UNS vesti
09. 09. 2019.
Bivši urednik Mirko Stamenković o prodaji „Večernjih novosti“: Čin kada crkvena zvona oglašavaju smrt
Nekadašnji glavni urednik lista „Večernje novosti“ i novinar u penziji Mirko Stamenković rekao je za Udruženje novinara Srbije (UNS) da je prodaja ovog lista „čin kada crkvena zvona oglašavaju nečiju smrt“, bez obzira na to ko će ih kupiti.
„Ne kažem da ‘Novosti’ i sutra, ma kome bile prodate, neće postojati još koje vreme, a možda i decenije. Jer, mi danas nemamo, ili bar ja ne verujem ili ne znam da postoje novine, koje žive od svog prihoda. I, svoju savest i profesionalni moral ne prodaju za pare. Nekad je to bilo zbog idejne opredeljenosti. Ni tome cena nije bila mala. Idejna, duhovna, odricanje od mnogo čega, ali najmanje za novac!“, rekao je UNS-u Stamenković.
On kaže da su „Večernje novosti“ bile „upravo takve novine“ kada je u njima radio, kao i da su zarađivale toliko da su „dotirale ‘Borbu’, investirale u Štampariju“, koja ih danas prodaje.
Zarađivalo se od nule do miliona
Stamenković, koji je od 1969. do 1972. godine bio glavni urednik „Večernjih novosti“, rekao je UNS-u da su ove novine zarađivale toliko da su imale sistem koji se zvao do „nule do miliona“.
„Plaćalo se samo objavljeno ili odrađeno. Ali, nije bilo novinara koji nije zaradio nekog meseca ni dinara. Štitio ga je zakon. Oni drugi su radili za veliki, ali pošteno zarađeno novac“, rekao je UNS-u Stamenković.
Kako kaže „Novosti“ nisu znale za poraz, imale su 24 izdanja, kao i para da kupe, prve u Jugoslaviji, četvorobojnu rotaciju.
Stamenković dodaje i da su najbolji novinari iz drugih listova prelazili u „Večernje novosti“.
Niko nije mogao da nas kupi
Nekadašnji urednik „Večernjih novosti“ za UNS kaže da ovaj list nikada nije bio u prilici da se nekome proda.
„Idejno su pripadale vladajućoj ideologiji, ali na to ih niko nije silio. I nisu propadale, jer ih Miškovići i Đilasi nisu ni finansirali, ali ni ukidali. Niti su postojali glavni urednici kao u “PRES”-u koji su se toliko snabdeli, ko zna na koji način, ko zna od koga, da danas imaju svoje listove (bar tako tvrde)“, kaže Stamenković.
Novinari da upravljaju listom
Stamenković je za UNS rekao da je „bio i ostao pobornik da novinari moraju da imaju, ako se ne vara poput ‘Monda’, svoje akcije, što znači i deo vlasti u upravljanju listom“.
„Nikada posle ‘Novosti’ ne bih prihvatio da radim, a ne da budem glavni urednik medija u kojem bi neki ’tajkun’, uspešan biznismen, ali i trenutna vlast imali sva prava – od kadrovskih do koncepcijskih - jer novine vrede onoliko koliko su u stanju da prate opredeljenja i interes većine građana, kojima su i namenjene“, kaže on.
Na pitanje da li postoji bolja mogućnost za privatizaciju Kompanije Novosti, Stamenković kaže da je „siguran da su one na dohvat ruke i sada zaposlenih“.
„To potvrđujem činjenicom da je osnovna greška učinjena onda kada je posle ‘Petog oktobra’ tadašnja vlast slala ’svoje čauše’ za šefove novinskih kuća sa odlukama na listiću hartije. Čak su se neki i sudarali na ulazima-ostajao je onaj koji je pre stigao do te novinske kuće - primer Politike“, kaže Stamenković.
Ako se “Novosti” prodaju nekom trgovcu iz Smedereva, čije su onda zgrade?
Komentarišući prodaju „Večernjih novosti“, Stamenković kaže da se ovim potezom sadašnja vlast, ma šta mislila i verovala, vratila nekoliko decenija u prošlost, pa čak i sa gorom varijantom od „kapitalističke rasprodaje“ uz vidljiv dogovor sa „svojim tajkunima“
„Znam da je to teška optužba, ali imam osnova za takvo mišljenje“, kaže Stamenković.
Dodaje da nisu vladajuće stranke naslednice zgrada.
"U ‘Borbi’ - jedan blok je izgrađen ne državnim donacijama, već zaradama onih koji su radili u Kompaniji ’Borba’ i kada se sve pretvaralo u privatizaciono vlasništvo. Valjda ti ljudi ili njihovi naslednici imaju neka prava“, kaže Stamenković i dodaje da postoji organizacija „Malih akcionara“ u „Večernjim novostima“ koji su iz svojih ličnih dohodaka sagradili zgradu u Kosovskoj ulici.
„Ako se sada prodaju ‘Novosti’ nekom trgovcu iz Smedereva, čije su onda zgrade. U onih ponuđenih 300 miliona dinara za ‘Novosti’, spada i 8.400 kvadrata u Kosovskoj“, navodi Stamenković.
Kako kaže, očekuje da se predsednik Srbije lično angažuje ne u kupovini „Novosti“ od strane bilo kog privatnika, već da se vrate imovinska i upravljačka prava u ruke onih koji su u te zgrade, koje su najveća i prava vrednost, vrate onima koji su to ugradili u svoj radni ili životni vek.
Dodaje i da treba da se „oni glavni urednici, koji su sveli tiraž ispod razumne brojke, a napravili dugove po Republici Srbiji ili Crnoj Gori makar pozovu na saslušanju i krivično gone, ako za to postoje razlozi“. „Nemoguće je da imaju svoje firme ili slično, a ostavili dugove Štampariji?!“, kaže on.
Osećam se kao da otkidaju deo mene
Prva pomisao na prodaju „Večernjih novosti“ za Stamenkovića je tuga za listom koji je uspeo da promeni položaj medija i u socijalističkoj, a kasnije i u promenjenoj Jugoslaviji i Srbiji i na tome stekne i ugled i sredstva da se sam izdržava, ali i poverenje čitalaca.
„List je imao tiraž koliko ostali republički dnevnici zajedno. Pa, ako me pamćenje ne vara i koji primerak više“, kaže on.
Stamenković navodi da je tužan jer je sarađivao od prvog dana u „Novostima“ i prošao sve lepe i teške dana kada su ih pritiskali, gonili i kažnjavali širom Jugoslavije.
„Proganjali nam dopisnike, hapsili, jedino nisu dirali nas u centrali, osim kada je dao mig Josip Broz! Osećam se kao da otkidaju deo mene!“, kaže Stamenković.
|
Mirko Stamenković Rođen 18. novembra 1929. godine u Gornjem Katunu kod Varvarina. Novinarstvom se bavi od 1946. godine. U „Borbi“ je bio urednik beogradske i sportske rubrike, saradnik privredne rubrike i sekretar redakcije. U „Večernjim novosti“ od 1966. godine bio je pomoćnik glavnog urednika za „Nedeljne novosti“, a zatim urednik unutrašnjo-političke rubrike. Glavni urednik bio je od 1969, do novembra 1972. godine. Posle čistke partijskog vrha u Srbiji, pod pritiskom je podneo ostavku i premešten je za redaktora u listu „Sport“. |
* Preuzimanje delova ili celokupnog teksta je dozvoljeno uz obavezno navođenje izvora
Komentari (4)
ostavi komentar10.09.
2019.
Istina
Ne, Mirko, ne Osnovnog suda već Privrednog suda.
OdgovoriBili ste svedok u Privrednom sudu, kao i pokojni Ranko Guzina,
Bila su i veštačenja.
I dva puta je prvostepeni - najpre Trgovinski sud, 2008. godine, a kasnije preimenovan u Privredni sud nekoliko godina kasnije donosio presudu kojom je Novostima priznato vlasništvo na delu poslovnog prostora - na više od 7.000 kvadrata.
Prvi put je Apelacioni privredni sud , odlučujući kao drugostepeni o žalbi države na ovakvu presudu, naložio ponavljanje suđenja, a drugi put, posle iste presude (razlika je bila jedino u nekoliko kvadratnih metara dosuđenog poslovnog prostora Novostima) nije više mogao, po Zakonu, da vraća predmet prvostepenom, Privrednom sudu. Mogao je da potvrdi ili da preinači prvostepenu presudu. I preinačio je presudu kojim je Novostima dosuđeno vlasništvo na više od 7.000 m2 poslovnog prostora i to tako da je odlučio da Novosti nisu dale ni dinar u izgradnju zgrade!
Novosti i umešači (četvorica nekadašnjih dugogodišnjih novinara i urednika u ovom listu) u ovom postupku tražili su reviziju podstupka od Vrhovnog kasacionog suda, ali je zahtev odbijen.
I Apelacioni privredni sud, kao drugostepeni prilikom drugog odlučivanja i Vrhovni kasacioni sud postupali su po neskrivenom političkom pritisku i nalogu. O tome bi bi mogle da govore drugostepene sudije (ako hoćete navešću i njihova imena), a posebno sudija Dragiša Slijepčević iz Vrhovnog kasacionog suda koji je potpisao trećestepenu odluku i zapečatio sudbinu Večernjih novosti.
A što se sumnjivih privatizacija (24) tiče, među kojima su i Novosti, obaveza ovog režima bila je da ih reši. U slučaju Novosti režim je ovu privatizaciju "rešio" kriminalnom "prodajom", odnosno poklonom iza zatvorenih vrata, partijsko finansijskom kombinatorikom.
Onu spornu privatizaciju Novosti iz 2006. , kada je milan beko kupio akcije od malih akcionara najverovatnije novcem stanka subotića - što je zapravo vučić trebalo da razreši -vučić je razrešio tako što je najpre eliminisao iz igre milana beka oduzevši mu upravljačka prava u Novostima, potom pljačkom imovine Novosti tako što im je oduzeo poslovni prostor uz pomoć Apelacionog privrednog suda i Vrhovnog Kasacionog suda, i na kraju "prodajom" nekakvom smederevskom "biznismenu" koji se osnovao firmu prošle godine sa 100 dinara kapitala i nema nijednog zaposlenog!
Jasno je da je jedini cilj novac! Mnogo novca! Zgrade u centru Bepograda na Trgu Nikole Pašića i u Kosovskoj ulici ogromne vrednosti, a da je nekada najtiražniji i najuticajniji dnevni list na ovim prostorima sa dugom i bogat0om istorijom - kolateralna šteta, u smislu da će, kao što sam već napisao, biti ugašen ili fuzionisan s nekim od službenih glasila ovog režima koji sebe nazivaju listovima (medijima) što je isto pogubno kao i da je ugašen.
Tako je ova vlast jednu spornu privatizaciju za koju je navela da je kriminalna rešila teškim kriminalom. Naravno, u korist pojedin(a)ca iz svojih redova.
Slaba je uteha da su o svim detaljima oko Večernjih novosti, sa imenima prezimenima, datumima, činjenicama...četvorica nekadašnjih novinara i urednika ovog lista redovno i zvanično obaveštavali Kancelariju EU u Srbiji , i da je EU apsolutno upoznata sa svim što se događalo i događa oko Novosti.
Očigledno je reč o "višim političkim interesima" zbog kojih EU toleriše ovakav državni kriminal u slučaju Kompanije Novosti i lista Večernje novosti.
Ostaje nada da će pojedinačna odgovornost biti utvrđena kad prestanu "viši politički interesi".
10.09.
2019.
Re:
Suština jeste u zgradama, ali i u činjenici da su dovodjeni ljudi koji nisu počeli da jedu novinarski hleb u kompaniji "Borbe" koja jeste pokrenula Novosti, ali su one vremenom prerasloe sve i izdržavale kuću. Uz to i u vreme Ante Markovića prve iskoristile pravo na podelu akcija, I da ne bude zabune, akcije jesu isplaćene onima koji su ih dobili, ali su tada zaposleni u Novostima svojom odlukom na Zboru radnih ljudi prihvatili ideju da iz svojih ličnih dohodaka zapopočete temelje zgrade u Ksovskoj ulici podignu do krova. I to je neprikosnoveno vlasništvo malih akcionara, jer je Apelacioni sud doneo odluku da se poništi presuda osnovnog suda. Bio sam svedok na tom sudjenju i najveći problem je bio što sudinica nikako nije uspela da shbvati šta zapravo znači Fond kapitalne izgradnje. Da objasnim i ljudima iz Apelacionog suda: deo para koji je izdvajan iz fonda za lične dohotke, dakle umesto da ih stave u džep, zaposleni iz Novosti, Štamparije, Sporta i Prodaje su ulagali u izgradnju zgrade u Kosovskoj. Ako su mladji iole raspoloženi, ta zgrada je njihova i ako ne ovde mogu da je dobiju u Strazburu,a ne da je prisvaja država ili neko iz "Pete avenije" nekog sela kod Smedereva! Jer, osnovni sud je prihvatio dokaze da je ta zgrada sazidana iz Fonda kapitalne izgradnje , ali je Apelacioni sud bez vraćanja na ponovno suđenje ili procesa u režiji suđenja u Apelacionom sudu, na nečiji mig doneo nezaonokitu odluku da se poništava presuda Osnovnog suda , pa čak nije ni naložio da se izvrši deobni bilans. A, i postoji dokument da je Evropa svojevremeno tražila da se ispita ispravnost 24 sumnjivih privatizacija, što nije učinjeno,a među njima su i Novosti!
Odgovori09.09.
2019.
Greška i odgovor
Prvo greška u Mirkovoj biografiji. Nije bio redaktor u Sportu, već urednik izdanja, odnosno čovek koji je u tadašnji najtiražniji dnevni Jugoslovenski sportski liost Sport uveo izdanja - beogradsko i regionalna izdanja. Bilo mu je zabranjeno da se potpisuje a svoje komentare u Beogradskom izdanju u rubrici "24 časa" potpisivao je sa JSL (Jugoslovenski sportski list). Znam to jer sam novinarsku karijeru počeo u Sportu 1976. godine , na Beogradskom izdanju i Stamenković mi je bio prvi urednik, odakle sam otišao 1980. godine, ali i kasnije smo sarađivali i sarađujemo.
OdgovoriDrugo, odgovor na pitanje šta će biti sa zgradama je jednostavno, i Miroko to zna. Broj zaposlenih u Novostima biće sveden sa 320 na najviše 50 (već im nude otpremine da odu a uslediće uskoro i otkazi). Zatim će redakcija biti iseljena sa Trga Nikole Pašića. Iz te zgrade , u Kosovskoj ulici uskoro će biti iuzmeštena i štamparija. Poslovni prostor ogromne vrednosti biće ustupljen faktički, a formalno prodat po bagatelnoj ceni nekom ko je veoma blizak vučiću. Onda će taj prodati zgradu za hotel , uzeće za to proviziju, a veliki novac će otići tamo gde treba (kuda, inače, sve velike pare danas u Srbiji odlaze). Novosti će tavoriti još izvesno vreme, a onda će se ili fuzionisati sa informerom, kurirom ili srpskim telegrafom (ako to još bude postojalo) ili će biti ugašene. Baš kao što su same novosti ugasile Sport prodavši ga za 50.000 evra onom estradniom menadžeru, nekadašnjem vučićevom čaušu, a sad odmetniku od njega, mirkoviću i pevaču lukasu koji su taj list i zatvorili.
09.09.
2019.
АКЦИЈЕ
ПОШТОИВАНИ, ЈА САМ БИО МЛАДИ ХОНОРАРАЦ У НВООСТИАМ КАДА ЈЕ МИРКО СТАМЕНКОВИЋ БИО ГЛАВНИ УРЕДНИК. И КАО ХОНОРАРАМ САМ ГА УПОИЗНАО ИМАО САМ ПРИЛАЗ ЊЕМУ. ДАКЕЛ, И УЧИО ЗНАТА. У КУЋИ БОРБА САМ ЗАНСОВАО РАДНИ ОДНОД 1977.ГОДИНЕ. КАДА ЈЕ ППЧЕЛА ПРВО ПРИОВАТИЗАЦИЈА У ЛИСТУ ,,БОРБА''. пОЂШТОПСАМ, ТАДА ПРИПАДАО ТОЈ НОВИНИ, А РАДИО ЗА ИЗДАЊА У КУЋИ, МЕНИ И ЗАПСОЕЛНЈХИМА У БОРБИ СУ ДВЕ ГОДИЕН ОДБИЈАЛИ НОВАЦ ОД ПЛАТЕ ЗА АКЦИЈЕ ,,БОРБЕ''. И ДАНАС ИМА НЕКОЛИКО ДЕСЕТИАН ТИХ АКЦИЈА. ОСТАЛО ЈЕ САМО ПАПИР. МИРКЛО ЈЕ У ПРАВУ, МОЖДА ЋЕ НЕАКД НЕКОМ НЕШТО БИТИ ПЛАЋЕНО. ДО САДА НИЕЈ НИШТА.
Odgovori