Medijski konkursi - projektno sufinansiranje
14. 09. 2015.
Niški monitoring medijskih projekata , dileme i polemike
Poroci tajni – vrline javne
Nakon odluka o sufinansiranju medijskih projekata u gradovima i opštinama Srbije, ostaje da bez odgovora "visi" pitanje ko će i kako kontrolisati koliko su mediji koji su dobili kakve takve pare zaista i realizovali projekte sa kojima su konkurisali.
U Nišu se najdalje otišlo u pokušajima da se ostvari monitoring, nad radom komisije koja je podelila oko 57 miliona gradskih budžetskih para, kao i nad kvalitetom realizacije podržanih projekata, ali se oko toga vodi i žestoka polemika između pojedinih medija i inicijatora monitoringa, dok je komisija odradila svoj posao iza zatvorenih vrata. Ko će monitorisati medije u manjim gradovima i opštinama?
Lokalni antikorupcijski forum (LAF) u Nišu, zvanično najbolji i najagilniji forum ove vrste, nije uspeo da se izbori da ima svog nezavisnog građanskog posmatrača koji bi pratio rad Komisije koja je odlučivala o sufinansiranju medijskih projekata imajući na raspolaganju 57 miliona dinara.
Komisija, uz podršku lokalne samouprave, odbila je tu vrstu monitoringa, kao i mogućnost da predstavnici medija prate kao izveštači rad i odlučivanje ove komisije.
Obrazloženje predsednika Komisije nezavisnog eksperta Dušana Stojanovića, inače dopisnika "Večernjih novosti", bilo je da bi to ometalo i usporilo rad komisije. Prigovor LAF-a da takav stav nije u redu i nije u skladu sa Lokalnim antikorupcijskim planom, koji je inače još pre osnivanja ovog foruma usvojen u gradskom parlamentu, podržala je Agencija za borbu protiv korupcije, ali je niška tročlana Komisija o prispelim projektima ipak odlučivala "iza zatvorenih vrata".
U međuvremenu, beogradski Biro za društvena istraživanja (BIRODI) i niški LAF ponudili su u Srbiji jedinstven projekat monitoringa nad medijima koji se projektno finansiraju novcem građana.
BIRODI i LAF smatraju da bi ovakav monitoring bio utoliko "delotvorniji" zbog činjenice da je Savet za borbu protiv korupcije u svom godišnjem izveštaju upravo medije čiji su projekti dobili najviše sufinansirajućih para u Nišu označio "vlasnički, finansijski ili uređivački bliski vlastima". Ali, prema tvrdnjama BIRODI-ja i LAF-a 8 od ukupno 16 medija i medijskih organizacija čiji su projekti dobili budžetska sredstva grada, načelno je prihvatilo da će učestvovati u monitoringu. Odbili su da učestvuju u monitoringu uglavnom oni koji su i dobili najviše budžetskih para, tačnije oko 89 odsto ukupnih sredstava namenjenih sufinansiranju.
"Cilj monitoringa je da doprinese i sprečavanju proizvodnje promotivnog, propagandnog i tematski i akterski nerelevantnog sadržaja koji su u suprotnosti pravilima struke i njenim etičkim standardima. On bi takođe napravio granicu između medijskih profesionalaca i oni koji nisu, a da istovremeno bude i jedna vrsta zaštite kvalitetnih novinara, koji su preduslov slobodnih i profesionalnih medija. Sredstva koja su mediji dobili moraju da se koriste za ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja. Mi smo napravili instrument i metodologiju za monitoring izveštavanja i rada medija. Ovakav način monitoringa je mehanizam za merenje integriteta novinara i medija u Srbiji, ali i kao sredstvo njihove zaštite od neosnovanog pritiska ili kažnjavanja. Novinari moraju da rade posao novinara. Svedoci smo da u Srbiji novinarski posao rade i razne starlete, manekenke i portparoli – rekao je Zoran Gavrilović, direktor programa Društvo protiv korupcije BIRODI-ja juče na tribini „Monitoring rada medija”.
Članica LAF-a, ugledni niški novinar Zorica Miladinović istakla je da je očekivala da će novinari medija koji su dobili sredstva od Niša dobrovoljno učestvovati u monitoringu.
- Nemamo mehanizam da naredimo novinarima da nam dostavljaju priloge ili tekstove, ali očekivala sam da će većina njih prihvatiti da učestvuje. Jer, neophodno je da utvrdimo na koji način su mediji izveštavali. Iz Uprave za kulturu su nam rekli da su „projekti autorsko delo“ i da je to razlog što ne mogu da nam ih daju. Očekujemo da ćemo ih dobiti preko poverenika za dostupost informacija od javnog značaja - napominje ona.
Situaciju sa raspodelom novca medijima u Nišu, novinar Marko Smiljković uporedio je sa pijacom, jer se, kaže, ne zna po kojim je kriterijumima novac raspoređen, za koje projekte i zašto su neki dobili 100 puta više od drugih.
"Očigledno je da će i dalje samo par njih da živi, a ostali će i dalje biti na belom hlebu. Zato, imam strašan utisak da je ovaj novac koji je sada dat, dat ne da bi neko nešto pisao, nego da ne bi pisao", smatra Marko Smiljković,urednik sajta "Građanin", koji je dobio 200 hiljada dinara i koji je inače prihvatio monitoring.
Urednik jednog niškog medija koji je dobio pare, ali ne prihvata monitoring, želeći da ostane anoniman ovim povodom kaže:
"BIRODI i LAF su smislili projekat monitoringa čije ciljeve ne želim da sporim. Ali, nije dobro što su zamislili da mi iz sufinansiranih medija učestvujemo u realizaciji tog monitoringa, za "dž" i gubeći silno vreme oko toga, dok će oni za projekat monitoringa od nekoga i negde svakako uzeti pare, ako već nisu. Sve što mi radimo je javno, vidljivo i čitljivo i ne branimo im da nas monitoprišu koliko god hoće, niti strepimo od njihovog izveštaja o tome"- kaže još naš sagovornik.
TV "Zona plus" je jedini medij u Nišu koji je preko saopštenja za javnost obrazložio zašto je odbio da učestvuje u monitoringu BIROD-ija i LAF-a.
Uređivački kolegijum ove TV ističe da instrumenti i metodologija ovog i ovakvog monitoringa "nisu dovoljno jasni i precizni, a pritom su i zahtevni za novinare".
Glavna i odgovorna urednica ove TV Slađana Ostojić još kaže da će svaki pokušaj da ih neko prozivkama i neprimerenim kvalifikacijama prisili na učešće u "monitoringu sumnjivog kredibiliteta" smatrati aktom nedopustivog pritiska na medije što je i protiv ostvarivanja javnog interesa"!
U BIRODI--ju i LAF-u odbacuju takve navode ističući da se način i metodologija monitoringa koji su ponudili oslanja na modele i iskustva medijski razvijenih država, da su ga osmislili stručnjaci sa iskustvom u praćenju medijskog načina izveštavanja, a da bi eksternu evaulaciju obavili eksperti čija se imena neće saopštavati kako bi se izbegao eventualni uticaj na njih. Dalje se naglašava da će oni naći način da kredibilno monitorišu medije koji su odbili da daju saglasnost na ponuđeni model monitoringa, smatrajući da to nalažu medijski i javni interes.
BIRODI i LAF još ističu da će sačiniti sveobuhvatan izveštaj o realizaciji niškog Konkursa za sufinansiranje medija u 2015. godini, a na osnovu kompletne konkursne dokumentacije dobijene po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koju su dobili od gradske Uprave za kulturu i informisanje.
Ovaj izveštaj, kao i izveštaj o rezultatima monitoringa biće dostavljeni nadležnim domaćim i međunarodnim organizacijama, novinarskim udruženjima i asocijacijama.
Dr Zoran Aracki, dugogodišnji novinar, sada profesor na departmanu za žurnalistiku Filozofskog fakulteta u Nišu, koji je kao predstavnik Uprave Društva novinara Niša bio član u nekoliko komisija koje su delile skromna sufinansirajuća sredstva, ne spori potrebu za ozbiljnim monitoringom, ali ima i brojne dileme:
"Kao član komisija imao sam brojne dileme, ali smatram da je ovo prvi put da se mediji ovako sufinansiraju kroz projekte, pa će konkurs za narednu godinu kao i odlučivanja o njemu biti oslonjena na iskustva iz ove prve godine.U redu je što će medije u Nišu pokušavati da monitorišu BIRODI i LAF, ali ko će ocenjivati stepen realizacije sufinansiranih projekata u manjim opštinama? Jesu li PR i druge službe lokalnih samouprava dovoljno kvalifikovane i kredibilne da to rade? Ili, ko bi to drugi uradio umesto njih? Na drugoj strani, većina projekata kojima se ove godine konkurisalo, odnose se na čitavu godinu. Ali, kako su komisije uglavnom zasedale u avgustu, pa dok njihove odluke formalno potvrde opštinska i gradska veća, pa onda dok se potpišu ugovori o sufinansiranju sa medijima, ostaće još par meseci do kraja godine, a to onda i vremenski ograničava moguću punu realizaciju projekata sa kojima se konkurisalo. Neće li se onda mediji koji su uglavnom dobili mnogo manje od očekivanog i traženog za konkursne projekte, ponašati po sistemu - koliko para, toliko i muzike i javnog interesa"- kaže dr Aracki.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.