Naslovna  |  Aktuelno  |  Medijski konkursi - projektno sufinansiranje  |  Projektno sufinansiranje medija (1): Idu izbori, biće para za medije
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Medijski konkursi - projektno sufinansiranje

04. 09. 2015.

Autor: Zoran B. Nikolić Izvor: NUNS

Projektno sufinansiranje medija (1): Idu izbori, biće para za medije

Gotovo polovina opština i gradova u Srbiji do sada nije raspisalo nijedan konkurs za sufinansiranje medijskih projekata, iako je Zakon o javnom informisanju i medijima propisao da se sredstva za tu namenu moraju naći u lokalnim budžetima za 2015. godinu.

 

Reč je mahom o malim i nerazvijenim opštinama, ali i o lokalnim samoupravama koje imaju medije u nezavršenom procesu privatizacije, koje su primorane da i dalje finansiraju.

I pored tih problema, u gradovima i opštinama koje nisu raspisale konkurse, sa čijim smo predstavnicima razgovarali, kažu da će konkursi uskoro biti raspisani.

Objašnjenje je kod svih isto: Idu lokalni izbori.

Zakonom o javnom informisanju i medijima, donetim u avgustu prošle godine, predviđen je, osim oglašavanja, samo jedan način finansiranja medija od strane države i jedinica lokalne samouprave.

On se zvanično zove: sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja radi ostvarivanja javnog interesa.

Svi ostali načini finansiranja koji su su do avgusta 2014. legalno korišćeni, na primer direktne subvencije opština medijima ili raspisivanje javne nabavke za medijske usluge, postali su ilegalni.

Uz to, bila je obaveza svih lokalnih samouprava da u budžetu za 2015. godinu odvoje novac za ovu namenu i raspišu konkuse za projektno sufinansiranje medijskih projekata.

Zakon ne kaže koliko novca.

Mnoge lokalne samouprave su ovu obavezu ispunile (i tom prilikom se pojavio niz poblema), ali mnogo njih to nije učinilo.

Problem privatizacije

U Srbiji, ne računajući Grad Beograd i Kosovo i Metohiju, postoji 144 lokalne samouprave: 22 grada i 122 opštine. Uz to, neki gradovi imaju gradske opštine, njih ukupno 13, koje bi takođe imale pravo da raspisuju ovakve konkurse. To znači da je ukupan broj jedinica lokalne samouprave (mimo Beograda i Kosova) koje bi mogle da sufinansiraju medije - 157.

Do kraja avgusta, prema podacima novinarskih i medijskh udruženja, konkurse je raspisalo samo njih 84 (neke i po više konkursa).

Na stranu gradske opštine (od njih 13 samo su beogradske opštine Obrenovac i Lazarevac i niška opština Pantelej raspisala konkurs), to znači da je 61 opština ili grad moralo da predvidi u svojim budžetima novac za medije u ovoj godini, ali da se nije odlučilo da ih podeli, iako smo dobrano zašli u drugu polovinu godine.

U Vojvodini medije po novom sistemu ne finansira 17 od 45 lokalnih samouprava, u centralnoj Srbiji 48 od 99 njih.

Od ukupnog broja lokalnih samouprava koje nisu raspisale konkurse (61), gotovo polovina (28) je opština i gradova koji su u sred privatizacije medija, sudeći po podacima sa sajta Agencije za privatizaciju.

Svih pet lokalnih samouprava sa statusom grada (Pančevo, Jagodina, Šabac, Vranje, Novi Pazar) koje nisu raspisale konkurse spada u ovu kategoriju.

"Prvi put posle nekoliko godina nismo raspisali konkurs za sufinansiranje. Grad Pančevo je vlasnik nedeljnika Pančevac i Radio televizije Pančevo, i ta sredstva sada idu ka njima. Ti mediji mnogo koštaju budžet. RTV je uslovno prodata, ali kupac još nije potpisao ugovor i uplatio novac, tako da još ne možemo biti sigurni šta će sa time biti," kaže Snežana Baralić Bošnjak, pomoćnica sekretara za kulturu, informisanje, sport, brigu o mladima i civilni sektor Grada Pančeva.

"Svi zaposleni su prihvatili socijalni program i oni koji još rade sada rade kao volonteri. Tu je i gomila honoraraca koje treba platiti," objašnjava naša sagovornica.

I Saša Mirković, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja, slaže se da je proces privatizacije uticao na sprovođenje zakonskih odredbi o projektnom sufinansiranju.

"Lokalne samouprave koje imaju medije čija je privatizacija u toku su bile u dilemi kako da se ponašaju. Oni su očekivali da će privatizacija da se okonča do 1. jula, pa da će onda raspisati te konkurse. Sada je privatizacija produžena, pa je i raspisivanje konkursa odloženo. Te lokalne samouprave su htele da omoguće da na konkursima učestvuju i ovi mediji kada se privatizuju, jer po zakonu oni ne mogu da učestvuju na konkursima sve dok su u javnom vlasništvu," objašnjava Mirković.

Pritom u 10 od tih 28 opština, prema podacima iz Registra dozvola Regulatornog tela za elektonske medije, nema drugih elektronskih medija osim onih kod kojih je još u toku privatizacija ili likvidacija.

To su mahom male i siromašne opštine.

Bosilegrad i Medveđa nemaju ni po 10.000 stanovnika, a ni Babušnica i Dimitrovgrad nisu daleko. Bela Palanka je treća odozdo u Srbiji po visini zarada.

Uz nedostatak novca, lokalne vlasti buni i pitanje ko bi mogao da se prijavi na konkurs i kako bi, u slučaju elektronskih medija (pre svega televizije) koji su i dalje glavni izvor informacija u Srbiji, emitovao program koji bi eventualno opština finansirala.

"Mi smo se svim silama borili da spasimo RTV Bosilegrad, koja je u našoj opštini jedini medij, a nije imao ko da je kupi. Repetitor na Besnoj Kobili ne radi, tako da se RTS ne vidi kod nas, i da nismo uspeli da spasemo našu medijsku kuću, u Bosilegradu ne bi ostalo ništa", objašnjava Vladimir Zaharijev, predsednik opštine Bosilegrad, medijsku situaciju u tom pograničnom gradiću, dodajući da je situacija u ovoj opštini, gde većinu stanovnika čine pripadnici bugarske nacionalne zajednice, specifična.

"Naša RTV radi u okviru Centra za kulturu. Trebalo bi da je finansiramo projektno, ali mi to radimo po starom, faktički kroz subvenciju. Pitali smo i Ministarstvo informisanja i regulatorno telo i rekli su nam da je to po zakonu," tvrdi Zaharijev.

Muke malih mesta

Iste muke muče i opštine u kojima i inače nema nikakvih registrovanih elektronskih medija.

Od 14 takvih opština, samo su dve ponudile medijima sufinansiranje, Opovo i Malo Crniće.

"Mi do sada nismo raspisivali takve konkurse jer nismo imali potrebe. Ove godine nismo potrošili ni dinara na medije u bilo kom obliku. Golubac je mala opština, bez sopstvenih medija, za nas su mediji nezainteresovani, nemamo nijednog dopisnika iz Golupca. Imamo jedan privatni radio koji samo emituje narodnu muziku. Kada imamo neku informaciju, mi ih zamolimo da pročitaju besplatno. Pitanje je ko bi to što bi opština sufinansirala mogao da vidi. Svi zovu, pitaju kad će konkursi, neki nas ubeđuju da to može i u vidu javne nabavke. Mi smo oprezni," kaže Vladica Buljubaša, načelnik opštinske uprave u Golupcu.

Istine radi, program za opštine poput Golupca mogle bi da emituju radio i TV stanice sa regionalnim frekvencijama, ukoliko izračunaju da se to isplati za najviše 80 odsto vrednosti projekta, koliko opština sme da finansira.

Da stvari nisu jednostavne u malim mestima ni kada se konkurs raspiše, jer nema mnogo zainteresovanih da na takvim konkursima učestvuju, pokazuje primer banatske opštine Opovo.

"Mi smo raspisali konkurs za 1,5 miliona dinara. Javio nam se samo jedan medij, sa projektom za njihov internet sajt, koji je dobio 250.000 dinara. Ostali novac je ostao neraspoređen, jer nije bilo zainteresovanih," kaže Ankica Jožika, rukovodilac odeljenja za društvene delatnosti ove opštine.

Poseban problem je što konkursi nisu raspisani u čak devet od 17 opština i gradova u kojima manjinske nacionalne zajednice čine većinu stanovništva. To su: Preševo, Bosilegrad, Dimitrovgrad, Novi Pazar, Tutin, Bački Petrovac, Sjenica, Mali Iđoš i Ada. Uz to, samo poslednje tri od ovih opština nemaju medije u privatizaciji.

"Trenutno je u toku borba 18 medija na jezicima nacionalnih manjina da ne budu privatizovani. Samo ovde u Bosilegradu, lokalni medij u tome ima podršku opštine. Mi nemamo ništa protiv privatizacije, ali su mediji nacionanih manjina morali biti izuzeti iz toga," kaže Zaharijev.

Sve u svemu, dobre dve trećine opština koje nisu raspisale konkurse za sufinansiranje medijskih projekata ima neki od nabrojanih problema. S obzirom da većinu od tog broja čine lokalne samouprave koje privatizuju medije, postavlja se pitanje da li je bila pametna odluka da se privatizacija i prelazak na novi model davanja države medijima sprovode istovremeno. Da li je trebalo prvo okončati privatizaciju, pa tek onda uvesti novi sistem državnog sufinansiranja medija?

"Još od 2011. godine se kasnilo sa donošenjem medijskih zakona. Moje je, sada mogu da kažem, naivno očekivanje bilo da će se privatizacija okončati do kraja 2014. godine. Sada vidim da će i 31. oktobar 2015. jedva biti dovoljan rok. Mi nismo mogli da dozvolimo da cela 2015. godina bude potrošena samo za privatizaciju. Ovaj raspored je usaglašen  sa Briselom. Ja se slažem da bi bilo bolje da smo mogli da 'podvučemo crtu' i da sa novim sisitemom finansiranja počnemo novu budžetsku godinu, ali smo već bili u zakašnjenju sa sprovođenjem reformi," kaže Saša Mirković.

I pored svih problema, neke od lokalnih samouprava koje do sada nisu raspisale konkurse najavljuju da će to uskoro učiniti.

"Raspisaćemo konkurs do kraja godine. Ako idu izbori, sigurno će biti raspisan konkurs," kaže Snežana Baralić Bošnjak.

"Ove godine nam predstoje izbori. Raspisaćemo konkurs, građani to očekuju", kaže Vladica Buljubaša.

 

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi