Medijski konkursi - projektno sufinansiranje
23. 02. 2018.
Pogledi i mišljenja
Plaćanje marketinga, ćutanja ili informisanja
Zašto od nekih tema i pitanja iz oblasti turizma – beže i mediji i sagovornici k'o đavo od krsta? Ko pravi račun bez krčmara i deli narodne pare za medijske programe pre zasedanja komisije?
Turizam novovaroške opštine poslednjih dana je u žiži dva čačanska medija, koji riljaju suze što su im uskraćena sredstva za marketing (čitaj masna kutlača), pošto, kako kažu, „Zlatar veličaju samo pojedinci i to o svom trošku“. Kažu i da su i „bez jednog dinara reklamirali zlata vrednu planinu“ za koju, tobože, niko ne bi znao da nije bilo njih?! Kuku nama...
Ne ulazeći u motive njihove hajke, zabrinutosti i zloupotreba javne reči, slažem se da turistički radnici treba da podnesu račune o potrošenim parama za promocije i po kojim kriterijumima i za sve drugo (ne)urađeno i nikoga ne branim od odgovornosti!
Pošto u jednom mediju tvrde da su o turizmu napisali sve što je trebalo, predočavam spektar tema i pitanja, koja se preskaču, zaobilaze, od nekih dušebrižnici beže „k'o đavo od krsta“. Ruku na srce: i mediji i sagovornici...
Ako su dobronamerni ili u programskoj koncepciji imaju stavku o društvenoj odgovornosti – neka mediji otvore ova pitanja. Naravno, uz analize i sagovornike iz svih grana turizma, agencija, vlasti, urbanista i planera, inspekkcija, javnih preduzeća, društveno-političkih i kulturnih radnika, te davalaca i korisnika usluga... I, svakako, uz bogatiji žurnalistički izraz od dosadašnjeg - od reportaža i izveštaja, do anketa, komentara, osvrta, sučeljavanja stavova...
Tutistička oaza Babića Brdo – Hoće li, zbog sušenja i seče četinara, ova lokacija ostati bez zelenog i zaštitnog pojasa, zašto se ne uklanjaju stabla osušena i pre nekoliko godina, kad su pretnja bezbednosti gostiju i meštana? Gde su igrališta i šetališta, a niču novi hoteli, kako bezbedno prelaziti regionalni put kojim grme šleperi?
Zar pažnju ne zaslužuju pitanja: dokle se stiglo sa otklanjanjem propusta u balon-sali i koliko je do sada korišćena, te anketa o stepenu komunalne higijene i urbanističkog reda? Koliko i zašto izostaje naplata boraviše takse, koliko je domaća radinost zastupljena u ponudi, kao i prehrambeni proizvodi ovog kraja?
Kadrovi i infrastruktura – Zašto izostaju analize i natpisi o kadrovskoj situaciji u oblasti turizma i ugostiteljstva, kad će se i gde školovati konobari, kuvari?
U kakvom je stanju deonica glavnog turističkog puta od Đenadića Polja do Rastoka, šta se, u nedostatku parkinga, bifea i sanitarnog čvora, nudi gostima dok čekaju na brani HE „Uvac“ da krenu uz jezero?
Ko je krivac što se tolike godine odlaže rekonstrukcija prvog kilometra puta Nova Varoš – Zlatar, zašto to nije urađeno onda kad i ostali radovi na 18 kilometara, plaćeni sredstvima međunarodnih kredita?
Planovi razvoja i šanse – Sudbina zimskog turizma i zimušnje primedbe gostiju zaslužuju prilog, kao i kašnjenje urbanističkih planova (ili izmene) razvoja vazdušne banje, ali i nove lokacije za hotele! Posebna priča su zapostavljanje ( ili nedovoljna promocija) Zlatarskog ili Radoinjskog jezera, te lepota Murtenice, Bosanja, klisure Tisovice, Vodene Poljane, Bulatovića, Smudinoga...
Mogu li se na Zlatarsko jezero vratiti pripreme veslača, a na Zlatar kampovi i ima li saradnje Zlatara i "velikog brata" Zlatibora.
Do kad će država pretiti rušenjem vikendica na jezeru, za koje naplaćuje porez, umesto da, kao u svetu, rešava pitanja zaštite jezera, planske gradnje i o(p)stanka okolnih sela? Pominje li još ko seoski turizam, mogu li ribolov i lov dati doprinos razvoju turizma, šta se to dešava sa ribljim fondom jezera? Kad će Zlatar dočekati 285 zlatnih dana (valjda sunčanih, najavljenih u brošuri)?
Baština u turističkoj ponudi – Koliko je kulturno-istorijska prošlost kraja uključeni u ponudu (pre svega Zavičajni muzej, crkve brvnare i mnanstiri, spomenici znamenitim ličnostima) i dokle se stiglo sa zaštitom i prezentacijom kulturnih i prirodnih vrednosti Štitkova?
Do kada će biti preče pećine na teritoriji druge opštine, a nema reči, na primer, o darovima prirode u varoškom kraju i uređenju „javorske lepotiice“ – Durulje u Bukoviku, iznad izvorišta Vrševine?
Mediji i manifestacije – Zašto u medijima, pored „raporta“ i slike, najčešće ispred dva hotela i sa stepeništa zgrade Opštine, nema izveštaja o ponudi apartmana, vila i niza restorana na Zlataru i okolini?
Bilo bi zanimljivo, možda, da se zna (ima radoznalih) ko to i kako prebroji posetioce „Zlatarfesta“ ( možda po broju popijenih flaša piva, soka, koka-kole), računaju li se tu i meštani? I hoće li ih letos biti 35.000, pošto su za uspeh važni autentičnost i originalnost manifestacije, te sposobnost organizatora... Važni kriterijumi su i brojka posetilaca i prihodi, ali i medijska propraćenost (što traže pravilnici o klasifikaciji i kategorizaciji priredbi u Srbiji).
Zašto na početku sezone izostaju dogovori svih učesnika u turističkom prometu i pratećih službi, zašto se neokupe na kraju godine radi ocene i predloga da se propušteno nadoknadi? I zašto, na kraju, o svemu tome mediji ćute?!?
Sa ovim, svakako, nije iscrpljena lista aktulnih tema u oblasti od strateškog značaja za opštinu, a za neke od rubrika treba sići podalje od asfalta...
Valjda će ovogodišnja podela 900.000 dinara, koju je TSC „Zlatar“ namenio za promociju (reklamu) turizma, proteći mimo nekih ranijih kriterijuma, uprkos kampanji, pretnjama, optužbama da imaju „keca u rukavu“...
Sličan presing „moćnih i uticajnih medija“ sprovodi se i u oblasti takozvanog ostvarivanja javnog interesa u informisanju. Ovaj mali izlet na taj teren je samo pokušaj da predočim da mnogi sugrađani znaju za jadac – da je i ovde vrzino kolo. Jer, u čaršiji odavno kruži „ključ raspodele“ medijskog kolača na „lokalce i „regionalce“, na „miljenike“ i „izdajnike“... Neki mediji i njihovi mentori dele plen, proturaju stavke, zaklanjajući se za stranačke tabore i priče o transparentnosti, nepristrasnosti, pravdi...Sve je providno jer je to, ustvari, paravan da se – pravi račun bez krčmara.
Scenario je poznat: u odbrani interesa, pozicija, privilegija i deobe kolača često i među suprostavljenim taborima – nema trvenja. Znaju to dobro i davaoci i korisnici usluga, pa se plaćanjem marketinga i kupovinom ćutanja – sve drži pod kontrolom. Kao i u nizu izbornih postupaka – ukazuje se poverenje podobnima, a ne sposobnima?!? Tako se najbolje sužava krug tema i sagovornika. Novinarstvo ili informiosanje su za njih – nešto drugo.
Ostaje da vidimo kako će raditi komisija (među tri člana su dva poznata novinara zapadne Srbije)? Hoće li im, kao nekih ranijih godina, biti ponuđeni predlozi deobe para pre otvaranja projekata? Koliko će ih uvažavati oni koji stavljaju potpis i pečat na rešenja o raspodeli?
Možda nisu suvišna pitanja: zašto nema opštinskog programa informisanja (a izgovor je da nije zakonska obaveza), te javne tribine o potrebama? Red je i da svetlost dana ugledaju analize učinka u prošloj godini, naravno pre podele sredstava. Uostalom, zašto se to sve ovo minira kad se radi o narodnim parama?
Znam da će opet „moćni“ grmeti što se neko u „maloj Varoši“ drznuo da onima koji su umislili da drže tapije medijske strategije – prigovori i opomene ih da prikoče, da poštuju elementarne norme. Znam i da će grlato braniti stav da sad novinarstva funkcioniše po sistemu „koliko para – toliko muzike“, da će trčati u Opštinu , kao nekad tužibabe u Komitet. Ma nemoj samo da udaraju čvrge i neistomišljenike u okove bacaju?!
Treba imati u vidu da, kritikujući stav Vuka Brankovića – niko nije postao Miloš Obilić!
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.