Medijski konkursi - projektno sufinansiranje

20. 10. 2017.

Autor: Milan Bečejić Izvor: sabackiportal.com

Lepi Zelenović – za sve pare

Prošlo je pola godine od kako je lokalna vlast u Šapcu odigrala jedinstven potez u novijoj istoriji i prva u Srbiji, šakom i naročito kapom, bogato darivala centralne beogradske medije u okviru sufinansiranja medijskih projekata. Toliko vremena je proteklo i od kako je gradonačelnik Nebojša Zelenović obećao na jednoj pres konferenciji da će biti objavljena relevantna obrazloženje za svaki od projekata koji su dobili novac iz lokalnog budžeta, uz konstataciju: „Naravno, to je naša obaveza“. Od obećanja, po starom običaju – ne bi ništa! A da je i objavljeno, još jasnije bi bilo kako je lokalna vlast straćila više od 14 miliona budžetskih para. Usput izigravši zakon.

Da podsetim koje beogradske medije su častili oni kojima su građani ukazali poverenje:

„Danas“ (Dan garf) – 5.600.000

„Kurir“ (AMG)  – 5.350.000

„Blic“ (RAS) – 2.000.000

„Vreme“ – 700.000

Medija centar Beograd – 600.000

Ukupno: 14.250.000 dinara

Umesto uzaludnog Zelenovićevog obećanja i pojedinačnih relevantnih obrazloženja projekata ostali su samo neobični nazivi tih tzv. projekata i štura i nemušta obrazloženja komisije uz po jednu rečenicu: „Danas“ – “Šabac danas – objektivno i odgovorno informisanje građana“; „Kurir“ – “Šabac – grad evropskih standarda“; „Blic“ – ,,Aktivni građani za demokratsko društvo“; „Vreme“ – „Javno-privatno partnerstvo-saradnja za bolje sutra-Studija slučaja“; Medija centar – „Više od grada-prva varoš Srbije“.

Šta se moglo očekivati da će građani Šapca dobiti od ovih projekata (ne)vešto sakrivenih iza paradno formalizovanih naziva zakićenih „demokratijom“, „građanima“, „Evropom“, „objektivnim informisanjem“ i „boljim sutra“? Veliko ništa! Ali je zato lokalna vlast platila debele novce za sopstvenu promociju i ko zna šta još.

Šta su, zapravo, svi ti projekti koje država sufinansira? Samo paradržavni oblik finansiranja medija otkako je, pod pritiscima iz EU, država izbačena iz direktnog finansiranja medija, tobože da ne bi, plaćajući ih, držala medije i novinare pod kontrolom. I sve to lepo i lipicanerski miriše, prepuno aroma demokratije, međutim, u praksi je ostala – ista pesma. Dakle, otkako je pre nekoliko godina zakonski nametnuto sufinansiranje medija, nisam ni video niti čuo da se i u jednom mediju pojavila oštra kritika upućena onome (čitaj:lokalnoj vlasti) od koga je dobijen novac! Samo „lepe stvari“, kako reče mudri Zelenović.

Drugo, obzirom da sam bio član desetak komisija koje ocenjuju projekte i na osnovu toga dele odobreni budžetski kolač, mogao sam da zaključim sledeće: tek manje od 10 odsto prispelih projekta su potpuno ili delimično projekti, ostalo su nazovi projekti kojima mediji nude ono što im je inače svakodnevni posao – informisanje građana, ili je reč o nebuloznim medijskim idejama koje se tiču zanemarljivog broja građana (opštepoznate i prežvakane trivijalnosti o kulturnom nasleđu). Članovi komisija, naravno, preko emisara iz uprave grada ili opštine, dobiju, onako usput i nenametljvo, preporuke gradonačelnika ili predsednika opštine kome bi bilo lepo udeliti novac. Znam i za slučajeve gde su malo tvrđi članovi nekih komisija bili i potplaćeni! Bilo kako bilo, niti znam niti sam čuo od kolega da je igde na lokalnom nivou, kao u Šapcu, vlast tolikom broju centralnih medija podelila toliko novca. Zašto?

I sam svestan da se uputio čudnim putem, Zelenović je pokušao da na pres konferenciji od pre pola godine pojasni ovu neobičnu i nesvakidašnju odluku, podstaknut medijskim optužbama o lošim namerama u jeku predsedničke kampanje. Šta se sve tada od njega moglo čuti: demanti da se na ovaj način sufinasira kampanja Vuka Jeremića (u koju je bila uključena lokalna vlast); dva ključna razloga za odluku – pravo da se na osnovu dobijenog poverenje građana vodi određena politika u kojoj je važno da se informišu privrednici i poslovni svet koji će u Šapcu da otvaraju fabrike pa će građani moći više da zarade; da se i oni i svi građani Srbije, ali i ambasadori obaveste o svemu lepom što se dešava u Šapcu; da se Šapčani prvo informišu iz centralnih medija pa onda iz onih s teritorije grada; da o najvažnijim temama u gradu građani moraju biti informisani pravovremeno i tačno…

Šta je tada Zelenović prećutao, a kasnije i otćutao?

Kako je jedan od razloga da se novac dodeli centralnim medijima taj da se informišu svi građani Srbije, investitori i ambasadori o potencijalima i uspesima Šapca, kad tako nešto konkursom nije bilo predvidjeno? Jer, Grad nije raspisao konkurs za promociju lokalnih potencijala već za objektivno, blagovremeno, istinito… informisanje svih građana Šapca… (što se moglo videti iz teksta konkursa objavljenog na sajtu Grada Šapca).

Drugo pitanje odnosi se na gradonačelnikovu tvrdnju da se “građani Šapca informišu prevashdno iz republičkih, čitaj centralnih medija, pa tek onda gradskih”. Tu tvrdnju gradonačelnik ni tada a ni kasnije nije potkrepio podacima o tiražima tih medija na prostoru grada, odnosno gledanosti televizija. Kako su onda ta dva po njemu osnovna razloga bila dovoljna da opredele više od 14 miliona dinara iz budžeta za finansiranje projekata?

Koliki su zapravo prosečni dnevni prodati tiraži na području Šapca?

 U “Kuriru” je za ovih šest meseci objavljeno tek nekoliko tekstova (pod oznakom “promo”), ali potom, već mesecima, nema nijednog teksta o Šapcu (sem agencijiskih vesti u rubrici “crna hronika”)! Da li je razlog u tome što je ovaj dnevni list u međuvremenu okrenuo uređivačku politiku protiv vlasti u Srbiji? Ili su sa 5.350.000 plaćeni neki stari dugovi? A i ne saznašmo ama ič o “gradu evropskih standarda“!

U “Blicu” je objavljeno najviše tekstova, u proseku na desetak dana po jedan tekst, dakle, nešto oko dvadesetak, pa se do isteka ugovorne obaveze od 2.000.000 dinara može očekivati još toliko, što bi značilo da će u ovom mediju svaki tekst biti plaćen po 50 hiljada dinara!!! Na osnovu mog novinarskog iskustva dugog skoro  četiri decenije mogu da konstatujem da je ovakvo dranje nezabeleženo u novijoj srpskoj istoriji. I dok je onih nekoliko tekstova u “Kuriru” bilo označeno kao “promo”, u “Blicu” su za potpis smislili solomonsku konstrukciju: “Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”!? Šta sve proisitiče iz ove gluposti? Prvih nekoliko meseci novinarski polupismeni tekstovi pisani su u Zelenovićevoj PR službi i skoro u svakom bila je i neka prigodna i mudra gradonačelnikova izjava, pa je i nepažljivi čitalac mogao da zaključi da Zelenovićevi stavovi nužno ne izražavaju stavove organa koji je dao pare da se taj tekst i objavi – dakle, gradonačelnika Zelenovića kao izvršnog organa!!! Da nije apsurdno i glupo bilo bi smešno – ako dva miliona utučena u samoreklamu gradonačelnika i vlasti koju predstavlja mogu da izmame osmeh. Ima nečeg i tužnog u svemu ovome. Više od polovine objavljenih tema (poput one o Čivijadi kao jedinstvenoj manifestaciji), koje bi u normalnom novinarskom poimanju i inače trebalo da budu objavljeni, ušli su u cenu. Šta sa stanovišta “objektivnog, tačnog i pravovremenog” informisanja predstavlja medijska ograda da je reč o promotivnim i plaćenim tekstovima? Zar to neće izazvati sumnju i podozrenje građana, naročito onih koji su itekako svesni da se u Šapcu ne dešavaju samo one “lepe stvari” za koje je gradonačelnik debelo platio da se objavljuju? Uostalom, gde su iz svih ovih tekstova, koje overava davalac para, nestali ,,aktivni građani za demokratsko društvo“ (naslov projekta)? I, ko je taj ko je preuzeo pravo da procenjuje šta je važno i objektivno sa stanovišta građana? Za sve novce! A za sve novce najbitnije je sledeće – dok radi kasa, o lokalnoj vlasti u plaćenim beogradskim medijima neće biti loših tekstova. Lokalni mediji se ionako discplinuju na druge načine.

Kako će Zelenović da objasni motive da se čak 5.600.000 dinara dâ “Danasu” koga dnevno u Šapcu kupi jedva stotinak čitalaca?! Kako se sa ovog stanovišta kotira njegova procena da se građani Šapca informišu prevashodno iz beogradskih medija? Uostalom, ako je tako, zašto je onda medijima iz Šapca dato, samo po osnovu ovog konkursa, skoro 30 miliona dinara?!

Zakonska obaveza svakog medija koji je dobio novac jeste da uradi evaluaciju projekta, a i gradska uprava je u obavezi da to od njih traži i upozna javnost. Jedva čekam da vidim to štivo. Unapred se radujem da pogledam evaluaciju ne samo gore pomenutih medija, već i nedeljnika “Vreme” (evidentiran samo intervju sa Zelenovićem još prošle godine, ni slova o javno/privatnim partnerstvima u Šapcu – jer ih ni nema). Naročito bi trebalo da bude uzbudljiv izveštaj beogradskog Medija centra koji uopšte nije medij niti je u skladu sa Zakonom o medijima mogao da bude sufinansiran. Ali, to je već tema za DRI.