Medijski konkursi - projektno sufinansiranje

13. 11. 2017.

Izvor: zamedia.rs

Boško Ničić – Cinični grobar lokalne medijske scene u Zaječaru

Sve ono što guši i ubija slobodne medije u Srbiji stalo je u jednu izjavu Boška Ničića gradonačelnika Zaječara, izrečenu na sednici Gradskog Veća 7.11.2017. godine prilikom donošenja odluke o raspisivanju Konkursa za sufinansiranje medijskih projekata na teritoriju GU Zaječar za 2017. godinu. U obrazloženju predloga za raspisivanje Konkursa, Ničić je izneo svoja iskustva i stavove u vezi sufinansiranja javnog interesa i svrhe postojanja lokalnih medijskih kuća, koji se mogu opisati kao sublimacija svega suprotnog onome što propisuje Zakon o javnom informisanju i medijima i što je interes slobodnih medija posvećenih objektivnom i kvalitetnom javnom informisanju.

Inače, Boško Ničić je među onim političarima koji su se afirmisali kroz mnogobrojne uvrede i pretnje upućene novinarima kroz njegovu bogatu političku karijeru tokom koje je participirao u vlasti gotovo svih političkih opcija od početka 90-tih. Nažalost, on je danas paradigma odnosa aktuelne vlasti prema nezavisnim medijima i novinarima.

O terminu raspisivanja konkursa

Obraćajući se većnicima pred mnogobrojnim novinarskim ekipama Ničić se prvo osvrnuo na termin raspisivanja Konkursa za sufinasiranje javnog informisanja i tom prilikom rekao: 

„Ovo sada što radimo je potpuno besmisleno i takozvano silovanje zakonske obaveze. Inače ovo nema smisla, nikakvog smisla ni efekta“.

Njegove tvrdnje, da je besmisleno da se Konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja koji se odnosi na celu godinu raspisuje u novembru, a realizuje u decembru, su nažalost tačne, ali je apsurd u tome da je jedini krivac za obesmišljavanje Konkursa zapravo on lično. Tome u prilog ide činjenica da je 14 zaječarskih medija (što je kompletna lokalna medijska scena u Zaječaru) još u avgustu upravo od Ničića tražilo hitno raspisivanje Konkursa kako se ne bi dogodilo njegovo obesmišljavanje!!! Taj zahtev lokalnih zaječarskih medija je podržala Medijska koalicija koja u svom Sapštenju upozorava da se odugovlačenjem raspisivanja Konkursa obesmišljava ostvarenje javnog interesa. Saopštenje možete pročitati na sledećem linku:

http://nuns.rs/info/statements/31923/koalicija-zajecar-da-bez-odlaganja-...

U kontekstu navedenih činjenica izjava Boška Ničića da je konkurs besmislen zbog raspisivanja u novembru predstavlja vrhunski cinizam ili jednostavnije rečeno prvorazredni bezobrazluk jer je jedina odgovornost za obesmišljavanje ostvarivanja javnog interesa u 2017. godini u Zaječaru isključivo njegova.

O iznosu koji treba opredeliti za ostvarivanje javnog interesa

U nastavku svog izlaganja Ničić je komentarisao koliki iznos je dovoljan za ostvarivanje javnog interesa kroz sufinansiranje medijskih sadržaja:

„O visini (iznosa opredeljenog za medijske sadržaje) još uvek se vode rasprave i na nivou Republike, na nivou preporuka, na nivou mišljenja i da se neko ne bi pozivao ovde na zakonske odrednice, morate znati da ne postoji zakonska odrednica o procentu izdvajanja (iz budžeta grada), niti to neko može da uradi lokalnim samoupravama, niti bi to bilo normalno da se uradi, a te preporuke koje dolaze iz raznoraznih krugova i lobija za nas su nevažeće. U ovom trenutku Zaječar je izdvojio više nego što može“.

Iznete tvrdnje Boška Ničića da ne postoji propisan procenat (u odnosu na godišnji budžet) ili paušalan iznos koji obavezuje lokalne samouprave je tačan. To je i najveći nedostatak aktuelnog Zakona, prema tvrdnjama medijskih udruženja i čitave medijske zajednice. Ovog trenutka postoji samo praksa koja je ustanovljena tokom 2015. i 2016. godine. Prema toj praksi lokalne samouprave u Srbiji su u proseku za sufinansiranje medijskih projekata izdvajale nešto manje od 1% godišnjeg budžeta. Preporuka EU, Ministarstva kulture i informisanja, medijskih i novinarskih udruženja je da se za te svrhe izdvaja 2% godišnjeg budžeta lokalnih samouprava.

A kakvu praksu je ustanovio Boško Ničić? U trenutku kada je preuzeo vlast u Zaječaru, juna ove godine u budžetu grada je bilo opredeljeno 24 miliona dinara za Konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja, što je bilo tačno 1% budžeta Zaječara za 2017. godinu. Ubrzo zatim Ničić je rekao da će Konkurs raspisati tek nakon rebalansa budžeta u kome će drastično smanjiti iznos namenjen medijskom konkursu, pravdajući tu odluku teškom finansijskom situacijom. Odmah su reagovali vlasnici 14 zaječarskih medija, a podršku im je pružila Medijska koalicija tražeći od Ničića da iznos bude prilagođen realnoj realizaciji budžeta, što bi značilo da se iznos sa 24 miliona smanji na 16 miliona dinara. Nakon rebalansa budžeta, Ničić je iznos za medije smanjio na mizernih 2,7 miliona dinara. Koliko je to nedovoljno govori činjenica da će na Konkursu učestvovati bar 20-30 medijskih projekata, što je oko 100.000 dinara po projektu na godišnjem nivou. I laiku je jasno da se sa tim sredstvima ne mogu realizovati ni najjednostavniji projekti. Takav iznos jedino garantuje uništenje lokalne medijske scene i uvođenje medijskog mraka, što je čini se, Ničićev cilj! To dokazuje činjenica da je Zaječar 2017. godine za medijske projekte izdvojio 10 puta manji iznos od proseka u Srbiji, a 20 puta manji iznos od onoga koji preporučuje Ministarstvo kulture i informisanja, EU i medijska i novinarska udruženja!

Što se tiče budžeta za 2018. godinu Ničić (iako tvrdi da je štednja neophodna), projektuje najveći budžet u istoriji Zaječara u iznosu od 3 milijarde dinara. Za medijske projekte je u novom budžetu izdvojen tužan iznos od 2 miliona dinara. To je 0,075% budžeta, odnosno 15 puta manje od proseka u Srbiji i 30 puta manje od preporučenog iznosa. 

Snovi o ozbiljnom informisanju

Da se Ničić držao proseka u Srbiji on bi za 2018. godinu projektovao 30 miliona dinara, ali on to naziva pustim snovima:

„Ti snovi o 20 – 30 miliona su snovi o zlatnim vremenima kada je ovaj grad imao ozbiljno informisanje, kad kažem ozbiljno informisanje, ovaj grad je imao televizijsku kuću sa više od 100 zaposlenih, koja je bila jedna od najboljih regionalnih televizijskih kuća u Srbiji. Neko se potrudio, a taj neko ima ime i prezime i ponavljaću ga do kraja života jer sam imao sa njim neviđene obračune, pokazalo se da sam ja u pravu, a ne, on se zove Veljanovski, koji je od 2000. godine odlukama koje je predlagao, donosio, doveo sistem informisanja u Srbiji na ovo. Na grabljenje, na reket i na sve ostalo.”

Nostalgični Ničić, se u ovom delu svog obraćanja priseća „zlatnih” vremena kada je GU Zaječar imala Javno preduzeće Timočku televiziju i radio. Istina je da je to za njega bilo zlatno vreme jer je u potpunosti zloupotrebljavao sve resurse najuticajnije medijske kuće u Zaječaru. O tome svedoče na stotine primera, a mi ovog puta izdvajamo pismo Cesida iz 2004. godine u vreme lokalnih izbora koje je upućeno glavnom i odgovornom uredniku Timočke televizije u kome se navodi:

   1. Da Boško Ničić, kao kandidat na lokalnim izborima i predsednik SO Zaječar, u isto vreme (protivno zakonu) obavlja i funkciju predsednika Upravnog odbora Timočke televizije, čime u izbornom procesu grubo zloupotrebljava tu medijsku kuću za ličnu promociju. Cesid navodi da je 90% informativnih sadržaja posvećeno upravo Ničiću.

   2. Da Ničić u izbornom procesu na programu Timočke televizije, promoviše govor mržnje prema svojim političkim protivnicima.

   3. Da zbog očiglednih zloupotreba Cesid razmatra mogućnost da u izbornom procesu prekine komunikaciju sa Timočkom televizijom…

Ovo pismo možda najbolje ilustruje da se u Zaječaru u poslednjih 15-tak godina zapravo ništa nije menjalo, osim imena partija čiji je eksponent Boško Ničić. Naravno te 2004. godine, grubo zloupotrebljavajući opštinsku medijsku kuću Timočku televiziju, na lokalnim izborima je pobedio Boško Ničić. U narednom, devetogodišnjem periodu vladavine Boška Ničića (2004. do 2013. godine), ta televizija je u proseku prihodovala od GU Zaječar i javnih preduzeća iznos veći od 500 hiljada evra godišnje. Omiljena Ničićeva Timočka televizija je početkom 2012. godine nakon privatizacije završila pod kontrolom Ničićevog najbližeg saradnika i partijskog druga Saše Mirkovića. Nakon svađe njih dvojice, Mirković 2013. godine, takođe grubo zloupotrebljavajući u to vreme privatnu Timočku televiziju kao kandidat SNS, pobeđuje Ničića na lokalnim izborima i dolazi na vlast. U narednom periodu su se po raznim osnovama u Timočku televiziju godišnje slivale stotine miliona dinara. To je trajalo sve do kraja 2015. godine kada je Mirković izgubio političku podršku i napustio SNS i lokalnu vlast u Zaječaru. Već sledeće godine Timočka televizija je bankrotirala i izgubila frekvenciju. Sve ove činjenice dokazuju samo jedno da je Timočka televizija bila samo propagandno sredstvo koje je radilo u interesu političara (Boška Ničića i Saše Mirkovića), a ne objektivnog javnog informisanja u interesu građana Zaječara.

Verovatno je u vreme pisanja novog Zakona o javnom informisanju i medijima profesor Fakulteta političkih nauka dr Rade Veljanovski (prim aut. koga Ničić u svom izlaganju označava kao krivca za uništavanje medijske scene) želeo da zakonskim rešenjima spreči upravo ovakve zloupotrebe medija u lokalnim samoupravama. Upravo zbog toga je novim zakonom propisano da se država uključujući i lokalne samouprave povuče iz vlasništva medija.

Predlog novog načina finansiranja

Nastavljajući svoje obrazloženje Ničić je kritikovao aktuelna zakonska rešenja, ali i predložio nove modele finansiranja medija:

“Danas je novinar svako onaj ko zna da piše na društvenoj mreži, svako može da konkuriše, nikakva pravila se ne znaju, šta su to portal, sajtovi, šta su ozbiljne novine, koji su kriterijumi elektronskih medija itd. Najlogičnije bi bilo da Grad opredeljuje onoliko koliko može, a da se procenat raspodele sredstava određuje tako što se sprovede nezavisna anketa nezavisnih kuća, da se utvrdi šta građani gledaju, slušaju, prate, ili da postoji neki piplmetar koji to pokazuje i da na osnovu toga platimo parama građana one koji se slušaju, gledaju, čitaju i prate.”

Prema ovakvom modelu finansiranja javnog interesa bi lokalne samouprave širom Srbije plaćale parama građana, medijske kuće prema rejtingu i tiražu, a to bi značilo da bi najviše novca dobili rijaliti program i tabloidi. Ovakav način finansiranja bi predstavljao sve suprotno intencijama Zakona o javnom informisanju i medijima koji propisuje sufinansiranje (a ne plaćanje) medijskih sadržaja koji garantuju ostvarenje javnog interesa, kroz obradu tema poput: korupcije, vladavine prava, ekologije, prava manjina, zaštite ljudskih prava…

O procesu odlučivanje prilikom dodele sredstava na konkursu

Nezadovoljan što njegova ideja o plaćanju medijima prema rejtingu i tiražu nije moguća, Ničić obrazlaže kako će se odlučivati o dodeli mizernog iznosa od 2,7 miliona dinara:

“Pošto razni lobiji po Srbiji razne stvari izmišljaju, mi ćemo se potruditi da se potpuno iz ovog procesa odlučivanja kao Gradska uprava isključimo.”

Ničić ovom prilikom zaboravlja da je Zakon i predvideo da lokalna samouprava bude isključena iz postupka odlučivanja i da se ta odluka donosi na predlog stručne komisije čije članove većinski delegiraju novinarska i medijska udruženja. U svakom slučaju biće zanimljivo da u praksi vidimo šta zapravo znači da se Boško Ničić neće mešati u proces odlučivanja po Konkursu za medije koji će GU Zaječar sprovesti u toku ovog i početkom narednog meseca.

O narednoj godini i otpuštanju medijskih radnika

Komentarišući iznos od 2,7 miliona opredeljen za medije na ovogodišnjem Konkursu, Ničić najavljuje i još veću diskriminaciju lokalnih medija u Zaječaru za narednu godinu:

“Toliko smo mogli da opredelimo ove godine, koliko ćemo moći iduće godine videćemo. Nije nam to prioritet i taj lament koliko će medijskih radnika ostati bez posla, žao mi je što su onih stotinak ljudi iz onako jake medijske kuće (Timočka TV ) ostali bez posla. I niko nije tada plakao. Žao mi je što je više od 20 miliona duga ostalo iza te televizije."

Osim što demonstrira surovost i cinizam prema čitavoj novinarskoj i medijskoj profesiji, Ničić ponovo žali za Timočkom televizijom i njenim radnicima. Zaboravlja da je većina pravih medijskih profesionalaca iz te kuće,(koji nisu izgubili profesionalni integritet kroz zloupotrebe na koje ih je on lično primoravao) ponovo zaposlena u drugim lokalnim televizijama koje posluju u Zaječaru. Dakle njegovom krivicom ponovo će većina njih biti na ulici. 

Zanimljivo je što su baš ti medijski radnici iz Timočke televizije prvi ostali bez posla jer je njihova medijska kuća bila propagandna mašina u rukama lokalnih političara, a zatim kada se većina njih ponovo zaposlila u drugim medijima, ponovo će izgubiti posao jer njihovi urednici i vlasnici medija odbijaju da budu propagandna mašina. Ovakve okolnosti pomalo podsećaju na “Zonu sumraka”, ali baš to je slika medijske scene u Zaječaru nakon deceniju i po vlasti Boška Ničića i njegovog najbližeg saradnika Saše Mirkovića.

O ozbiljnom informisanju i reketiranju

Zaključujući svoje izlaganje Boško Ničić upozorava na reketiranje koje vlasnici medija praktikuju:

“Voleo bih da ponovo imamo objektivno informisanje, koje neće biti ucenjivačko, ako nam daš pare pisaćemo, ako ne daš pare videćeš. To novinarstvo sam prvi put čuo pre 15 godina od jednog čoveka koji je išao tako od privatnika do privatnika i poruka mu je bila ja ću te reklamirati ovako ili onako, platio ili ne platio, samo zavisi kako ću te reklamirati. E u to se pretvori najveći broj medija, izuzimam i čast zaista onima koji su sačuvali dostojanstvo nezavisno od novca.”

Kruna cinizma Boška Ničića je njegova tvrdnja da su svi oni vlasnici medija koji insistiraju da se primenjuje Zakon o javnom informisanju i medijima, zapravo reketaši. U više navrata je javno i targetirao vlasnike medija kao reketaše uz čitav niz pratećih uvreda. Zbog toga se nedavno oglasio NUNS, zahtevajući od Ničića da prekine sa iznošenjem neistina i uvreda na račun vlasnika medija u Zaječaru. Saopštenje u celosti možete pročitati na sledećem linku:

http://nuns.rs/info/statements/32198/nuns-osudio-uvredljivo-ponasanje-gr...

Očigledno da je iz ugla Boška Ničića reketiranje, kada lokalne samouprave sufinansiraju medijske sadržaje radi ostvarivanja javnog interesa, a ne interesa vlasti. To samo znači da građani Zaječara i njihov gradonačelnik imaju različite interese. Postavlja se pitanje šta je pravi interes Boška Ničića, kada tako uporno i beskrupulozno pokušava da stavi pod kontrolu lokalne medije ili da ih uništi. Ono što je za sada sigurno je da Boško Ničić, samo u medijskom mraku može da ostvari svoje interese. O čemu je tačno reč može se nazreti već iz rezultata istraživačkih tekstova koje od septembra ove godine objavljuje naš portal i u kojima su javnosti prezentovane činjenice o višemilionskim zloupotrebama, kumovskim građevinskim poduhvatima, namernom obmanjivanju javnosti o razlozima presušivanja arteskih česama, progonu NVO organizacija Dečiji centar, L Down i Rime…

Dokaz da smo u pravu je činjenica da su baš ti tekstovi koji sadrže uznemirujuće podatke o lokalnoj vlasti u Zaječaru deo projekta koji je sufinansiran od strane Ministarstva kulture i informisanja, a u skladu sa Zakonom o javnom informisanju koji Ničić svakim svojim postupkom pokušava da diskredituje, obesmisli i izigra.

Ovo istraživanje je sufinansirano sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost portala Za Media i ni u kom slučaju ne odražava stavove Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Tekst možete pročitati i na sajtu zamedia.rs.