UNS vesti
29. 08. 2018.
Podmukli napadi na preminulog kolegu Željka Cvijanovića
„Novinarski su neprofesionalni, a ljudski podmukli napadi Nemanje Stjepanovića i sajta koji je sebe prozvao Fake News “tragačem”, na našeg prerano umrlog kolegu Željka Cvijanovića“, kaže predsednica Suda časti UNS-a Ljiljana Smajlović komentarišući tekst „Fake news“ tragača da Željko Cvijanović „nije bio novinar za uzor“ i objavu na Tviteru saradnika Fonda za ljudska prava Nemanje Stejpanovića.
Dan nakon smrti novinara Željka Cijanovića portal „Fake news“ tragač objavio je tekst pod nazivom „Ne, Željko Cvijanović nije bio novinar za uzor“ u kome se navodi da se Cvijanović „u mnogo navrata služio nečasnim i neetičkim sredstvima, među kojima je i plasiranje lažnih vesti“.
Kako bi dokazao da Cvijanović nije „jedan od najboljih srpskih novinara“, kako su mediji navodili nakon njegove smrti, „Fake News“ tragač pozvao se na publikaciju u izdanju JUKOM-a „Željko Cvijanović - Novinar u civilu“ autora Vladimira Bebe Popovića. Fake News tragač navodi da je Cvijanović nakon zločina u Srebrenici za list „Javnost“, koji je objavljen 22. jula 1995. godine, napisao „redove koji se najdublje suprostavljaju svim profesionalnim i moralnim načelima“. Ovaj portal juče je objavio i kopiju Cvijanovićevog teksta u celosti, između ostalog i zbog „podsećanja na najmračniji period srpskog novinarstva, u nadi da takvom neljudskom pristupu profesiji više nikada nećemo svedočiti“.
Međutim, "Njujork tajms" je u novembru 1995. godine objavio tekst „Masakr u Bosni“ u kojem se između ostalog navodi da su savetnici američkog predsednika Bila Klintona tek 4. avgusta saznali za zločin u Srebrenici, što znači da ni Cvijanović u vreme kada je tekst objavljen nije mogao znati za srebrenički masakr.
Kako je Smajlović rekla UNS-u „nije sporno samo to što je tobožnji famozni Fake News ‘tragač’ koristio stari klevetnički pamflet JUKOM-a protiv Cvijanovića iz vremena kada je šefica JUKOM-a bila advokatica Vladimira Bebe Popovića i kada je JUKOM služio za pljuvanje po ljudima koji njemu nisu bili po volji (u takve i sebe ponosno ubrajam)“. „Cvijanović je napadnut zbog teksta u kom je analizirao kako će pad Srebrenice uticati na ratni rasplet. Tekst je objavio mnogo pre nego što su domaća i strana javnost saznale za srebrenički zločin. Tačno dve sedmice pre nego što će CIA prvi put obavestiti nekog iz američke administracije o podozrenju da je, posle pada Srebrenice, izvršen masovni zločin nad muslimanskim stanovnicima“, rekla je UNS-u Smajlović.
S druge strane, Stefan Janjić rekao je UNS-u da su „zločini u Srebrenici „započeti 11. jula, dakle 11 dana pre nego što je Cvijanovićev tekst objavljen“ i dodao da „bez obzira na to kada su otkrivene informacije o masovnim streljanjima, već 11. jula je bilo poznato da su hiljade građana Srebrenice izbegle iz svojih domova u Potočare nakon ulaska srpskih snaga“. „Iako se ne može isključiti mogućnost da su novinari na terenu u vreme objavljivanja ‘Mape bez mrlja’ mogli imati i informacije o masovnim streljanjima, u svom tekstu ne pominjemo žrtve masovnih streljanja, već žrtve uopšteno, a žrtve rata nisu samo oni koji su ubijeni, već i oni koji su u ratu pretrpeli emocionalni, telesni i finansijski gubitak. Dakle, izbeglice su bez sumnje žrtve, i žrtve postale već 11. jula“, kaže Janjić.
Na pitanje UNS-a da li je „Fake news“ tragač proverio šta je Cvijanović pisao o Srebrenici po otkrivanju masakra, Janjić kaže da „u korpusu tekstova Željka Cvijanovića o Srebrenici novo svetlo o ovoj temi bilo bi omogućeno jedino pronalaskom nekog Cvijanovićevog teksta ili javnog istupa u kome izražava izvinjenje zbog svog (dokumentovanog) neetičnog pisanja o žrtvama“ i dodaje da oni „na takav tekst ili javni istup nisu naišli“.
Suprotno Janjiću, Ljiljana Smajlović tvrdi da je „Željko masakr u Srebrenici smatrao strašnom mrljom na srpskoj savesti“. U sarajevskim "Danima", čiji je bio stalni saradnik, Cvijanović je napisao da je Srebrenica "ime najveće sramote u srpskoj istoriji".
„Da je Fake News “tragač” tragao za istinom, umesto za klevetom, lako bi običnom pretragom interneta sam nabasao na tu moralnu, ljudsku i profesionalnu činjenicu. Zato mislim da će, od takvih “tragača”, novinarstvo u Srbiji imati više štete nego koristi. Po pravilu su gori od problema koji tobož rešavaju“, kaže Smajlović.
Petrović: „Fake News“ tragač plasirao lažnu vest
Novinar Momčilo Petrović je u reagovanju na tekst „Fake news“ tragača o preminulom kolegi naveo da je ovaj portal objavio lažnu vest. U tom članku navodi se da je Cvijanović objavljivao niz izmišljenih tekstova o „navodnom napadu nožem na glumicu Koraimu Tores, koja je u Srbiji stekla veliku popularnost tumačeći ulogu Kasandre“, za koje Petrović tvrdi da ih je on napisao i objavio i da Željko Cvijanović „nikakve veze sa tim nije imao“.
„U ovom listu on je bio urednik tekstova dopisnika iz unutrašnjosti, i koliko se sećam, ni jedan autorski tekst u ’Građaninu’ nije objavio“, piše Petrović i navodi da je „Fake news“ tragač „u svojoj žurbi“ pogrešio i „plasirao lažnu vest“.
Smajlović: Još gori od „tragača“ je Stjepanović
Saradnik Fonda za humanitarno pravo Nemanja Stjepanović juče je objavio na Tviteru da su se „od Željka Cvijanovića dirljivim govorima oprostili novinari, kolege iz istog odeljenja Službe“. Iako na Stjepanovićeve tvrdnje preminuli kolega ne može da odgovori, pitanje je kako se ova objava uklapa u „borbu“ za ljudska prava, kojom Stjepanović tvrdi da se bavi.
Od Željka Cvijanovića se dirljivim govorima oprostili novinari, kolege iz istog odeljenja Službe.
— Nemanja Stjepanović (@nimante) August 28, 2018
“Još gori od ‘tragača’ je kolega Nemanja Stjepanović. Pretpostavljam da je i on koristio klevetničko JUKOM-ovo štivo kada je optužio Željka da je “radio za Službu”, ali “kolegi” Stjepanoviću ni to nije bilo dovoljno. Saradnik Fonda za humanitarno pravo je, uz preranog umrlog i juče sahranjenog novinara, oklevetao i sve one koji su ga na komemorativnoj sednici u Skupštini grada juče iskreno ožalili. I njima je uputio istu uvredu. Pošto su oni, za razliku od Željka, još na ovom svetu, nadam se da će Stjepanoviću dati priliku da svoje klevete dokazuje na sudu”, kaže Smajlović.
Komentari (5)
ostavi komentar06.09.
2018.
Napisano je
Ljiljo, Ljiljo, ti li si...pa lepo piše ime.
Odgovori31.08.
2018.
Re:
ako si, kao što tvrdiš, o pokojniku to govorio pod imenom dok je bio živ, zašto ovde ne stavis svoje ime?
Odgovori30.08.
2018.
?
Zašto je "podmukli napad" podsećanje na profesionalnu karijeru Ž.C., a posebno kada su o tom čoveku i njegovom delu oni koji posthumno podsećaju na isti način govorili i pisali dok je bio živ? Zašto je "podmuklo" neslagati se s navodom da je pokojnik bio "jedan od najboljih srpskih novinara"? Ja , na primer, mislim da to nije nije ni blizu istine. Nije ni blizu bio to. A ni u kakvoj vezi nisam ni sa Fake news ni sa B.Popovićem, ne poznajem ih, niti me interesuju. I da li je to moje mišljenje i takav moj stav koji mogu detaljno da obrazložim, "podmukli napad"? Pa to sam mislio i govorio o pokojniku, javno i glasno i dok je bio živ. Da li je izreka "o pokojniku sve najlepše" univerzalni sapun za pranje istine i za uspešan zaborav? Ne! Naravno da nije i ne može biti.
Odgovori29.08.
2018.
ВИ СТЕ FAKE!
Знамо да ће се угушити у сопственим бљувотинама које бацају на друге, али то није довољно. Треба им и данас и сутра говорити истину, а она је да они нису истина, да су лаж и испљувак истих господара рата и мира и ширења мржње зарад сопственог новца и моћи.
OdgovoriПраве ствари треба назвати правим именом и рећи им : "не ви нисте новинари, ви нисте људи, ви сте Fake."
29.08.
2018.
Istina boli
Vidim da se UNS drži principa "o pokojniku sve najlepše", ali da se ne lažemo, Željko Cvijanović je daleko od profesionalnog novinara!
Odgovori