Medijski konkursi - projektno sufinansiranje
29. 09. 2015.
Šapčani: Projektno sufinansiranje medija napredak za novinarsku profesiju
I dok je za medije projektno finansiranje ogroman iskorak u ekonomskom i profesionalnom smislu, za lokalne samouprave ovo će biti eksperimentalna godina.
U tom “prelaznom roku” mediji bi trebalo da se posvete izveštavanju o temama od javnog interesa, a lokalne samouprave, koje su saučesnici pravovremenog i kvalitetnog informisanja, finansijski pomognu da rezultati budu vidljivi. Krajnju ocenju daće građani u lokalnim zajednicama. U razgovoru na ovu temu, istaknuti Šapčani podržavaju novi model projektnog finansiranja medija, uz očekivanje da se eventualni nedostaci otklone kroz doslednu primenu zakona.
“Mislim da je to značajna novina i da na taj način mediji mogu da budu nezavisniji u odnosu na period kada su se finansirali iz gradskog ili državnog budžeta. Mada, treba imati na umu da slobodu niko nikom ne daje, već ona treba da se osvoji, kao i svaka pozicija u životu, pa i u profesiji, ali mislim da će uslovi finansiranja dati više prostora da se ljudi osećaju slobodnije. Sa druge strane, pošto je to projektno finansiranje, može da se dogodi da se novinari osećaju nesigurno, jer to nije stalni izvor za egzistencije. Ako lokalne samouprave zaista budu izdvajale 2% lokalnih budžeta, što nisu male “pare”, jer je sada budžet za kulturu i medije manji od 1%, to može da da dobre rezultate”, kaže Sonja Bokun Đinić, direktorka Biblioteke šabačke.
Bokun Đinić ističe da se moraju precizno definisati kriterijumi, i mehanizmi kojima će se lokalne uprave naterati da ta sredstva izdvoje.
“Ovakvi konkursi mogu da podstaknu nove kreativne snage, kao i mogućnost da mediji izveštavaju i o drugim temama koje su važne za lokalnu zajednicu, kao što su zdravstvo, socijalna zaštita, prosveta, kultura, a ne samo politika, što je često bio slučaj. Važno je da lokalne samouprave, kao donosioci odluka izdvoje ta sredstva, a ne da se sve prepusti njihovoj slobodnoj proceni, koja je često na strani njihove lične promocije, a ne projekata važnih za društvo”, kaže Sonja Bokun Đinić.
Dugogodišnji novinar, publicista i nekadašnji zamenik direktora Tanjuga Dragan Mićić podseća da je danas teško dostići status i položaj koji su novinari nekada imali, ali podržava ovaj vid finansiranja, koji će, kako kaže, svakako značiti boljitak u odnosu na sadašnje stanje.
“Nekada su novinari bili cenjeni i ekonomski nezavisni. Kada sam bio zamenik direktora “Tanjuga” imao sam veću platu od saveznog ministra za informisanje. To je danas neshvatljivo. Ipak, ovo je pokušaj da se uvede red u oblast informisanja. Država treba da vodi brigu o tome, jer pravog informisanja nikada nije mnogo. Ona treba da podstiče medije da rade u službi građana i svoje države. Loše privatizacije urušavaju sistem. Samim tim, to demotiviše profesionalce i novinarski posao postaje obesmišnjen. Ako se teži ka objektivnom informisanju, onda treba da se zamislimo da li je i 2% dovoljno. Cilj je da ono što je objektivno ima vrednost, a to košta. Ove zakonske novine ulivaju nadu da se uvodi red, pod uslovom da o tome odlučuju profesionalci. Ako se bude poštovala reč komisije koja odlučuje o projektima, a koju čine novinari, onda se možemo nadati boljem informisanju”, kaže Dragan Mićić, novinar i publicista.
Iako je, baveći se politikom, naročito na poziciji državnog sekretara u Ministarstvu vera i dijaspore, shvatio značaj medija, doktor medicine i publicista Šapčanin Predrag Tojić podržava Zakon jer, kako ističe, to će podstaći transparentnost u trošenju novca, ali i profesionalizaciju medija.
“Novinarstvo je sluga istine. Zakon je zamišljen kao depolitizacija i podsticaj novinarskog stvaralaštva, istraživanja i kritike. Novinari nisu puki prenosioci vesti pa će ovakav sistem podstaći kritičko i istraživačko novinarstvo. Sloboda će da iznedri kritiku, jer će mediji tačno znati za šta dobijaju novac. Biće veća odgovornost, ali i konkurencija, jer će se novinari truditi da pišu kvalitetnije projekte, kako bi dobili novac. Problem je u tome što nije precizirano da to bude 2% budžeta, što će oni koji odlučuju, pokušati da zloupotrebe. Tim pre, jer su do sada uspostavljali direktnu zavisnost sa medijima, a sada će to biti indirektna zavisnost. U Evropi su novinari kritičari vlasti i moraju da budu objektivni, dok je kod nas ogromna zavisnost od nosilaca vlasti i to mora da se promeni”, kaže doktor Predrag Tojić.
Svi su saglasni da treba sačekati da se sagleda kako će se zakon pokazati u praksi, ali istovremeno i raditi na njegovom usavršavanju.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.