Medijske oaze
30. 12. 2024.
Milorad Doderović - Od Grafita do murala
Omladinski list Grafit bio je jedini zabranjen list za vreme Miloševića. Niš je u junu ove godine dobio prvi mural posvećen novinaru. Na prvi pogled ove dve informacije nemaju veze jedna sa drugom, ali obe se odnose na istog lokalnog novinara, Milorada Doderovića.
Milorad Doderović, zvani Doder, bio je lokalni novinar u Nišu. Profesionalnu karijeru započeo je 1978. godine u niškom omladinskom nedeljniku „Zbilja“, a nastavio je upravo u zabranjenom Grafit-u. Njegova profesionalna karijera završila se na današnji dan pre četiri godine, 30. decembra 2020. godine ,kada je preminuo.
Da se novinarstvom bavio do zadnjeg daha, govori i činjenica da je samo dva dana ranije emitovao svoj poslednji intervju na australijskom SBS radiju, čiji je dopisnik bio 26 godina.
„Svestan sam da sam profesionalno neizlečivo bolestan i da ću verovatno umreti pišući kao novinar“, rekao je on u jednoj emisiji. Govorio je da, da bi se došlo do činjenica, kako to biva i u profesionalnom novinarstvu, kojem je Doder posvetio četiri decenije, mora se „kopati dublje“.
Njegove kolege sa radija su više puta javno govorile da spada u novinarske posvećenike koji su radili i kada su bili u bolničkom krevetu.
Niš
Njegov višedecenijski prijatelj, novinar iz Niša Dragan Žika Stojanović, kaže da je Doder istinski voleo Niš, njegove običaje i ljude.
„Ponosio se što je Nišlija i uvek sa puno ljubavi govorio o našem gradu, ma gde bio, i ma za koga pisao. Za njega je svaki čovek, svaki događaj, svaki kutak ovog grada bila priča. Uvek je gledao ljude pravo u oči i imao vremena da ih sasluša i ako može pomogne. Uvek na strani građana, velika narodska duša“, naglašava on.
Dragica Doderović, njegova supruga, rekla je za UNS kako je on jedan od malobrojnih koji su se odupreli iskušenjima novinarskog posla i da će ostati upamćen kao novinar koji je uvek stavljao istinu i ljudsku pravdu iznad svega.
„Nije voleo samo Niš. On je voleo Srbiju, voleo je svet, voleo je ljude, bio je humanitarac. Zaista je bio novinar, „sav novinar“ i živeo je za novinarstvo, za svoje kolege, borio se za istinu i pravdu“, kaže ona.
Epitet „sav novinar“ dodelio mu je prijatelj i kolega, generalni sekretar UNS-a Nino Brajović, sa punim pravom, kaže ona.
Od grafita...
Mlađim kolegama uvek je posebno naglašavao da je pravo, nezavisno, pošteno, objektivno i časno, ako se iz novinarskih radova vidi da nisi ničiji, već da misliš svojom glavom.
Doderović je dobitnik brojnih priznanja i pohvala, ali je trpeo i različite kritike, presude i zabrane. Tako je 1989. dok je bio urednik Grafit-a 101. broj ovog nedeljnika zabranjen. „Krivac“ je bio on, tačnije njegov intervju sa Momom Kaporom.
Nije slučajno baš prvo pitanje bilo o Kaporu i Nišu, jer se Doder, šta god radio, uvek osvrtao na lokalno novinarstvo. U svom odgovoru Momo Kapor kaže da je Niš, pored Beograda, najružniji grad u Evropi.
„Niš i Beograd imaju jednu veliku vrednost, a to su ljudi. To nisu lepi gradovi, ni ljudi nisu lepotani, ali su lepotani u duši“, rekao je on i dodao da je u Nišu doživeo najlepše otvaranje svoje izložbe u životu.
„Imao je običaj da kaže da su najgori tekstovi oni koji nikoga ničim ne iritiraju. Tvrdoglavo je ostao pri tom shvatanju, smatrajući da je novinar profesionalac samo ako je spreman da svojom doslednošću ugrožava pa čak i vlastiti opstanak u redakciji“, rekao je o Doderu ranije Nino Brajović.
Držao je do svoje reči. Njegova hrabrost i odlučnost nisu prošle bez posledica. Dobio je otkaz u Glasu javnosti i Kuriru, gde je bio šef niškog dopisništva osam godina, jer je odbio da piše pogrdno o jednom političaru, iako ga, kako je rekao, nije mnogo cenio.
Političare je smatrao listopadnim i prolaznim, a novinarstvo zimzelenim.
„Političari ga nisu voleli. Koliko je samo puta bio na sudu zbog njih, jer je pisao o aferama i nepravilnostima koje su se događale, o tome da ne rade po zakonu“, rekla je Dragica Doderović.
Kako kaže, uprkos svemu tome svi oni su ga cenili i poštovali, pa bi čak i oni koji su ga se plašili vadili ruke iz džepova kada bi ga sreli na ulici.
Političari su mu nudili da pređe u glavni grad, obećavali stan, auto, pa i posao njegovoj supruzi. Nikada se nije preselio u Beograd.
„To govori o njemu kao čoveku, kao osobi koja je težila do zadnjeg trenutka pravdi i poštenju“, tvrdi Dragica.
„Sedma sila bez krila“
Prvih 40 godina u novinarstvu obeležio je knjigom „Sedma sila bez krila“.
Sačinjena od 72 autentične priče o tome šta mu se kao novinaru događalo i šta je sanjao, Milorad je želeo da poruči da su „sedmoj sili ozbiljno očerupana krila pored ostalog i zbog mangupa iz naših redova“.
Naslov prve od priča „Novinarstvo kao dijagnoza“ krije kratku biografiju Doderevića i njegove „prve simptome oboljevanja od novinarstva“, koji se korene od osnovne škole.
Novinar Saša Dimitrijević je u predgovoru rekao da bi rado napisao pregovor svakoj epizodi, jer je svaka „poglavlje biografije krcate sretanjima sa raznim ljudima i vrlo turbulentnim događajima“.
Knjiga je nagrađena Svetosavskim pečatom na istoimenom sajmu knjiga u Nišu.
Novinar i pisac
Dve godine je pisao roman „Hodžina kći“, razmišljajući da li da ga dovrši, svestan kritika koje može dobiti. Kroz ovu „naizgled naivnu“, ljubavnu priču, želeo je da pošalje važne poruke.
„Kao što reče jedan od junaka u romanu - čovek se rađa kao prazna tabla, kao ljudsko biće, a onda krivicom roditelja i okoline postaje pripadnik neke nacije, druge zajednice ili nečeg trećeg“, rekao je na promociji romana.
Objavio je i knjigu odabranih intervjua „Držim vas za reč“, među kojima se, pored ostalih značajnih sagovornika, našao i onaj jedini zabranjen za vreme Miloševića, sa Kaporom.
Napisao je više publicističkih dela „Amerikanac u Nišu“, „Kako se dogodio Šolević“, „Krf nije voda“, a delo „Borci plaču posle rata“ pretvorio je i u dramu koja je igrana širom Srbije.
Za bogat novinarski rad i doprinos kulturi 2020. godine nagrađen je „Zlatnom značkom“ Kulturno - prosvetne zajednice Srbije.
„Doderović je za četiri decenije rada ostavio dubok trag u niškom i srpskom novinarstvu, ali i među Srbima u Australiji koje redovno informiše iz matice kao dopisnik tamošnjeg državnog SBS radija“, rečeno je na dodeli nagrade.
I opet novinar
Tokom novinarske karijere objavljivao je svoje tekstove u jugoslovenskim i srpskim novinama i časopisima. Dvanaest godina je u niškim „Narodnim novinama“ bio politički komentator, urednik i izveštač iz saveznog i republičkog parlamenta. Jedan je od osnivača Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF) u Nišu.
Njegove autorske emisije emitovane su na niškim televizijama NTV i Zona plus, a bio je i saradnik emisije Hronika regiona RTS-a.
Bio je dopisnik republičkog i jugoslovenskog lista mladih NON i Mladost, riječkog Vala i zagrebačkog Poleta.
Sarađivao je i sa časopisima Ekonomist i Kapital.
Bio je predsednik Nadzornog odbora Saveza novinara Srbije i Crne Gore, više godina član Predsedništva Društva novinara Niša, a tri mandata zaredom član Uprave UNS-a.
Bio je član brojnih komisija za ocenjivanje medijskih projekata na lokalnim konkursima.
...Do murala
Nepune četiri godine nakon Doderovićeve smrti u Nišu je osvanuo mural sa njegovim likom.
Na inicijativu UNS-a podneta je odgovarajuća dokumentacija, a zatim su donacije prikupljene uz pomoć Lokalne fondacije Niš. Za manje od mesec dana prikupljeno je više novca nego što je bilo bilo potrebno.
Jelena Stanojević iz Lokalne fondacije Niš rekla je da su donacije prikupljene u rekordnom roku zahvaljujući podršci porodice, prijatelja, ali i zahvaljujući donacijama ljudi.
Mural se simbolično nalazi u ulici Oblačića Rada, na zgradi u kojoj je Doder živeo.
Na pomenu se govorilo i o ideji da i jedna ulica, kao i novinarska nagrada ponese ime Milorada Doderovića.
U međuvremenu, UNS je 21. decembra ove godine ustanovio novinarsku nagradu "Milorad Doderović" za doprinos lokalnom novinarstvu. Nagrada će biti dodeljivana svake druge godine u Nišu.
Njegov sin Nikola, koji ide tatinim stopama, rekao je da je ovaj mural znak da su novinari važni činioci u društvu.
Možda nije stigao da napiše nišku hroniku novinarstva, kako su priželjkivale njegove kolege, ali je svakako uspeo da ostavi trag u novinarstvu, ne samo kao lokalni novinar, već i kao čovek.
Zbog svoje profesionalnosti i “stečenog poverenja slušalaca veštim odabirom događaja i autoritativnim analizama turbulentnih političkih i tranzicionih procesa u Srbiji i njenom okruženju” dobio nagradu SBS-a za izuzetna novinarska dostignuća.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.