Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Naslovna  |  Aktuelno  |  UNS vesti  |  Zatvor za novinare, pritisci, pretnje i promene vlasništva obeležili medijsku godinu
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

UNS vesti

26. 12. 2018.

Autor: J. Pešić Izvor: UNS

Zatvor za novinare, pritisci, pretnje i promene vlasništva obeležili medijsku godinu

Značajne promene vlasništva u medijima, ideja da novinari i urednici budu kažnjeni zatvorom ukoliko prekrše pretpostavku nevinosti, naslovne strane „Ilustrovane Politike“, nestanak Stefana Cvetkovića, ali i izrada Medijske strategije, neki su od događaja koji su obeležili medijsku 2018 godinu. Osim njih, novinari će ovu godinu pamtiti i po fizičkim napadima i pretnjama, presudama da su nezakonito otpuštani, ali i ubistvima novinara u svetu.

Kupovina televizija, lista, kablovskog operatera i lokalnih medija

Novosadski list „Dnevnik“ kupila je vlasnica „Novosadske televizije“ Aleksandra Martinović u septembru, za 600 evra.

Javnosti je ostalo nejasno od koga je Martinović kupila udele „Mediengruppe Balkan GMBH“, od WAZ-a ili od biznismena Miroslava Bogićevića, koji je ranije izjavio da ga je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić 2011. godine molio da kupi WAZ-ove udele u „Dnevniku“.

Nacionalne televizije Prva TV i O2 u decembru kupilo je privredno društvo Kopernikus Corporation Ltd. sa Kipra, čiji je vlasnik niški biznismen Srđan Milovanović, brat Zvezdana Milovanovića, inače vlasnik televizije Kopernikus i poverenik Srpske napredne stranke u Nišu. Antena grup je Milovanoviću ove televizije, ali i Plej radio sa nacionalnom frekvencijom, Prva TV Crna Gora, šest kablovskih kanala i tri portala Prva.rs, O2tv.rs i B92.net, prodala za 180 miliona evra.  

Za kupovinu TV Prva i O2 javnost je saznala mesec dana nakon što je kablovski operater Kopernikus Corporation, tada u vlasništvu Milovanovića, prodat kompaniji Telekom Srbija, koja je inače većinski u vlasništvu države, za, kako je objavljeno, 190 miliona evra.

Osim ovih televizija, ove godine vlasnika je promenio i Studio B, kada ga je od porodice Krdžić kupio vlasnik tabloida „Alo“ Saša Blagojević.

Promene vlasništva bilo je i u lokalnim medijima. Paraćinsku medijsku kuću RTV Kanal M, tada u vlasništvu Poslovnog sistem „Mihajlović“, kupio je kruševački biznismen Radoica Milosavljević za 50 hiljada evra.

Milosavljević je na početku godine osnovao i preduzeće SOS kanal plus, u trenutku kada je vlasnik SOS kanala Dragiša Kovačević najavio da će da proda ovu televiziju. Inače, Milosavljević je, pre tri godine kupio osam televizija za 280 hiljada evra.

Napadi na novinare u Srbiji; Ubistva u svetu  

UNS je u svojoj bazi u 2018. godini evidentirao 45 slučajeva u kojima su se novinari i medijski radnici žalili na fizičke i verbalne napade ili pritiske. Prema evidenciji UNS-a, u 2018. godini na novinare i medijske radnike bilo je šest fizičkih napada i pet pretnji.

Najviše su se UNS-u ove godini kolege žalile da im je bilo onemogućeno izveštavanje: nisu mogli da prisustvuju događajima ili da postave pitanja - u deset slučajeva.

Najteži napadi u regionu bili su u maju kada je vatrenim oružjem ranjena novinarka podgoričkih „Vijesti“ Olivera Lakić, i u avgustu, kada je fizički napadnut novinar bijeljinske televizije BN Vladimir Kovačević.   

Ovu godinu obeležila su i ubistva novinara u svetu, kojih je bilo 80, saopštili su Reporteri bez granica.

Šest meseci nakon što je ubijena u oktobru 2017. godine novinarka Dafne Karuana Galicija sa Malte krajem februara 2018. godine, ubijen je slovački novinar Jan Kucijak, što je bilo drugo u šest meseci ubistvo novinara u Evropskoj uniji. Osim njih, u oktobru je ubijena bugarska novinarka Viktorija Marinova, a u novembru u konzulatu svoje zemlje u Istanbulu saudijski novinar Džamal Kašogi.

Novinaru zapaljena kuća

Novinaru portala „Žig info“ Milanu Jovanoviću 11. decembra zapaljena je kuća u Vrčinu.

Jovanović je tada UNS-u rekao da mu je plaćene ubice poslao predsednik Opštine Grocka, koji je to negirao.

Ministar policije Nebojša Stefanović saopštio je posle desetak dana da je policija uhapsila osumnjičene, kao i da „očekuje brze sudske postupke i osuđujuće presude“.

Komentarišući hapšenje, Jovanović je rekao „da se oseća sigurnije ali ne toliko dok nalogodavac ne bude uhapšen“.

Završne reči na suđenju za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 

Predsednica sudskog veća Snežana Jovanović pred kojim od 2015. traje suđenje optuženima za ubistvo novinara, vlasnika i glavnog i odgovornog urednika "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" Slavka Ćuruvije, najavila je u septembru učesnicima u procesu da spremaju završne reči i da se suđenje približava kraju. Očekuje se da do kraja januara i odbrana saopšti završne reči.

Ipak, javno izneta sumnja predsednika Komisije za istraživanje ubistva novinara Verana Matića u način na koji je Specijalni sud vodio postupak za ovo ubistvo, izazvala je sredinom godine negativnu reakciju Društva sudija Srbije, predsednika Advokatske komore Jugoslava Tintora i Visokog saveta sudstva.

Inicijativa Advokatske komore da se u Krivični zakonik uvede krivično delo za državne funkcionere, ali i novinare i urednike ako objave izjavu ili vest kojom se krši pravo na pretpostavku nevinosti, za koje bi bila zaprećena kazna zatvora do tri godine, izazvala je burnu raspravu. UNS je tada organizovao i tribinu na kojoj su novinari bili saglasni u osudi ove inicijative.

„Nema pravne sigurnosti bez pretpostavke nevinosti, ali nema ni slobodnog građanina ako nemamo slobodnog novinara i nema zdravog društva bez prava novinara da nekad zadire u neprikosnovena prava pojedinaca“, rekao je tada advokat Zdenko Tomanović.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević, u decembru je izjavio da građani i novinari imaju pravo da iznose mišljenje i komentarišu sudske postupke. Suprotno njemu, predsednik Advokatske komore Jugoslav Tintor i Advokatska komora i dalje predlažu kaznu od tri godine zatvora za kršenje pretpostavke nevinosti, koja bi se odnosila i na novinare.

Osim reakcije Advokatske komore, na izjave Matića o sumnji na način suđenja u ovom procesu jer Veće, kako je rekao, isključuje iz postupka ključne dokaze, saopštenjem su reagovali i Viši sud i Udruženje sudija i tužilaca Srbije, smatrajući da on krši pretpostavku nevinosti i vrši pritisak na sud.

Osude naslovnih strana „Ilustrovane Politike“ i ostavka savetnika urednika

Tekstovi autora Đorđa Martića i Gorana Kozića i naslovne strane „Ilustrovane politike“ u novembru i decembru osudili su predsednik Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja, novinarska i medijska udruženja, međunarodne organizacije...

Tekst „Psi su pušteni“ potpisao ga je  Martić, koji je inače pet dana pre ubistva Slavka Ćuruvije kao tadašnji urednik „Ekspresa“ tražio od novinara Miroslava Markovića tekst u koji je naknadno ubacio ime Slavka Ćuruvije i objavio ga pod naslovom „Ćuruvija dočekao bombe“, objavljen je uz fotografiju psa iza kojeg su pojedini listovi koji se optužuju da rade protiv države.

Nakon ovog broja, u „Ilustrovanoj politici“ objavljen je i tekst Gorana Kozića u kome navodi da je „zahvaljujući uticaju“ predsednice suda časti UNS-a i članice Komisije za istraživanje ubistava novinara Ljiljane Smajlović na 'Vašington post' „bombardovanje Srbije trajalo mnogo duže nego što je planirano“.

Nakon toga, Goran Kozić i Đorđe Martić objavili su nove tekstove u kojima se Ljiljana Smajlović i Veran Matić proglašavaju antiratnim profiterima, lopovima i stranim plaćenicima. Tekstove je javnost osudila. Reagovali su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Ministarstvo kulture i informisanja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i Slavko Ćuruvija Fondacija...

Nakon Vučićeve objave na Tviteru u kojoj je osudio ove tekstove, Goran Kozić podneo je ostavku „na mesto savetnika urednika ovog lista“, uz izvinjenje „svima koje je svojim načinom pisanja uvredio ili ponizio, svojoj porodici, svojoj deci i državnom vrhu“.

Štrajk glađu Maje Pavlović

Protest vlasnice prve privatne televizije u Novom Sadu Kanal 9 Maje Pavlović štrajkom glađu u maju ove godine, usledio je nakon što je Javno preduzeće „Emisiona tehnika i veze“ isključilo kanal ove televizije, zato što, kako je ona tada objasnila, “godinu dana nije plaćala regionalnu frekvenciju, koju joj je umesto lokalne nametnula država, a koja košta pola miliona dinara mesečno“.

„Posle pet inspekcijskih kontrola, dve krivične prijave, paljenja zgrade naše televizije, sada nam je ETV ugasio signal sa Crvenog Čota. Neću da dozvolim da nas ugase u tišini“, navela je tada Pavlović.

Desetodnevnik štrajk glađu Pavlović je prekinula nakon dogovora sa predstavnicima Ministarstva kulture i telekomunikacija, REM-a i ETV-a o reprogramu duga.

Nazakoniti otkazi

Vrhovni kasacioni sud presudio je u avgustu da je novinarka „Politike“ Svetlana Vasović Mekina nezakonito otpuštena 2010. godine, i da mora da bude vraćena na posao. Otkaz novinarki usledio je nakon što je objavila ekskluzivnu informaciju o planu priznavanja Kosova po instrukcijama Stejt departmenta Sloveniji.

Uprkos presudi, „Politika“ Svetlanu Vasović Mekinu mesecima ne vraća na posao. Zbog toga je UNS, početkom oktobra, Prvom osnovnom javnom tužilaštvu podneo krivičnu prijavu protiv direktorke "Politike" Mire Glišić Simić.

Otkaz glavnoj i odgovornoj urednici "Politike" koji su 2016. godine potpisale obe direktorke „Politike“ Ljiljani Smajlović bio je nezakonit, presudio je Prvi osnovni sud u Beogradu u avgustu.

Da je Srđan Škoro nezakonito premešten sa mesta šefa deska „Večernjih novosti“ na mesto pomoćnika odgovornog urednika dnevnog lista "Sport", potvrdio je u julu Apelacioni sud u Beogradu.

Nestanak Stefana Cvetkovića

Žandarmerija, helikopteri i psi tragači u Beloj Crkvi i okolini sredinom godine tražili su novinara Stefana Cvetkovića, nakon informacije da je na ulici pronađen njegov automobil sa upaljenim svetlima i otvorenim vozačevim vratima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na vanrednom obraćanju medijima, trideset sati posle vesti o nestanku, rekao da su Cvetkovića našli „živog i zdravog“ u rejonu Bele Crkve, da se on nalazi na ispitivanju u policiji i "da će se dugo tamo zadržati, jer ima mnogo toga da objasni".

Mediji su tada nestanak povezali sa Cvetkovićevim tvrdnjama da njegovo kidnapovanje ima veze sa njegovim istraživanjem ubistva Olivera Ivanovića.

 „Neka lica me sa maskama i naoružanjem odvode. Posle par minuta bez borbe i komunikacije, stavljaju mi kapuljaču na glavu, nastavljaju dalje da me voze, nisam pružao otpor“,  govorio je tada Cvetković.

Protiv njega naknadno je pokrenuta istraga za lažno prijavljivanje otmice, saopštili su Osnovno javno tužilaštvo u Vršcu i Više javno tužilaštvo u Pančevu i naveli da je istraga pokazala da nije bilo otmice i da je Cvetković zvao svoju majku u noći u kojoj je navodno otet.

Izrada Medijske strategije

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević u februaru je izjavio da je Medijska strategija praktično završena, a državni sekretar Aleksandar Gajović, mesec dana kasnije, da je ona gotova.

Podsetimo, iz Radne grupe za izradu Medijske strategije krajem prošle godine, prvo je izašla predstavnica UNS-a Ljiljana Smajlović, zato što je Vlade urednika "Ilustrovane politike" Aleksandra Gajovića imenovala za državnog sekretara za informisanje uprkos tome što, kako je rekla, propagira "šovinističke predrasude prema ženama". Nakon nje, iz ove Radne grupe izašli su i predstavnici drugih medijskih i novinarskih udruženja i asocijacija - NUNS, NDNV, ANEM, Lokal pres, Asocijacija onlajn medija i Asocijacija medija.

Izlazak iz Radne grupe za izradu Medijske strategije novinarskih i medijskih udruženja i asocijacija, Gajović je početkom godine ocenio kao neodgovorno, a da Radna grupa, u kojoj oni nisu, a koja je pisala tekst Medijske strategije, ima apsolutni legitimitet.

Međutim, premijerka Ana Branabić je u aprilu rekla da je nakon konsultacija sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, zaustavljena izrada Medijske strategije jer nema pun legitimitet, zbog toga što u njenoj izradi ne učestvuju sve relevantnie medijske asocijacije i udruženja.

Nakon toga, formirana je nova Radna grupa, u kojoj su predstavnici svih relevantnih novinarskih i medijskih udruženja i asocijacija, a koja je sačinila Nacrt Strategije koji je predstavljen 17. i 18. decembra na stručnoj raspravi u Novom Sadu.

Vlada je sredinom godine formirala i Koordinaciono telo za saradnju sa medijima, kao i  Tim za dijalog sa Koordinacionim telom sa zadatkom da rešavaju probleme novinara i medija, u kojem su predstavnici novinarskih i medijskih udruženja.

Skupština izabrala novinara Živojina Rakočevića za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije

Nakon više od pet godina, Skupština Srbije je u julu usvojila predlog UNS-a i NUNS-a da na mesto člana koji predstavlja novinare, u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije bude izabran novinar sa Kosova i Metohije Živojin Rakočević.

Komentari (1)

ostavi komentar
pet

28.12.

2018.

anonymous [neregistrovani] u 13:42

R

Samo jedno pitanje rukovodstvu UNSA: hoćete li se oglasiti povodom naslovne stranice NIN-a,ili i za to imate "objašnjenje"?

Odgovori

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi