Osnivanje LAF-a u Nišu i donošenje lokalnog antikorupcijskog plana predstavlja primer dobre prakse.
Međutim, kako je osnovni problem Srbije neprimenjivanje pravila koja se donesu, na šta je Srbija više puta zvanično upozorena od strane EU, moguće je, baš na ovom primeru ukazati na matricu problema koji društvu u Srbiji otežava napredak.
Lokalna samouprava Grada Niša donela je sopstveni antikorupcijski dokument i na primeru reagovanja Komisije za dodelu sredstava pokazuje nespremnost da primeni ono za šta se deklarativno zalaže.
Obrazloženje Komisije se može smatrati relevantnim u proceduralnom smislu, ali je Komisija pokazala i odlučnost da zanemari važnost aspekta – sprečavanje korupcije i primena mera iz antikorupcijskog plana – čime doprinosi uvreženosti postojeće percepcije građana: nepoverenje u javnu upravu.
Poverenje građana u stručnost i profesionalnost vršilaca javnih ovlašćenja ne stiče se tako što se vršioci tih ovlašćenja zatvaraju od javnosti zato što podrazumevaju da će javnost verovati u njihovo poštenje i profesionalnost.
Potrebna je i transparentnost u vršenju tih ovlašćenja, a ako je sve profesionalno, prisustvo javnosti nije smetnja. Uporno odbijanje kontrole široko je rasprostranjeno i predstavlja bahatost i zloupotrebu pozicije moći. Javnost onda nema poverenja i tu se začarani krug zatvara.
Agencija apeluje na Upravu za kulturu Grada Niša da postupi onako kako je jedino ispravno i poželjno sa aspekta zaštite javnog dobra – da uvaži žalbu LAF-a i da Stručna komisija u svoj rad uključi građanskog posmatrača što je već prihvaćeno usvajanjem Lokalnog plana za borbu protiv korupcije.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.