Medijski konkursi - projektno sufinansiranje
24. 03. 2016.
Samovolja u mraku
Udruženje novinara Srbije sračunalo je i objavilo: od početka ove godine gradovi i opštine izdvojili su 671 milion dinara za sufinansiranje medijskih sadržaja, što je za petinu više nego cele prošle godine, kada su lokalne samouprave medijima raspodelile 560 miliona.
U 2016. konkurse za ove namene već je raspisalo 87 od ukupno 166 gradskih i opštinskih administracija, a do sada je najizdašniji bio grad Niš sa 68,2 miliona, plus
nekoliko miliona od dve gradske opštine. Prošle godine Niš je svoje medije sufinansirao sa 55 miliona. Toliko od vesti iz UNS-a.
Grada Kragujevca na ovoj „mapi” nije bilo prošle godine, niti ga ima 2016. Verovatno ga neće ni biti, bez obzira što je reč o precizno definisanoj zakonskoj obavezi, ali samo kroz dispoziciju, na žalost - bez sankcije. Nije ukusno, ni profesionalno primereno, kad se mediji previše bave sobom, mada ovo što sledi neće biti ni lament nad katastrofičnim stanje poslenika „javne reči” u Kragujevcu, ni predumirući vapaj za pomoć, već ram za portret jednog umišljenog svemoćnika koji, evo već godinu i po, klepa celokupnu sudbinu grada. To je Radomir Nikolić, takozvani gradonačelnik.
Inače, da je lično Nikolić taj koji ne dopušta tzv. „projektno finansiranje medijskih sadržaja koji doprinose ostvarivanju javnog interesa u oblasti javnog informisanja” (zakonska odrednica) potvrđuju i njegovi nameštenici kojima pripadaju resori „društva i javnosti”. Otkad je počela izborna kampanja i oni se malo otkravili i okuražili, ne libe se da kažu, doduše ne tako glasno, da o svemu odlučuje On. I samo On. Svi drugi oko Njega samo su puka ikebana. Jasno je da Nikolić u Kragujevcu hoće da bude „Vučić u malom” - i bog i batina, samo na drugačiji način. Dok je velikom šefu izgubljen dan ako se ne uslika na svim velikim televizijama, ovaj ovdašnji istrajava u „stilu rada” nevidljivog - koji od javnosti, građana i novinara beži kao đavo od krsta. Međutim, ovde nije „kvaka” u stilu, već u suštini obavljanja javne funkcije, koja istovremeno podrazumeva i ovlašćenja i ograničenja.
Konkretno, u budžetu grada za 2015. godinu bilo je zapisano da je za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja određeno 40 miliona dinara, ove godine to je 80 miliona. Nikada i ništa u ovim rashodnim pozicijama nije rebalansirano, ali je realizacija ostala na - nuli. Pare su, jednostavno, usmerene na druge strane.
Ovde, dakle, budžet nije zakon, ovde je na delu ogoljeni politički voluntarizam ili, po srpski, samovolja. I ne samo kada je reč o finansiranju medija. Ko je dokon neka uporedi prvobitni budžet grada za 2015. i onaj posle rebalansa pred kraj i shvatiće da jedno s drugim blage veze nema.
Jeste to formalno verifikovano kroz skupštinske odluke, ali je više nego jasno da se u Kragujevcu javnim finansijama raspolaže kao dukatima iz lične bisage. Za to je, dabome, najp(r)ozvaniji gradonačelnik kao glavni eksponent gradske izvršne vlasti.
Vlast, skoro po inerciji, rađa „volju za moć”, koja se i ostvari ako nema mehanizama, pre svih, društvene kontrole. Mediji bi trebalo da budu važna karika tog mehanizma i zbog toga je „vladarima” vrlo ugodno kada se ta „javna rasveta” - pogasi.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.