Medijski konkursi - projektno sufinansiranje
09. 04. 2016.
Šta je javni interes u informisanju?
I u Opštinama Negotin i Knjaževac takođe je jedan član komisije bio predstavnik tih lokalnih samouprava, dok su ostali članovi predstavljali neka manje poznata udruženja novinara. Primetno je da su izbegavani predstavnici UNS-a i NUNS-a kao najznačajnijih novinarskih udruženja u Srbiji
Cilj konkursnog odnosno projektnog finansiranja medija jeste zaštita javnog interesa kroz obezbeđivanje nezavisne i kvalitetne medijske produkcije. Cilj je i da se transparentan sistem finansiranja medijske proizvodnje kroz projektno finansiranje.
Tako je planirano novim Zakonom o javnom informisanju. A kakvo je trenutno stanje u praksi? Da li se i kako primenjuju predloženi modeli i koje su slabe tačke primene novih procedura? Negativni primeri zabeleženi u ovoj oblasti i na istoku Srbije.
U opštinama na istoku zemlje, konkursi za projektno sufunansiranje medijskih sadržaja privode se kraju. U Boru i Zaječaru konkursi još nisu raspisani, nema ni naznaka kada će biti. Uslovi za učešće na konkursu jasni, a potrebna konkursna dokumentacija obimna.
Neophodne su brojne potvrde počev od toga da pravo učešća na konkursu imaju izdavači medija koji su upisani u registar medija, kao i pravna lica, odnosno preduzetnici koji se bave proizvodnjom medijskih sadržaja, pa preko dokaza da redovno izmiruju svoje obaveze prema Republici Srbiji, da plaćaju poreze i doprinose zaposlenima, da nisu kažnjavani od strane Regulatornog tela za elektronske medije, da su kadrovski i tehnički opremljeni za realizaciju prijavljenog projekta, a ključno je i da projekat ima određeni kvalitet i da postoji određeno iskustvo u realizaciji sličnih projekata u prošlosti. Navodno, sve to je bitno, a šta se dešava u praksi?
Na do sada završenim konkursima u Boljevcu, Žagubici, Knjaževcu, Negotinu i Kladovu, Regionalnoj Televiziji Bor sredstva za realizaciju predloženog projekta odobrena su samo u opštini Boljevac, dok na ostalim konkursima projekti TV Bor ili nisu uzeti u razmatranje ili nisu prošli.
Interesantno je da u opštinama koje pripadaju Borskom okrugu Regionalna Televizija Bor nije dobila podršku za realizaciju predloženih projekata iako već punih šest godina svakodnevno u svojim informativnim emisijama izveštava iz Negotina, Kladova, Majdanpeka ali i iz Knjaževca i Žagubice zahvaljujući razvijenoj sopstvenoj dopisničkoj mreži koju nema nijedna regionalna kuća na ovom području. Od samog osnivanja Televizija Bor bila je javni servis građana od koje dobijaju sve informacije koje su potrebne za svakodnevni život.
Zaposleni u ŠRIF-u imaju potrebno novinarsko znanje, kod nekih potvrđeno diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu ili Filozofskog fakulteta u Nišu, gde se školuju novinari u Srbiji, drugi kroz praksu savladali novinarsku tehniku na zdravim osnovama u sistemu koji neguje profesionalno novinarstvo uz poštovanje zakonksih normi i novinarskog kodeksa. S obzirom na kvantitet i kvalitet programa dokazala je da je kadrovski i tehnički spremna i opremljena za izveštavanje sa lica mesta u svih osam opština u Borskom i Zaječarskom okrugu.
Referentna lista preduzeća „Štampa, radio i film“ je predugačka, a zahvaljujući programu na jezicima nacionalnih manjina i doprinosu koji je ŠRIF dao u toj oblasti dobitnik je nagrade Privredne komore Srbije za društveno odgovorno poslovanje u 2014. godini. I nije ovo samohvalospev, već činjenice koje dokazuju profesionalnost i odgovornost ŠRIF-a u obavljanju poslova i zato je čudno i sumnjivo kako se takvoj kući ne daje podrška i finansijka pomoć da nastavi da realizuje sadržaje. Šta se valja iza brega?
Nedovoljna stručnost komisija za procenu, trenutak raspisivanja parlamentarnih i lokalnih izboria ili nešto drugo? Zašto kuća kojoj je to osnovna delatnost i u kojoj 34 radnika prima zaradu i odgovorno radi svoj posao nema podršku za realizaciju projekata već se podržava amaterizam, lokalne televizijske kuće koje niču kao pečurke bez potrebnog stručnog kadra i osnovnih tehničkih uslova za rad? Kako je moguće da u jednoj opštini jedna lokalna tv kuća bude odbijena zato što nije dostavila dokaz o kadrovskoj i tehničkoj opremljenosti jer je i nema, a da u drugoj dobije najviše sredstava po konkursu i da ista ta kao lokalna televizija dobije sredstva za realizaciju projekta u drugoj opštini iako po dozvoli ne pokriva signalom to područje?
Nakon digitalizacije područje vidljivosti mnogih televizija je prošireno, ali u dozvoli za emitovanje koju izdaje REM tačno stoji koja je vrsta dozvole i za koje područje a svako predstavljanje lokalnog medija kao regionalnog je lažno predstavljanje i obmana javnosti.
Najviše sredstava u Žagubici dobilo je preduzeće koje nije registrovano za medijsku delatnost, u Knjaževcu sredstva je između ostalih dobila i jedna lokalna televizija iz Negotina kao i jedna agencija iz Bora koja se barem tako predstavlja a suštinski je lični blog jednog borskog novinara. Isti su dobili sredstva i u Negotinu.
A kakvi su zaista projekti i to ne samo oni koji su dobili sredstva, već i oni koji su ostali „ispod crte“, nije moguće proceniti, jer se uz naziv firme koja je aplicirala i dodeljenog iznosa, navodi samo naziv projekta, na osnovu čega se podrobnija analiza ne može napraviti. I da ne bude zabune, sredstva koje opštine izdvajaju za medije nisu ni dva posto budžeta kako su zagovarala novinarska udruženja, mala su i nedovoljna za finanisranje svih medija na ovom području, ali da li se davanjem male pomoći tako velikom broju medija, može ostvariti glavni cilj konkursa - javni interes građana Srbije, ili je taj novac iz nekog razloga samo „veštačko disanje“ za pojedine medije koji realno ne bi ni trebalo da postoje s obzirom na njihov sadržaj i kvalitet.
U pojedinim opštinama projekte su ocenjivali fotografi, snimatelji, informatičari. Opština Žagubica je za članove komisije postavila dva lica koje je predstavila kao članove UNS-a iz Negotina, iako ih UNS nije predložio. Za člana komisije imenovan je i Načelnik odeljenja za privredu i ekonomski razvoj Opštine Žagubica, iako Zakon o javnom informisanju i medijima izričito propisuje da članovi komisije ne mogu da obavljaju javnu funkciju.
I u Opštinama Negotin i Knjaževac takođe je jedan član komisije bio predstavnik tih lokalnih samouprava, dok su ostali članovi predstavljali neka manje poznata udruženja novinara. Primetno je da su izbegavani predstavnici UNS-a i NUNS-a kao najznačajnijih novinarskih udruženja u Srbiji. U Knjaževcu i Žagubici projekat Regionalne televizije Bor komisija je odbacila bez razmatranja sa obrazloženjem da se ovaj medij finansira iz javnih prihoda, što nije tačno jer je TV Bor u postupku prenosa kapitala na zaposlene bez naknade i od jula prošle godine ne finansira se iz javnih prihoda.
Na kraju, ostaje pitanje, da li će iko osim strukovnih udruženja, reagovati na ovako sprovedene konkurse, koji se kose sa odredbama Zakona o informisanju i medijima? Nejasno je i to kako se realizuju i pravdaju projekti kada se nema kapaciteta i stručnog kadra za proveru realizacije projekta za koji se daje novac. Opštinskim upravama je bitno da dobiju računovodstvene izveštaje kako ne bi imale probleme sa budžetskim inspekcijama a kvalitet projekta, to da li je bilo plagijata, da li su poštovani novinarski standardi i da li je ostvaren javni interes ostaje u drugom planu, to za sada niko ne kontroliše.
Komentari (2)
ostavi komentar12.04.
2016.
Sitne prevare?
U Sapcu su podelili novac pre nego sto se komisija i sastavila, mada ima indicija da komisije nije ni bilo!! Sta rade udruzenja dok se izvrdava Zakon?
Odgovori10.04.
2016.
Nepravda
Da da da
OdgovoriSlična je priča i u jugozapadnoj Srbiji.
U opštini Tutin su od ukupno 7 miliona dinara svojoj TV TUTIN dodelili 6.5 miliona iako ima izrečenu meru od strane REM-a, nije upisana u APR-u kao medij ima 7 zaposlenih, emituje najnovije filmove i serije bez licenci, i još mnogo mnogo negativnih referenci.
Ostale mrvice dodeljene su TV JEDINSTVO iz Novog Pazara koja ima 4 zaposlena i ne može da podmiri potrebe izveštavanja ni u Pazaru a kamo li u Tutinu. I novinskoj agenciji Beta koja je vlasnik radija sto plus.
Sredstva nisu dodeljena Radio televiziji Novi Pazar koja nema izrečenih mera od regulatornih tela najozboljnija je u regionu ima 4 dopisništva i 10 puta više tehničkog i kadrovskog potencijala.
KRIMINAL!!!