UNS vesti
08. 11. 2019.
Novinari pred dilemom: Traganje za istinom ili uspeh i moć
„Novinari su politički opredeljeni u najmanju ruku kao političari, a štampa podeljena na provladinu i opozicionu“, rekla je Ljiljana Smajlović, predsednica Suda časti UNS-a i kolumnistkinja „Nedeljnika“ na tribini o medijskoj etici „Novinari ili politički protivnici“, održanoj u Subotici.
Dodala je da sve podseća na vreme Slobodana Miloševića kada su se mediji delili da slobodne i prorežimske, s tim što je, na žalost, usvojena demonizacija koju su zapadni protivnici koristili u to vreme.
„Najviše me žalosti taj nacizam, fašizam, poređenje sa Hitlerom. Kada počnete da pripisujete političkom protivniku takve etikete, tu više nema razgovora. To se radi kada nećete da prihvatite da je vaš oponenet u nečemu u pravu ili hoćete da izbegnete njegove argumente“, rekla je Smajlović i dodala da političari dozvoljavaju sebi da novinarke nazivaju prostitutkama, čime prestaje svako uvažavanje i ličnosti i profesije.
Govoreći o političkim i društvenim podelama, istakla je da polarizacija nije sprecifičnost Srbije, već deo svetskih tokova. Prema njenom mišljenju veća je polarizacija u Americi, koja liči na stanje u Srbiji 90-ih godina prošlog veka.
Osvrnuvši se i na proteste „žutih prsluka“ u Francuskoj, gde zbog uključivanja većine stranaka u Makronov pokret određeni slojevi svoje nezadovoljstvo mogu da iskažu samo na ulici, Smajlović je rekla da je razlika između Srbije i Francuske „što se tamo protiv vlasti buni sirotinja, a ovde elita“.
Za Slobodana Vladušića, pisca i člana uredništva časopisa „Letopis Matice srpske“ podela na vlast i opoziciju je samo vidljivija, ali postoji dublja podela, na megalopolis i nacionalnu državu. Citirajući tvrdnje Kolina Krauča autora knjige „Postdemokratija“ on navodi:
„Postoji fasada demokratskog odlučivanja, ljudi idu i glasaju za određene političke predstavnike ali ti politički predstavnici svoje političke planove više uopšte ne usaglašavaju spram onih koji su za njih glasali i spram obećanja koja su tim ljudima dali, nego u dogovoru sa manjinom a ta manjina je biznis klasa. Ma za koga glasali, ti koji su izabrani svoj politički plan usaglašavaju sa jednom manjinom koja nije izabrana.“
Kao posledicu Vladušić je naveo opasku koju je čuo od jednog studenta, da se u nauci više ne koristi pojam naučne istine, već „ono što je u skladu sa realnošću“.
Stavljajući ovo u kontekst novinarske profesije, on pita gde je tu novinar koji kao junak otkriva istinu i na taj način stvara mogućnost da se moć vlasti kontroliše istinom, navodeći primer Votergejta i seriju tekstova o „trećem metku“ kojim je ubijen Zoran Đinđić.
„Novinari se danas obrazuju da su važni karijera i uspeh, a ne da se suprotstave moći da bi otkrili istinu. Ne da se suprotstave, već da deluju u skladu sa realnošću megalopolisa. Važnije je ispuniti zadatak poslodavaca, nego tragati za istinom. Ovakav sistem vlasti potražuje upravo ovakve novinare, da budu u skladu sa realnošću, a za uzvrat će dobiti karijere, uspeh, selebriti status i biće modeli ponašanja za one koji tek treba da postanu novinari“, zaključio je Vladušić.
Vraćajući se na problem etiketiranja novinara, Branko M. Žujović smatra da je taj problem još drastičniji u lokalnoj sredini, gde se svi poznaju i gde svakodnevno srećete one protiv kojih ste pisali.
Govoreći o svom iskustvu kaže da posle pitanja lokalnoj vlasti kako se troše budžetska sredstva, na društvenim mrežama se pojavljuju komentari da je ratni zločinac, saradnik Nasera Orića, ustaško-albanski plaćenik… a ljudi mu prilaze na ulici i prete. A ti koji tobože kritikuju ne daju nijedan argument za svoje tvrdnje, samo uvrede.
Po njegovom mišljenju, u toj situaciji ili odustanete ili nastavite da se borite.
„Naravno da će se izdržati i ja ću nastaviti da postavljam pitanja. Jednog dana možda ću i dobiti odgovore. Ali dok postavljate pitanja gradskoj vlasti, osećate se prilično loše i to je atmosfera u kojoj radimo. Na hiljadu pitanja nije odgovoreno i to nas gura, uslovno rečeno, na opozicionu stranu, što ne želimo, ali smo skrajnuti na taj način“, zaključio je Žujović.
Za razliku od Žujovića, Marta Varju, glavna i odgovorna urednica Mađar soa smatra da nezavisno novinarstvo danas ne postoji.
Istakla je da ove dnevne novine postoje 75 godina i da su se raspadom Jugoslavije suočile sa polovljenjem tiraža, pa su danas dotirane od stane države i pokrajine. U situaciji, kada im je osnivač Mađarski nacinalni savet, koji ima svoju strategiju, po njenim rečima „mi moramo da sledimo tu strategiju“.
Smatra da je slično i sa privatnim vlasnicima koji takođe diktiraju šta i kako treba da se radi, tako da je „nezavisno novinarstvo više teorija nego praksa“.
Moderator druge tribine o medijskoj etici bio je književnik i novinar Muharem Bazdulj. Planirano je da se održe još dve, u Šapcu i Kraljevu.
_________________________________________________________
Tribine se organizuju u sklopu projekta "Medijske kontroverze pod lupom novinarske etike" koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u projektu nužno ne izražavaju stavove Ministarstva.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.