Medijski konkursi - projektno sufinansiranje

10. 03. 2016.

Autor: Vladimir Kostić i Anđela Milivojević Izvor: CINS

Milioni iz medijskih konkursa za povezane firme

Sremska televizija i njen vlasnik Aleksandar Vinčić, zajedno sa nekoliko novoosnovanih produkcijskih kuća, su na četiri konkursa za medije u Sremu došli do 30 miliona dinara. U komisijama koje su odlučivale o raspodeli novca bili su i predstavnici preduzeća koje nije imalo prava da predlaže članove - od kojih su neki takođe povezani sa Sremskom TV.

 

Na konkursima za finansiranje medijskih projekata u Sremskoj Mitrovici, Pećincima, Rumi i Šidu Sremska televizija je, po svemu sudeći, dobijala novac čak i kad po zakonu to nije mogla. Na taj način su ova regionalna televizija i njen vlasnik Aleksandar Vinčić u 2015. godini, što neposredno od opština, što preko produkcija koje su dobijeni novac plaćale u najvećem delu Sremskoj TV, došli do oko 30 milion dinara. To je blizu polovine ukupno dodeljenog novca na tim konkursima.

S obzirom na to da projektno finansiranje medija spada u državnu pomoć, čiji je trogodišnji limit za svako preduzeće 23 miliona dinara, Sremska TV je morala da odustane od dela dobijenih sredstava, nakon što je taj limit dostigla. Razlika u novcu je na narednim konkursima isplaćivana tek osnovanim nezavisnim produkcijama, formalno u vlasništvu direktorke i saradnice Vinčićevih firmi, za programe koji koji bi bili realizovani resursima Sremske TV.

U većini tih slučajeva, među članovima komisije koja ocenjuje projekte bili su predstavnici Asocijacije elektronskih medija Vojvodine, za koju Koalicija medijskih i novinarskih udruženja navodi da na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima nema prava da predlaže članove.

Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, kaže da je reč o očiglednoj zloupotrebi Zakona i pravilnika koji reguliše dodelu novca “jer se vidi da je jedna ista grupa ljudi interesno povezana i da koristi taj trougao: mediji -produkcija- konkursi.”

Aleksandar Vinčić je pored Sremske TV vlasnik firme Sirmium fruit, kao i suvlasnik vinarije Molovin iz Šida. Iako su novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) u više navrata pokušavali da ga kontaktiraju, do objave ovog teksta nisu uspeli da dođu do njega. Na pitanja upućena mejlom, CINS takođe nije dobio odgovore.

“Ovako kako je opisano, izgleda kao da je reč o nameri da se izbegne primena pravila o kontroli državne pomoći. Pitanje je da li bi takav plan i namera mogli da budu dokazani, ali u najmanju ruku, podudaranje iznosa, projekta i medija ukazuje na njih”, kaže Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kome su novinari CINS-a pokazali model po kome je konkursni novac dodeljivan produkcijama.

Dodelu državne pomoći male vrednosti ne kontroliše državna komisija već je za to zadužen onaj koji pomoć i dodeljuje – u ovom slučaju rukovodioci lokalnih samouprava.

Na pitanje zbog čega su dodelili novac tek osnovanim produkcijama, koje nisu imale tehničke ni ljudske kapaciteta, Ilija Nedić, načelnik Gradske uprave za kulturu, sport i omladinu Sremske Mitrovice, koja je raspisivala konkurs, kaže da je njima bilo bitno da je ispoštovana zakonska procedura.

Nedić dodaje da nije stručan u toj oblasti da bi mogao da polemiše sa predstavnicima medija koji su bili članovi komisije: “Oni su mi rekli da je to apsolutno u skladu sa medijskim kodeksima i da nikakvih problema nema.”

CINS je pokušao da od nadležnih u opštinama Ruma, Šid i Pećinci takođe dobije komentar, ali oni nisu odgovarali na postavljena pitanja.

Tradicija poslovanja duga nekoliko sedmica

Projektno finansiranje počelo je 2015. godine, na osnovu novog Zakona o informisanju i medijima, a trebalo je da spreči lokalne samouprave da proizvoljno, preko rođačke ili partijske linije, daju novac za promociju lokalne vlasti. Umesto toga, gradovi i opštine moraju da raspisuju konkurse.

Mediji mogu da se prijavljuju na konkurse sa predlozima projekata od javnog interesa, a nezavisne komisije projekte ocenjuju i predlažu lokalnim vlastima koji mediji treba da budu finansirani novcem građana.

Konkursi u nekim od sremskih opština pokazuje da svi problemi nisu otklonjeni novim zakonom.

Sremska Mitrovica raspisala je tri konkursa 2015. godine, na kojima je dala skoro 30 miliona dinara.

Na prvom konkursu, u martu, Sremska TV je dobila 15 miliona dinara. Ugovor je u septembru izmenjen i snižen za osam miliona dinara jer su već ispunili limit državne pomoći. Isti iznos kasnije je dodeljen dvema video produkcijama, čiji su vlasnici saradnice Sremske TV ili direktorke u drugim Vinčićevim firmama.

Čelnici Sremske Mitrovice raspisali su u oktobru treći konkurs, u vrednosti od oko 10 miliona dinara. Četiri miliona je pripalo Super produkciji, osnovanoj dva dana nakon što je konkurs raspisan, a istu sumu dobila je Centralna produkcija, osnovana u julu te godine.

Kako je u zapisniku Komisije koja je ocenjivala projekte navedeno, ove produkcije su novac dobile i zbog “tradicije poslovanja, tehničke i kadrovske opremljenosti”. Ipak, najveći deo dobijenog novca dale su na iznajmljivanje opreme i emitovanje, a u prijavama su navele da će koristiti resurse Sremske TV preko koje će kasnije i emitovati predloženi program.

Vlasnice ovih produkcija su povezane sa Sremskom TV i njenim vlasnikom Aleksandrom Vinčićem. Super produkciju je osnovala Jovana Bosić, direktorka u nekoliko Vinčićevih firmi dok je Centralnu produkciju osnovala Saveta Kovačević, saradnica Sremske TV.

Budžeti koje su dve produkcije dostavile Komisiji se u najvećem delu odnose na plaćanje emitovanja sadržaja na Sremskoj TV, kao i na iznajmljivanje njihove opreme i tehnike.
Ključni učesnici projekta navedeni u prijavi su upravo novinari ove televizije.

Na isti način propisi o kontroli državne pomoći su zaobilaženi i u drugim sremskim opštinama koje je CINS istraživao.

U Rumi je, na primer, Sremska TV prvo dobila 11 miliona dinara, da bi nekoliko meseci kasnije zbog limita državne pomoći raskinula ugovor i odustala od 5 miliona. Isti iznos je na drugom konkursu u Rumi dodeljen produkciji Promo produkcija čiji je vlasnik Dragana Mladenović.

Kao i u projektima ostalih produkcija, u ovom slučaju je navedeno da će se sadržaj emitovati preko Sremske TV i da će se koristiti njeni tehnički kapaciteti. Od dobijenih 5 miliona, skoro sav novac je bio predviđen za troškove emitovanja sadržaja.

Opština Pećinci je nekadašnjoj direktorki Sremske TV, Danijeli Šuši, odnosno njenoj Novoj produkciji odobrila 3,6 miliona dinara. Sremska TV je taj iznos dobila na konkursu pre toga, ali novac nikad nije isplaćen jer je u julu raskinut ugovor.

Promo produkcija i Nova produkcija osnovane su 1. jula 2015. godine, oko mesec dana pre raspisivanja konkursa na kojem su dobile novac.

Slobodan Krajnović, jedan od članova konkursne komisije koja je Novoj produkciji dodelila novac kaže da su iz opštine Pećinci insistirali na toj produkciji jer im je Sremska TV bitna. Dodaje da se slična stvar sa produkcijama dešavala i u drugim mestima.

Na kontakt telefone navedene u prijavama ovih produkcija novinari CINS-a su uglavnom dobijali nepoznate ljude koji su se predstavljali kao kolege od vlasnica. Kada su se Danijela Šuša i Dragana Mladenović konačno javile i čule šta je tema razgovora, prekidale su vezu navodeći da ne mogu da pričaju. Posle se nisu javljale.

Lakše uz komisiju

Sve medijske projekte pristigle na konkurse za informisanje pregledale su komisije sastavljene od predstavnika medijskih udruženja i medijskih stručnjaka. Komisije su imale od tri do pet članova, u zavisnosti od broja pristiglih predloženih projekata.

Na većini konkursa u kojima su novac dobile produkcije povezane sa Sremskom televizijom i Aleksandrom Vinčićem, među članovima bili su i predstavnici Asocijacije elektronskih medija Vojvodine (AEMV). Ova asocijacija je tokom 2015. godine slala lokalnim samoupravama u Vojvodini dopis kojim je predlagala da na vojvođanskim konkursima izaberu njihove članove.

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja (UNS, NUNS, ANEM, NDNV i Lokal press) je upozoravala lokalne samouprave da je reč o manipulaciji i da AEMV nema prava da predlaže članove jer je reč o privrednom društvu – preduzeću koje samo u imenu ima reč asocijacija, iako to u stvari nije. Koalicija je u saopštenju navela da su „obavestili i Ministarstvo kulture i informisanja i pozvali ga da razmotri zakonsku odgovornost za ovakav pokušaj zloupotrebe zakona”.

Koalicija je na konkursu opštine Šid tražila objašnjenje zbog čega su oba predložena člana komisije došla iz AEMV-a, nakon čega je promenjeno rešenje o imenovanju i oba člana su izbačena. Na tom konkursu ni Sremska TV niti pomenute produkcije nisu ni učestvovale na konkursu.

Nakon završetka tog konkursa, Sremska TV je kritikovala njegove rezultate i predsednika opštine Šid, Nikolu Vasića.

Opština Šid je u agvustu ponovo raspisala konkurs i dodelila dva miliona dinara Sirmium produkciji, osnovanoj dva meseca pre toga. 

Kao i u ostalim slučajevima, vlasnica ove produkcije - Dragana Tešić - je u prijavi navela da će koristiti tehničke kapacitete Sremske TV, na kojoj će sadržaj biti i emitovan. Ovoga puta, dva od tri člana komisije su bila iz AEMV-a, među njima i Dragana Mladenović, čija je produkcija novac dobila na konkursu u Rumi.

Na dva dopisa koje je AEMV slao lokalnim samoupravama u 2015. i 2016. godini stoje različiti matični brojevi. Oba se odnose na privredna društva, a ne na udruženja: jedno sa nazivom Asocijacija elektronskih medija Vojvodine i drugo Asocijacija elektronskih medija – V DOO.

Na brojeve telefona navedene u dopisu iz 2015. godine se niko ne javlja dok se na broj telefona naveden na dopisu iz 2016. javila izvesna ženska osoba, nakon čega se veza prekinula. Kasnije se na taj broj niko nije javljao. Reč je o istom broju telefona koji je Danijela Šuša navela kao kontakt njene produkcije u predlogu projekta za konkurs u Pećincima.

Ilija Nedić objašnjava da oni u Sremskoj Mitrovici nisu imali puno izbora pri odabiru članova komisije na konkursu na kojem su novac dobile Super produkcija i Centralna produkcija.

„Niko osim AEMV-a nije poslao predloge. Mi smo praktično stavljeni pred svršen - jedina mogućnost je bila da izaberemo njih”, kaže Nedić.

„Ovde je napravljen začaran krug gde je sve na prvi pogled legalno - imate izabrane članove komisije, imate verovatno i projekte koji ispunjavaju formalne uslove, imate produkcije koje su pravljene ad hoc”, kaže Vukašin Obradović. Dodaje da je ključno pitanje uloga države, odnosno lokalnih samouprava, pošto je došlo do zloupotrebe nekih od rešenja iz Zakona o javnom informisanju i njegovih podzakonskih akata.

Privatizacijom do novca

Radio televizija (RTV) Inđija bezuspešno je tražila novog vlasnika od 2010. godine ali je u avgustu 2015. ipak našla kupca. Bila je to Danijela Šuša, u to vreme direktorka Sremske TV, koja je kupila ovu televiziju po početnoj ceni od nešto više od 63.000 evra. 
Skoro tri meseca nakon toga, Inđija je u novembru raspisala, drugi po redu, konkurs za sufinansiranje medijskih projekata. Na prvom je Sremska TV dobila oko 15 miliona dinara, od ukupno dodeljenih skoro 20 miliona, ali je ugovor kasnije raskinut zbog limita u dodeli državne pomoći. Prema podacima Uprave za trezor, Sremskoj TV je do tada isplaćeno 10 miliona dinara. 
Na drugom konkursu, skoro 6,5 miliona dinara dodeljeno je tek privatizovanoj RTV Inđija. Danijela Šuša tada više nije bila direktorka Sremske TV ali se u ugovoru koji je predsednik opštine Inđija sklopio sa RTV Inđijom navodi da će program biti realizovan i preko Sremske TV.
RTV Inđija je na konkursu Opštine Inđija dobila oko million dinara manje od cene za koju je kupljena u privatizaciji. Izveštaj o privatizaciji medija koji je radio Toplički centar za demokratiju i ljudska prava pokazuje da su neki od privatizovanih medija kupovani budžetskim novcem, odnosno novcem koje su dobijali pre ili posle privatizacije.
'Nije teško pretpostaviti da ovakvi kupci u proces privatizacije nisu ušli zato što mediji ostvaruju dobru zaradu na tržištu, nego zato što şu bili svesni da će im političke veze obezbediti stabilno finansiranje i solidnu zaradu', kaže Dragan Dobrašinović, direktor Topličkog centra.
Danijela Šuša nije pristala na razgovor sa novinarima CINS-a.

Vojvođanski konkursi

Sremska TV je dobila 1,2 miliona dinara na prvom konkursu koji je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje raspisao početkom 2015. godine. Na drugom Pokrajinskom konkursu, vlasnica Sirmium produkcije Dragana Tešić je dobila nešto više od 330.000 dinara

NAPOMENA:

Nakon objavljivanja teksta, iz opštine Pećinci su odgovorili na pitanja Centra za istraživačko novinarstvo Srbije navodeći da je Nova produkcija ispunila sve uslove i uredno dost