UNS vesti

05. 05. 2020.

Autor: J. Pešić Izvor: UNS

Dosije UNS – Virus koji je ograničio kretanje ljudi i informacija

Od Trampa do Srbije – Zemlje na udaru virusa, novinari na udaru vlasti

Samo dan nakon što je američki ambasador u Srbiji Entoni Godfri izrazio duboku zabrinutost zbog slobode medija u Srbiji tokom vanrednog stanja, američki predsednik Donald Tramp odbio je da odgovori na pitanje novinarki akreditovanoj u Beloj kući, rekao da sedne jer joj je „pitanje glupo, a i ranije je postavljala glupa pitanja“.

Za razliku od pojedinih evropskih zemalja, od Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije do kolevke evropske demokratije Velike Britanije, u kojima su se konferencije delimično ili tokom čitavog trajanja pandemije održavale bez fizičkog prisustva novinara (pitanja su postavljana imejlom ili preko video linkova), lider najmoćnije demokratske zemlje Tramp odlučio je da ne odstrani novinare sa konferencija. Već samog sebe.

Pauza konferencija za medije o virusu korona američkog predsednika Trampa u Beloj kući, koje su se svakodnevne održavale u poslednja dva meseca, a pojedine trajale i više od dva sata, bila je svega dva dana. Usledila je nakon što je Tramp na Tviteru napisao da mediji postavljaju „neprijateljska pitanja“ i da ne vrede „vremena i truda“.

Tako je virus koji je iz temelja potresao svetski zdravstveni sistem jer vrhunski doktori nemaju odgovore na ključna pitanja, uzdrmao redakcije širom sveta koje su počele da prave novine van redakcija, intervjue bez diktafona ili kamera i prisustvuju konferencijama za štampu preko skajpa, vajbera ili imejlova.       

Prema istraživanju Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), najzastupljeniji u televizijskim prilozima u prvoj polovini marta o epidemiji virusa bio je krizni štab za borbu protiv kovida-19, a Vlada Srbije uspela je da prvi put po zastupljenosti bude ispred predsednika Srbije. 

Upravo konferencije kriznih štabova u Srbiji, zbog odluke Vlada Srbije da privremeno oduzme pravo novinarima da uživo postavljaju pitanja lekarima i zvaničnicima, postale su predmet kritika domaćih i međunarodnih novinarskih organizacija.

Prema anketi, koju je Udruženje novinara Srbije (UNS) sprovelo u regionu među novinarskim udruženjima i asocijacijama, slična praksa, kao i u Srbiji, je i u susednim zemljama. Jedino u Hrvatskoj i Bugarskoj novinarima na konferencijama o kovidu-19 sve vreme je bilo dozvoljeno da uživo postavljaju pitanja.

Od onlajn pitanja, hapšenja novinarke, do prisustva u grupama

Konferencije za medije kriznog štaba za suzbijanje kovida-19 u Srbiji su se od utorka, 21. aprila održavale uz prisustvo novinara, ali naizmenično - u jednom danu prisustvuju novinari televizijskih, radijskih redakcija i novinskih agencija, a drugom štampanih i onlajn medija.

Tome su prethodile dve odluke Vlade Srbije, koje su izazvale negodovanje domaćih i međunarodnih novinarskih udruženja. Prva se odnosi na čuveni zaključak o informisanju, usvojen 28. marta, kojim se zabranjuje kriznim štabovima opština i gradova da daju lokalnim medijima informacije u vezi sa zdravljem stanovništva.

U tom zaključku Vlade, koji je ubrzo povučen, navodi se da se ovlašćuje krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti kovid-19, na čijem je čelu predsednica Vlade, da isključivo obaveštava javnost o stanju, posledicama i o preduzetim zdravstvenim merama u vezi sa virusom.

Gotovo istovremeno sa usvajanjem tog zaključka, domaća javnost saznala je da je novinarka portala Nova.rs Ana Lalić uhapšena 1. aprila zbog objavljivanja teksta o Kliničkom centru Vojvodina i manjka zaštitne opreme koju su zaposleni imali u toj ustanovi, kojim se „širi panika i lažne vesti“. Lalićeva je sutradan puštena, a sam predsednik Vučić hapšenje nazvao greškom. 

Ocena Reportera  Na rang listi Reportera bez granica, Srbija je pala sa 90. na 93. mesto, dok se iza Srbije od zemalja u regionu nalaze Crna Gora (105. mesto) i jedna dugogodišnja članica Evropske unije, Bugarska koja se nalazi na 111. mestu. Osim Bugarske, na meti kritika Reportera zbog suzbijanja medijskih sloboda našle su se još dve članice Evropske Unije Mađarska i Malta. Nisu, međutim, primećene kritike na račun Velike Britanije u kojoj od početka pandemije novinari nisu prisutni konferencijama za štampu (postavljaju pitanja video linkom), iako je ta zemlja uz Švedsku bila predvodnik teorije da se virus ne može sprečiti fizičkim izolacijama, karantinama.

Desetak dana posle povlačenje zaključka o informisanju, Vlada donosi odluku da novinari ne mogu da fizički da prisustvuju konferencijama na kojima lekari i zvaničnici odgovaraju na njihova pitanja, već da pitanja imejlom moraju biti poslata pola sata pre konferencije. Te konferencije pratili su uživo jedino Radio-televizija Srbija i novinska agencija Tanjug, a prenosile brojne televizijske i radio-stanice. Razlog za takvu odluku bila je informacija da se virus proširio i u redakcijama.

Pojedini mediji, poput FoNeta, Danasa i Vremena nisu želeli da postavljaju pitanja onlajn, ocenjujući da je takav način komunikacije sa novinarima neprihvatljiv.

U međuvremenu, Evropska federacija novinara saopštila je da je Srbija uvela „lošu praksu“ održavanja konferencija za štampu tokom pandemije virusa korona, na kojima ne prisustvuju novinari, već moraju unapred da pošalju pitanja, uz podsećanje da vlade ne smeju da koriste pandemiju za ograničavanje slobodnog protoka informacija.

Tako se slučaj „loše prakse“ Srbije nalazi i na Platformi Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara.

Republika Srpska – Komunikacija sa novinarima saopštenjima, pitanja imejlom

U Udruženju novinara Republike Srpske (UNRS) za UNS kažu da podatke o broju obolelih od kovida-19 poslednjih nedelja dnevno saopštava ministar zdravlja i socijalne zaštite, a da vikendima i tokom praznika ovo ministarstvo o epidemiološkoj situaciji šalje saopštenja.

„Tokom radnih dana, uz konferenciju resornog ministra, najčešće se održava i konferencija nakon sjednice Republičkog štaba za vanredne situacije, a najmanje dva puta sedmično održava se i konferencija posle sjednice Vlade Republike Srpske“, kažu za UNS u ovom udruženju.

Navode da se sve konferencije za medije održavaju u pres centru Vlade Republike Srpske, koje se prenose na Javnom medijskom servisu Radio-televizije Republike Srpske (RTRS), dok se link za ostale televizijske kuće obezbeđuje na drugom kanalu RTRS-a, RTRS Plus, koji se emituje u paketima kablovskih i telekom operatora.

„Materijale posle konferencije Biro za odnose sa javnošću Vlade Republike Srpske prosljeđuje se svim medijskim kućama. U takvim okolnostima novinarima nije omogućeno da na direktan način postavljaju pitanja, već su savjetovani da ista šalju na adrese tog biroa“, navode u ovom udruženju.

Ističu da ovakav model u Republici Srpskoj nije prihvaćen i da zato medijske kuće novinare, snimatelje i fotoreportere šalju na konferencije koje traju manje od 30 minuta.

„Snimateljima i fotoreporterima nije dozvoljeno snimanje sastanaka koji su u prostorijama Administrativnog centra Vlade Republike Srpske, već to rade zaposleni u birou za odnose sa javnošću, koji onda i te materijale prosljeđuju svim medijskim kućama“, navode u ovom udruženju.

Kažu da je „interesantno da posebne okolnosti ili savjeti ne važe“ za događaje koji se organizuju van Administrativnog centra Vlade Republike Srpske, što dovodi do apsurda.

„Oni koji donose odluke o zabrani okupljanja više od troje lica organizuju događaj u kojem dočekuju određenu pomoć ili obilaze određeni prostor, dok sve to prati često i više od deset novinara, sa isto toliko snimatelja i fotoreportera“, navode u ovom udruženju.

„S obzirom na to da su medijski radnici jedna od najizloženijih grupa UNRS je, odmah po najavi šireg obuhvata testiranja, tražio od Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite i Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske da se testiranje izvrši i među medijskim radnicima. Na taj prijedlog do danas nam nije odgovoreno“, kažu u UNRS-u.

Bosna i Hercegovina – Pitanja imejlom

U Udruženju BH novinari za UNS kažu da u Federaciji Bosne i Hercegovine postoji različiti primeri kako novinari prisustvuju na konferencijama kriznih štabova.

„Neke konferencije snima jedna medijska kuća, koja svima materijal dostavlja bez naknade. Ponegde na takvim konferencijama prisustvuje manji broj novinara, uz meru fizičke udaljenosti, a negde se one drže na otvorenom“, kaže za UNS predsednik tog udruženja Marko Divković.

Problem, navodi Divković, predstavlja kada kolege kriznim štabovima postavljaju pitanja imejlom. „Službenici vlade ili kriznih štabova zloupotrebljavaju situaciju, preformulišu pitanja, ne odgovaraju na njih ili su odgovori besmisleni i neupotrebljivi, što je slučaj u Hercegovačko neretevanskom kantonu - Mostar“, kaže Divković.

On navodi da, zavisno od nivoa vlasti, entiteta i kantona zavisi kada i koliko će konferencija kriznih štabova trajati.

„Nekada se svaki dan održavaju konferencije, a nekada samo radnim danima. U Tuzlanskom kantonu neće biti te vrste obraćanja, jer već 13 dana nema novozaraženih, te mediji odbijaju službeni izvještaj kriznog štaba“, kaže Divković.

Hrvatska – Novinari prisutni

Predsednik Hrvatskog novinarskog društva Hrvoje Zovko za UNS kaže da su „novinarke i novinari prisutni su svaki dan na redovitim konferencijama za medije Nacionalnog stožera civilne zaštite“.

„U početku su te konferencije bile dva puta na dan, a sada su svaki dan u 14 sati. U pravilu traju 30, 40 minuta i novinari su na njima fizički prisutni, ali s propisanom distancom i pregradom od pleksiglasa“, kaže Zovko.

Ističe da se kolege na konferencijama ponašaju odgovorno, nose zaštitnu opremu, „pokušavaju organizirati emisije i intervjue poštujući propisane mjere opreza“.

„Nama, kao HND-u, izuzetno je važna njihova sigurnost jer su neprestano izloženi, pa smo u početku krize zajedno sa sindikatom osigurali više od 1500 zaštitnih maski i gomilu rukavica i podijelili ih svojim članovima koji svakodnevno izvještavaju s terena“, navodi Zovko.

Makedonija – Video konferencije

Predsednica Makedonske asocijacije novinara Ivona Talevska rekla je za UNS da su u Makedoniji, sa povećanjem broja obolelih od kovida-19, novinari imejlom slali pitanja za konferencije kriznih štabova.

Posle te mere, kaže Talevska, bilo je dozvoljeno uključenje novinara putem video konferencije, ali jedino članova Udruženja novinara Makedonije, jer „aktuelna vlada sarađuje samo sa tim novinarima“, ali ne i članovima asocijacije.

Na pitanja kada se održavaju konferencije Talevska kaže da su se ranije održavale svakodnevno, ali da se, nakon što je ministar zdravlja u samoizolaciji, održavaju nekoliko dana u nedelji, a da se za preostale dane šalju saopštenja.

Istakla je da je transparentnost informacija u Makedoniji „minimalna“, kao i da se one „kriju“, što se primećuje iz informacija iz službenog glasnika, kao i uredbi koje se donose na sednicama vlade.

U Udruženju novinara Makedonije za UNS kažu da se novinari pre konferencije prijavljuju kako bi postavljali pitanja na video konferencijama, a da je zvanično objašnjenje vlasti za ovakav potez povećanje sigurnosti učesnika konferencija.

„Postoji uverenje da je za prelazak na ovaj format izbegavanje kritičnih pitanja. Postoji i problem što novinari medija koji nisu u Registru profesionalnih onlajn medija ne mogu da postavljaju pitanja“, kažu u ovom udruženju.

Crna Gora – Novinari opet prisutni

Predsednica Sindikata medija Crne Gore Marijana Camović Veličković za UNS kaže da je pre desetak dana novinarima dozvoljeno da fizički prisustvuju konferencijama Nacionalnog koordinacionog tela, ali ne i fotoreporterima i kamermanima.

Navodi da su od 13. marta konferencije održavane bez novinarskih ekipa, ali da su direktno prenošene na svim televizijskim i radio stanicama koje su želele da preuzimaju program sa linka. „Novinari i novinarke su mogli prije konferencije da šalju pitanja, a neformalni dogovor sa redakcijama je bio da jedan mediji dostavi najviše dva pitanja“, kaže Camović Veličković.

„Prenosi su i dalje direktni i nakon što najčešće po dvoje ljekara iz Instituta za javno zdravlje saopšte najnovije podatke novinari/ke imaju mogućnost da postave pitanja“, kažu za UNS u ovom sindikatu.

Bugarska - Novinari prisutni

Kolege iz Bugarskog nacionalnog radija „Horizont“ (BNR) UNS-u su odgovorile da se konferencije za novinare Nacionalnog operativnog štaba za borbu protiv širenja virusa korona i zvaničnika održavaju u zgradi Vlade Bugarske.

„Novinarima koji žele da prisustvuju omogućen je pristup uz stavljanje na uvid novinarske kartice. Konferencije se ne završavaju dok se ne završi postavljanje pitanja, zbog čega često traju duže od sat vremena i više“, kažu u ovom radiju.

Ističu da je na konferencijama u prostorijama vlade dozvoljeno prisustvo tehničkim ekipama jedino Bugarske nacionalne televizije i BNR-u, ali da su ta dva medija obavezna da svim ostalim medijima, na zahtev, obezbede slobodan pristup audio i video materijala. 

Navode i da su se konferencije na početku krize održavale dva puta dnevno, ali da sada jednom, kao i da u poslednjih nekoliko dana postoji ograničenje da brifing može da traje najviše pola sata.