Dosije Politika (2012 - )
04. 10. 2012.
Manipulacije, činjenice i moral
Pitam se zašto se profesorka Danica Popović neočekivano uključila u debatu o temi koju, očigledno, ne poznaje to jest o tome da li je i koliko Upravni odbor Akcionarskog društva Politika (majka firma) bio upoznat i mogao da utiče na celokupni proces prodaje dela vlasništva VAC-a nad kompanijom Politika novine i magazini (ćerka firma).
Možda je na to podstakao njen kolega Zoran Vacić, nekadašnji direktor Politike AD. Jer, zaista je iznenađujuće da profesorka Univerziteta u Beogradu, ugledna članica Centra za liberalno-demokratske studije, predsednica vlade u senci (izabrane u anketi „Blica”), u svojoj kolumni u „Politici”, 26. septembra, piše o odgovornosti UO, čijeg sam ja bila predsednica, a da ne poznaje ili ignoriše osnovne činjenice o delovanju tog odbora. A najvažnija činjenica je da je mandat Upravnog odbora Politike AD prestao, po sili zakona, tri meseca pre no što je „Politika” prodata.
Kad smo već kod važnih činjenica: čim je saznao da VAC ima nameru da izađe iz „Politike”, Upravni odbor je pokušao, i pre nego što je zvanično obavešten o toj nameri, a u vreme kada je poslovodstvo VAC-a i preko medija negiralo da napušta „Politiku”, da nađe sredstva kojima bi, eventualno, mogao da se otkupi udeo VAC-a. Stoga smo stupili u kontakt s predstavnicima Vlade Srbije da vidimo da li bi kredit za medije, koji je planirala da uzme od Evropske banke za investicije, bilo moguće iskoristiti za tu namenu. Ispostavilo se da to nije moguće. Zašto nismo pokušali da uzmemo kredit od poslovnih banaka? Odgovor je jednostavan: Politika AD je već bila prezadužena.
Naime, naš Upravni odbor je jula 2008. godine, kada je započeo svoj mandat, zatekao katastrofalnu situaciju ne samo u Politici NM već i u Politici AD. Zatekli smo ogromne dugove, uvećane i kupovinom štamparske mašine Komori 3 za 6,5 miliona evra. Ova je mašina, inače, kupljena iako ni postojeći kapaciteti štamparije nisu bili dovoljno uposleni. Uz to su i dugovi iz tekućeg poslovanja rasli iz dana u dan. Dobar deo zaduživanja, uključiv i kupovinu Komori 3 se desio za vreme direktorovanja pomenutog Zorana Vacića, bliskog saradnika Danice Popović i suosnivača Centra za liberalno-demokratske studije.
Upravni odbor je u toku četiri godine mandata i skoro četiri godine delovanja uložio ogromne napore da pomogne u konsolidaciji firme, nastojao da održi bar ona izdanja koja imaju simbolično značenje za kuću Politika, kao što su: Politikin zabavnik, Ilustrovana politika, Viva, Svet kompjutera, onemogući dalje rasipanje „porodičnog srebra” (te je, na primer, sprečio prodaju stare, istorijske zgrade Politike).
Kada je 12. marta ove godine primljena ponuda VAC-a, na osnovu prava preče kupovine, UO je obavestio Vladu Srbije, kao većinskog vlasnika Politika AD i suvlasnika Politike NM o toj ponudi, da bi 5. aprila, inače na samom kraju svog mandata, ponovo uputio pismo vladi u kojoj je pita za savet šta da se radi.
Zašto smo se obratili za savet a ne zatražili sredstva iz budžeta koja bi poslužila za otkup dela vlasništva VAC-a nad Politikom? Razlog je više nego jasan i morao bi čak i Danici Popović biti poznat: Zakon o javnom informisanju zabranjuje ulazak države u vlasništvo nad medijima, a medijska strategija, koju je ista vlada usvojila samo nekoliko meseci pre našeg obraćanja, nalaže državi da izađe iz svih vlasničkih odnosa nad medijima, u kojima se još uvek nalazi, najkasnije do 2014. godine. Sigurna sam da se profesorka Popović slaže sa slovom zakona i medijskom strategijom tim pre što je poznata kao vatreni borac za neoliberalno stanovište po kome upravo privatna svojina i tržište na najbolji mogući način rešavaju sve društvene probleme pa i ovakve situacije, te da je bilo kakva intervencija države u vlasničke odnose pogubna.
Da još jednom naglasim: istovremeno sa slanjem tog pisma Vladi Srbije mandat Upravnog odbora je okončan, a time i bilo kakva naša, pa tako i moja, institucionalna veza s Politikom.
Zato još više iznenađuje da se na osnovu nepoznavanja ili namernog izvrtanja činjenica Danica Popović usuđuje da tvrdi kako ja lažem javnost kada je obaveštavam da ni UO ni ja nismo bili upoznati s okolnostima prodaje udela VAC-a u Politici NM i time dovodim u pitanje svoj moralni kredibilitet. U kratkom pasusu posvećenom meni u svom tekstu u „Politici” ona je dovela u pitanje i opravdanost odluke predsednika Republike Francuske da mi dodeli orden Legije časti, posao koji radim i moj celokupni društveni angažman jer sam se usudila da odgovorim Ljiljani Smajlović koja me je optužila da sam loše gazdovala državnom imovinom, između ostalog, iznoseći notornu neistinu da sam ja bila predstavnik državnog kapitala u Politici AD. Takođe me je optužila za „radikalski manir vređanja i zamene teze” jer sam se usudila da gospođi Smajlović u odgovoru na njene napade osporim legitimitet u raspravi o gazdovanju imovinom Politike, ukazavši da je u vreme kada je ona bila u rukovodstvu Politika NM dovedena na korak do stečaja. Ako je i od Dane Popović – mnogo je!
Ceo jedan pasus kleveta i uvreda je sročen da bi se konstatovalo kako urušavam moralne stubove našeg društva jer me je, očigledno pre toga, proglasila jednim od tih stubova. Ne znam da li da zahvalim profesorki Popović što me je proglasila moralnim stubom ili da se ozbiljno zabrinem što, sledeći recept Vladimira Iljiča Lenjina (u slučaju Plehanova), na taj stub hoće da me obesi.
Neću nazvati ovakvu konstrukciju radikalskim diskursom već ozbiljnim nedostatkom zdravog razuma i elementarnog poštenja.
Moguće je i da se tvrda zastupnica neoliberalizma Danica Popović preko noći pretvorila u hegelijanca te prema činjenicama ima odnos kakav je, bar po anegdotama, demonstrirao Hegel. Naime, anegdota kaže da su ga njegovi studenti upozoravali da njegove teorijske postavke ne odgovaraju činjenicama, a on je odgovorio: „tim gore po činjenice”. Tako se i Danica Popović kada se pred našim očima, kao posledica svetske ekonomske krize, u paramparčad ruši njena neoliberalna doktrina i neslavno odlazi, uz ogromne i još uvek nesagledive žrtve, u ropotarnicu istorije, i dalje drži postulata koje je globalna kriza već odavno dovela u pitanje, ili se bavi temama koje ne poznaje ili namerno iskrivljuje činjenice da bi postigla neki samo njoj znani cilj.
Povodom teksta ,,Moralni stubovi Srbije”
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.