeg broja žrtava, obratimo dodatnu pažnju na ovu aktuelnu temu kako se ne bi ponavljale iste, bolne greške.
Novi izazovi kada je reč o medijskim slobodama, stalno se pojavljuju i diktiraju reakcije medijske zajednice. Ali pravo reagovanje na nove izazove leži i u doslednom zastupanju nekažnjivosti ubistava novinara i doslednom razjašnjavanju ovih slučajeva i podsećanju na sve motive koji dovode do drastičnog nasilja, oni se retko menjaju bez obzira na spoljašnje forme novih pretnji po bezbednost novinara.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.